Srbin otvorio dušu u razgovoru sa saigračem.
Nikola Jokić gostovao je u podkastu "Kjurijus Majk" (znatiželjni Majk), koji vodi njegov saigrač Majkl Porter Džunior. U opuštenom razgovoru u hotelu, pretpostavljamo na nekom od brojnih NBA gostovanja, njih dvojica pričala su o temama koje nisu često u medijima ili o kojima Nikola Jokić svakako nije do sada pričao - ili nije pričao ovako otvoreno.
Prije svega, Porter ga je pitao kako uspjeva da konstantno bude bolji? "Motivacija je opsjednutost uspjehom, govorim o timu, osjećam da možemo da dobijemo svaki meč i onda postaneš opsjednut takvim načinom života. Kad izgubiš, osjećaš da nešto nije kako treba".
Porter ga je podsjetio na pitanje koje mu je poslao u tekstualnoj poruci kada ga je Denver odabrao na draftu 2018. godine kao 14. "pika". Poslao sam ti u svojoj prvoj ili drugoj sezoni poruku o borbi za pritiskom, o odlučujućim momentima, dobrim potezima..." Nisi opterećen pod pritiskom, divio sam se tome, rekao si da osjećaš strah, ali da ga prihvataš i da se spremaš za takve momente, da si spreman na to?", glasilo je pitanje.
"Isti odgovor bih ti dao sada. Ako ne osjećaš nervozu, pritisak, onda nisi izabrao pravi sport, to je normalna stvar. Moraš da imaš to, najvažnije je da se spremiš za taj momenat. Kada gubimo ili vodimo, u glavi razmišljam šta bi moglo da se dogodi na terenu, ponekad je drugačije, ali to te spremi za ono što se desi. Pritisak i strah, to imam i sada, plašim se da će protivnički igrač da me dobije, moraš da imaš to."
Koliko se Jokić priprema za sve to pred meč? I da li o tome razmišlja i kod kuće? "Moja utakmica počinje večeras i završava se kada napustimo dvoranu. Ne završava se kada se oglasi semafor, već kada se vraćam kući. Nisam opsednut svojim rutinama, ali se trudim da me to ne obuzme. Ne u stilu 'Ako ne uradim ovo ili ono, da će da se desi nešto', nije sujevjerje, kao recimo da moram da pogodim pet šuteva. Nemam te stvari koje baš moram da uradim, to mi pomaže da malo sklonim pritisak sa sebe. Priprema meča ne bi trebalo da stvara pritisak. Ja se polako pripremam i uvodim u meč, volim da sam spreman, to mi pomaže, vjerovatno mi to pomaže i sa pritiskom. Dobro 'čitam' akcije protivnika i to mi takođe pomaže, jer znam šta mogu da očekujem."
Porter je otkrio da mu je Jokić jednom prilikom rekao gdje da stane protiv Los Anđeles Klipersa jer je "pročitao" šta će tim iz El-Eja da odigra. "Došao sam ovdje da se oprobam, kao četvrta-peta opcija, samo sam htio da igram. Mlad sam bio, nisam znao ništa, mislio sam da je samo košarka, to je za mene lako, znaš da ćeš da ćeš da se umoriš, da ćeš da imaš dobro ili loše veče. Kada naučiš rutinu, rekao bih da tri godine učiš, stvaraš rutinu. Ja sam u četvrtoj-petoj godini shvatio neke stvari koje moram da radim, da radim na tijelu, da smršam, da uradim ovo iili ono", govorio je Jokić.
"Kako si tako normalan? Ti ne želiš da budeš poznat", pitao ga je Amerikanac. "Ne volim takav život, mi smo samo košarkaši, dobri smo u svom poslu. Mediji, oni su oko nas i zbog toga smo toliko plaćeni, jer smo popularni, neki ljudi vole to, neki ne vole. Kada završim karijeru, volio bih da me niko ne poznaje, volio bih da me moja djeca pamte kao oca, ne kao košarkaša. Neću imati telefon, to mi je veliki cilj, da živim u trenutku, kao normalna osoba, da idem da pijem sa prijateljima, da jašem konje, da se igram sa djecom. Ako izađeš napolje, baciš nešto pored kante, a ne u kantu, od toga bi se napravila velika stvar. Kad odeš u restoran, ljudi izvade telefone, snmaju, to nije lijepo, moram tako da se izrazim."
Bilo je pitanja o privatnom životu - kako je upoznao suprugu Nataliju? "Poznajem je od kada sam imao 14-15 godina, živjela je pet minuta od moje kuće. Bili smo prijatelji nekoliko godina, ona je došla u Ameriku, a ljeto prije toga smo počeli da se zabavljamo. Igrala je odbojku u Oklahomi, imali smo vezu na daljinu. Ja nisam iskreno znao da je ona ta, nisam očekivao, kao za sve u životu, išao sam polako, peo se uz to brdo da se tako izrazim."
Zanimljiva je priča, i mnogi je pamte, iz prvih dana i mjeseci Nikole Jokića u NBA ligi. On je na startu boravka u Denveru imao ispred sebe centra iz BiH, Jusufa Nurkića. "Motiv mi je bio da se ne opuštam. Ako smatraš da si dobar, nećeš napredovati, bilo je nekoliko igrača koji su bili ispred mene, tražio sam da ulazim sa klupe, da dam sebi šansu, da igram na poziciji na kojoj želim da igram. Nekoliko mjeseci kasnije bio sam u startnoj postavi, kao što sam rekao, polako sam se peo uzbrdo."
Ako izuzme samog sebe, ko su za Jokića najbolji igrači u ligi? "Sada? Ima mnogo talentovanih igrača, reći ću Džoel Embid, Luka Dončić, Moraš da staviš Kevina Durenta i Lebrona Džejmsa, jesu stariji, ali mogu da igraju sjajno, Stef Kari, Janis Adetokumbo, možda nekoga voliš više, ali je teško izabrati pet ili 10 najboljih."
Kakav mu je plan poslije košarke? "Kada se završi karijera, publicitet će da nestane, naći ću način. Onako kako vidim sebe, biću uz porodicu, uz djecu, trenutno imam jednu ćerku, vidjećemo. Možda ih bude zanimao sport, provodiću vrijeme sa konjima, imam ih u Srbiji, Italiji, Švedskoj, to je moj tajni cilj, da budem džokej i da učestvujem u trkama konja."
Bio je upitan Jokić dubokoumno pitanje - koja je tvoja svrha i šta misliš, zašto si na planeti? "Ako se sjećaš kada smo osvojili titulu, pustili su nam snimak ljudi koji slave kod kuća... E, pa mi utičemo na toliko ljudi, oni su toliko bili srećni, mislim da je to naš cilj. Kada smo uzeli titulu, ja sam osjetio olakšanje, ne sreću, ako to ima smisla. Kada sam gledao snimak, vidio sam koliki uticaj smo imali na djecu, odrasle, roditelje, shvatio sam koliko je to velika stvar, mi smo tu da usrećimo druge ljude."
Za kraj razgovora, Porter je primijetio da je Jokić nesebično odmah prihvatio da mu pomogne sa podkastom i rado je prihvatio da gostuje u njegovoj emisiji. "Ovo su najbolja pitanja od kad sam došao u NBA!", naglasio je Srbin koji će narednog ljeta obilježiti jubilej, 10 godina života u Americi.