Djeluje nemoguće raspetljati haos koji je nastao sada, ovo je pregled situacije
Svi znamo da nema košarke, nema sporta uopšte, vanredno je stanje i svi smo posvećeni borbi protiv virusa korona. Ali, ljubitelji sporta se ne mogu potpuno odvojiti od svoje strasti, tako da vjerovatno svi manje-više razmišljaju kako će se završiti omiljena takmičenja.
Što se tiče ABA lige, kada se sve sabere i oduzme, postoje samo dva realna rješenja. I oba su jako loša. I to kada je u pitanju borba za titulu. Kada su u pitanju ispadanje i promocija, tu je tek haos.
Pročitajte MONDO analizu kakva je situacija i kakve su opcije.
Klubovi su raspustili igrače, stranci su otišli kućama (častizuzecima), niko ne trenira i ne vježba, u skladu sa zakonom. Sad, ABA liga "slijepo prati" Evroligu, koja opet gleda ka NBA ligi. Tako da treba gledati NBA da bi se vidjelo kako će to na kraju da se odrazi na regionalno takmičenje.
Prema najavama komesara NBA Adama Silvera, tamošnje takmičenje će se nastaviti u junu, što sve evropske klubove i ostatak svetske košarke stavlja u nemoguć položaj. Prvo, to znači da ćemo gledati Olimpijske igre bez NBA igrača.
Drugo, to znači da bi se Evroliga, a samim tim i ABA nastavile u junu, ali tada su na programu kvalifikacije za OI. To je dodatni problem, koji bi mogao da "nestane" ako bi se OI odložile.
Ali, ni to ne rješava problem. Ako bi se liga nastavila u junu, i neki igrači vratili, to ne bi bilo fer ni prema kome. Stara košarkaška "mudrost" kaže da igrač treba da trenira "puta tri" koliko je pauzirao da bi se vratio u optimalni takmičarski ritam.
Ako se svi vrate u junu, u kakvoj formi bi bili? Na šta bi ličilo takmičenje sa igračima koji nisu trenirali tri mjeseca?
A i ko bi se sve vratio? Mnogi igrači imaju ugovore do kraja juna. To bi značilo da bi mogli da napuste ugovore prije završetka tog nastavljenog takmičenja. Da ne pominjemo da mnogi imaju ugovore do kraja ABA, odnosno do kraja aprila.
Pred ABA ligom su dakle samo dva realna i objektivna rješenja:
1. Poništenje lige i registracija da u sezoni 2019/2020. nije bilo šampiona.
2. Proglašenje Partizana šampionom.
I to je to, trećeg nema. Ali, nepremostivi problem je što su oba ova rješenja nesportska i jako loša.
Što se tiče prve opcije, sav novac, trud, rad i partije koje su uložene otišli bi u nepovrat. I ko bi onda išao u Evroligu ako se Đordi Bertomeu odluči da ABA ligi zaista da prednost u odnosu izboru "vajld karda"?
Druga opcija je takođe nesportska. Nesportska jer Partizan u toku sezone jeste pokazao najviše od svih učesnika lige, ali nije pokazao da je jasno bolji od direktnih rivala. Odnosno trebao bi mu plej-of kao diplomski rad, jer i protiv Budućnosti, Zvezde i Cedevita Olimpije ima skor 1/1, ali uz lošiji koš količnik.
Partizan jeste predložio da se odigra samo plej-of, a ako to ne može, da se proglasi šampionom.
Ali, sport na stranu, branilac titule Crvena zvezda već se oglasila da želi da se prvenstvo završi na parketu, kao i finalista Budućnost, ali i FMP. Sigurno je i da Cedevita Olimpija, a i drugi ne bi pristali na tu opciju i realno nemoguće je zamisliti da će klubovi, koji su vlasnici lige, proglasiti Partizan za šampiona.
No, vjerovali ili ne, to je jednostavniji problem za upravu ABA. Mnogo veći su ispadanje i promocija.
Ostalo je da se odigra još jedno kolo koje nema takmičarski značaj, jer se zna da su Borac i Split prvi i drugi. U tom slučaju kao jedino rješenje se nameće da nema ispadanja iz ABA, a da iz ABA 2 uđu Borac i Split ili MZT, koji imaju isti broj bodova, pa da se prva liga proširi na 14 klubova.
Ali, i to je problem i to dvojaki: finansijski i kalendarski.
Ako bi se liga proširila sa 12 na 14 klubova, to bi značilo da se umjesto 22 kola igraju 26, što bi tokom sezone značilo 50 utakmica više. Kao što znate, liga pokriva klubovima SVE troškove organizacije utakmica, što bi dovelo do toga da uprava mora da obezbijedi novac za još 25 smještaja u hotelima, 50 sudijskih taksi, 50 taksi delegata, prevoz…
Ovo rješenje jeste možda najbolje za taj dio tabele, ali je teško izvodljiv. Teško, ali ne i nemoguće. To jeste finansijski izazov, ali nije nepremostiv problem. Jedan generalni sponzor ili dva jaka bi ga riješili, a to znači da bi uprava lige morala da se pokaže.
No, to jeste manji problem jer je kalendar mnogo veći. Sa tih 50 utakmica više, ABA bi lagano otišla u maj. U Srbiji i u Crnoj Gori se domaća prvenstva igraju poslije ABA (u ostalim paralelno) , što bi značilo njihovo dalje pomjeranje i kraj čak u julu!
To je zaista jako teško izvodljivo, a jedino rješenje u tom slučaju bilo bi ako se otkažu Olimpijske igre, pa liga može da počne mjesec dana ranije, odnosno 1. septembra, i tada bi se završila kao i sada. Sa četiri sedmice više, četiri dodatna kola bi mogla da se odigraju, ali to sve zavisi od baš velikih stvari.
Kao što vidite, to je jedan sistem spojenih sudova: ABA gleda u Evroligu, Evroliga u NBA, a MOK igra važnu ulogu.
Da ne ulazimo sada u problematiku Evrolige. Čak i da se Efes proglasi za šampiona, šta bi se desilo sa, na primjer, Valensijom? Ako ona uđe u osam, a šest kola prije kraja ima šansu za to, imala bi obezbjeđenu Evroligu i naredne sezone.
Ko bi njoj rekao da više nema mjesta? Albi? Himkiju? Crvenoj zvezdi?
Kad smo već tu, šta sa Evrokupom? Čak i da proglase Partizan šampionom, umjesto koga bi ušao u Evroligu? A nema nikakve šanse da se Evroliga proširi sa 18 na 20 klubova.
Dakle, kao jedino možda prihvatljivo rješenje bi bilo da se lige završe tokom ljeta ako se otkažu Olimpijske igre. Ali, onda bi timovi bili osakaćeni i oslabljeni potpuno i sav rad tokom sezone bi pao u vodu.
Da li bi to bilo fer i pošteno? Ma, regularno?
Pa ne, ali, nažalost, to je viša sila. Kada dođe ovakva situacija, koja se dešava otprilike jednom u vijeku, teško je bilo koga kriviti za bilo šta.
Recite nam u komentarima kakvo je vaše mišljenje o cijeloj situaciji.