Bio je kao metak. Iako je bio jedan od sitnijih, nikada se nije krio iza velikih linijaša. Počeo bi da pleše po terenu uz muziku koju je samo on razumeo. Takav ples nismo videli ni pre, ni posle njega. Marshall Faulk je bio showtime.
Eric Dickerson je bio čudo od trkača. Ramsi su mislili da će naslednika teško pronaći. Onda se desilo da su ga pronašli, tamo gde je Dickersonu karijera završavala. Taman kada je on otišao u penziju, ovaj drugi se pojavio. U liku Marshalla Faulka. Ovo je njegova priča.
Trkači se razlikuju. Imate visoke, snažne i moćne trkače koji razbijaju odbrane. Imate niske, hitre i dinamične trkače koji potpuno menjaju tok utakmice. Imate nešto između i to je najbolje. Ali je to jako retko. Nešto kao Adrian Peterson. Ili još ređa zverka, Jerome Bettis.
Marshall Faulk je bio trkač kakvog biste verovatno pravili kada igrate Madden. Nisko težište, snažan, nabijen, ali izuzetno pokretan, hitar, izdržljiv. Dečko koji je predodređen da postane NFL zvezda. Da postane šampion.
Kao najmlađi od šestoro braće, njemu je, kao najmlađem, pripadalo najmanje. Porodica je bila siromašna, a svađe su bile svakodnevne. Razvod je brzo stigao na red i od tog momenta deca više nisu čula, ni videla oca kojem je kancer presudio.
Ako vam se Marshall čini kao nevini dečak, prevarili ste se. Deo New Orleansa u kome su živeli je bio pun bandi. Dileri droge su visili na skoro svakom ćošku. Ubadanja i pucnjave su bile češće slušane nego dobar dan. Marshallova braća su bila deo toga. On je izbačen iz čak tri osnovne škole.
Još kao klinac je pričao majci da će stići do najbolje lige. To je bio njegov san i karta za izlaz iz mračne stvarnosti u kojoj se hteo ili ne, našao. Praktično mu je fudbal pomogao da školu shvati ozbiljno, jer je to bio uslov trenera koji je u njemu video nesumnjivi talenat. Program obaveza koji mu je napravio u saradnji sa profesorkom Porter uzelo mu je vreme, tako da nije mogao da razmišlja ni o čemu osim fudbala i škole.
Marshallove fenomenalne partije u srednjoj školi nisu ostali neprimećene, pa su tako u red za njega stali najbolji koledži - Nebraska, Texas, Miami, Florida, LSU. međutim, svi su napravili kobnu grešku. A ta greška je bila sledeća…
Faulk je igrao jednako dobro na dve pozicije. Pozicija defanzivnog beka i pozicija trkača. U jednoj sezoni je kao defanzivac imao čak 11 presečenih lopti iz kojih je postigao šest tačdauna. Ali to nije bilo ono što je želeo. Želeo je da postane trkač, ne defanzivac. Njegova glad za poenima je bila mnogo jača od gladi za obaranjem ili presečenih loptama.
Svi su na intervjuu pričali sa njim da ga žele na poziciji u odbrani. Samo jedan čovek je postupio "pravilno". To je bio trener San Diego Statea, Curtis Johnson. Dobio je insajdersku informaciju da nikako ne pominje poziciju defanzivnog beka. Na primer, Nebraska koja je bila najbliža je sebe otpisala, iako su imali istu informaciju od insajdera.
Pametan potez trenera Johnsona doveo je Faulka na San Diego. Zadimljene i sumorne ulice New Orleansa kvarta zamenio je sunčanim San Diegom. Upitno je bilo dokle Asteci mogu da stignu. Napad je imao samo hvatača Rowea kao dobru municiju. Odbrana je bila prilično šuplja.
Faulk je bio odabran za drugog trkaća ekipe od ukupnog sedam koliko ih je bilo na raspolaganju. Svakog dana je javljao majci kako napreduje njegova karijer, akademska i sportska. Ni na jednom polju nije popuštao.
U drugoj utakmici sezone, prvi trkač Wright se povredio. Marshall je ušao u igru i za tri četvrtine pretrčao 386 jardi uz sedam tačdaunova. Nije oborio rekord Howarda Griffitha koji je postigao tačdaun više godinu ranije. Ostao je na drugom mestu, kao i po broju pretrčanih jardi, da bi ga sa tog mesta "skinuo" Tomlinson.
Sve do sredine sezone nije postao prva trkačka opcija. Kada je postao, više ništa nije bilo isto. Postavio je novi standard u broju pretrčanih jardi po meču kada je tu brojku popeo na neverovatnih 159 jardi po meču.
Miami je dopustio da im pretrči 154 jarde što se nije desilo u poslednjih pet godina pre tog datuma. Godine među Astecima bile su sve bolje i bolje. Marshall nije bio samo poseban po tome, već je postao prvi sofmor koji je uzeo polisu osiguranja na skoro 2 miliona dolara, kako bi u slučaju povrede porodica bila zbrinuta.
Faulk je ređao utakmice od +200 jardi. Postao je drugi trkač u istoriji NCAA fudbala koji je u dve prve sezone nanizao preko 3000 jardi. Ni to nije bilo dovoljno za Heisman trofej koji je otišao u ruke Torretu iz Miamija.
Iako su mnogi mislili da je već posle druge godine vreme za draft i visoku poziciju, Marshall je samo ljubazno klimnuo glavom i nastavio da se sprema za sledeću godinu. Poslednja sezone je bila statistički najbolja, ali ne toliko timski. Opet mu je izmakao trofej koga je ovog puta osvojio Charlie Ward, koga znate najbolje iz dresa New York Knicksa tokom ere Patricka Ewinga.
U poslednjoj sezoni je u svoju igru uveo mnogo više hvatanja. Postao je pored trkača, legitimna hvatačka opcija. Ovo mu je donelo startnu prednost u odnosu na druge trkače. Na kraju treće godine rešio je da se oproba u najboljoj ligi. Iza sebe je ostavio mnoštvo rekorda. Bio je spreman za najveću pozornicu.
Biran je kao drugi pik od strane Coltsa. Znali su da fizički nije zamena za Dickersona, ali su se nadali da će brojke biti jednako impresivne. Dickerson je samo dve sezone pre napustio Coltse, došavši iz Ramsa, upravo suprotno onome što će se desiti sa Faulkom.
Od odlaska velikog Erica Coltsi nisu imali igru trčanjem. Uz kvoterbeka Captain Comebacka, Marshall je zabeležio odličnu ruku sezonu i sebi obezbedio nagradu za rukija godine. Coltsi su otišli na 50/50 na kraju sezone iz negativnog rekorda.
Sledeća je bila još bolja. Obojica su otišli na Pro Bowl. Coltsi su se dokopali plejofa, ali je Faulk nažalost već u prvoj utakmici doživeo povredu zbog koje je ostatak gledao u opremi, pored terena. Coltse su zaustavili Steelersi u finalu konferencije.
Nova povreda je uticala na veliki pad u igri Coltsa u njegovoj trećoj sezoni. Na samom startu je sve izgledalo kao bajka koja se do kraja njegovog boravka pretvorila u košmar. Jedino dobro iz te serije loših sezona je bilo to što će na taj način Coltsi doći do Paytona Manninga
U poslednjoj sezoni u dresu Coltsa, Marshall je bio šesti najbolji u ligi po broju jardi. Kombinujući trčanje i hvatanje stigao je do 2.227 jardi, gde se posebno ističe utakmica protiv čvrstih Ravensa kada im je isporučio 192 jarde. Izabran je po treći put na Pro Bowl meč.
Marshall je "stradao" zbog dolaska nove, buduće zvezde Edgerrina Jamesa. Uprava i trener Jim Mora su pokrenuli pregovore i tražili načine da se oslobode Faulka. Marvin Harrison je rastao u vrsnog hvatača, Manningu su svi predviđali veliku karijeru, dok se Marshall nikako nije uklapao u planove.
Reklo bi se da su povukli pravi potez. James je već po dolasku izrastao u Pro Bowl igrača, a Coltsi zabeležili odličnu regularnu sezonu sa samo 3 poraza. Na drugoj strani, Ramsi su novopridošlom kvoterbeku iz Evrope doveli pravo pojačanje. Pogađate, radi se o Kurtu Warneru.
Obojica su imali nestvarne sezone. Warner je bacio 41 tačdaun i preko 4000 jardi. Marshall je, pazite sada, skupio standardnih +1300 jardi trčanjem i čak 1045 jardi hvatanjem, ostavivši tako Torry Holta iza njega. U prvom jurišu na titulu, Ramsi su je osvojili. Sve je izgledalo kao da niko i ništa ne može da ih zaustavi.
Ono što mnogi zameraju Faulku, a što je moguće razlog zašto su Coltsi želeli da ga se reše je taj što je znao da jako podbaci u plejofu. Ne toliko hvatački, koliko trčanjem. Kao da bi zaboravio da radi svoj osnovni posao. Inteligencija mu je tu dosta pomagala, jer bi se brzo prebacio u hvatački mod i tako osvajao jarde.
Tri sezone zaredom je biran na Pro Bowl i All Pro postavu lige. Ofanzivna igra Ramsa tih godina je bila prava poezija za uši ili najfinija umetnost za oči, pa ko šta voli. Posle neodbranjene titule, u kampanji 2001 su ponovo stigli do Super Bowla i mislim da mi je to utakmica koju ću sa gorčinom pamtiti.
Napad i odbrana tima je bila strašna. Odbrana koju je predvodio London Fletcher, fanstastični lajnbeker. Napad kao što rekoh, milina za gledati. I onda je došlo finale u kome je mladi Brady kao zamena Bledsou doveo Patriotse do finala.
Čak je i Faulk krenuo da igra kako ume u plejofu. Uništili su Packerse, presekavši čak šest lopti Favreu. Spektakl za Eaglesima je Faulk odigrao baš onako kako nas je navikao. Pretrčao je jako dobroj odbrani čak 159 jardi, uključujući dva odlučujuća tačdauna trčanja na kraju treče i sredini poslednje četvrtine.
Kada su izvršili preokret i sa dva tačdauna stigli Patriotse, pomislio sam kako je produžetak izvestan i da je tamo verovatnije da će iskustvo Warnera, Faulka i ekipe odneti pobedu. Brady je imao nešto više od minuta do kraja, ali je doveo tim do 48 jardi od gola odakle Vinatieri pogađa za pobedu.
Sezona sa samo dva poraza u regularnom delu završena je na loš način. Porazom u finalu u poslednjim sekundama meča. Ali ni to nije toliko strašno koliko je činjenica da se Marshall nije oporavio od tog poraza. Ono što se ispostavilo kao istina na samom početku karijere je bilo to što su skauti stavili veliki znak pitanja pored njega u smislu trajanja.
Već sa 29 godine je pokazivao znake habanja. Počeo je da posrće. Više nije izgledao kao onaj stari Marshall Faulk. Posebno kada su Ramsi odlučili da Warnera zamene mladim Bulgerom. Vreme je bilo da baklju trčanja prebaci nekome drugom, a idealan kandidata je bio Steven Jackson.
Povrede su učinile svoje. Na sve te serije povreda, uticali su i silni udarci koje je dobijao, mnogo manje od onoga što je mogao da dobije, da nije bio toliko dobar u izbegavanju obaranja. Takve promene pravca i odluke u sekundi sam kasnije video samo kod Tomlinsona, ali je ovo što je Faulka radio zaista bilo nešto potpuno novo u ligi.
Bilo bi potpuno loše da ne spomenem Orlando Pacea, koji je čuvao "slepu" stranu Warnera i trčanja Faulka. Faulk se nije krio iza velikog džina, naprotiv, taj zid mu je služio kako bi prvi protivnik udario u njega, a posle toga bi se Faulk pretvorio u pticu trkačicu koju gomila kojota nije mogla da uhvati.
Jedan od najpotentnijih ofanzivnih postava u istoriji je mogla da završi sa više titula, pa tako i Faulk. Ali sport je takav, ne pobeđuju uvek najbolji na papiru. Pobeđuju oni koji imaju nešto što nije papir. Da je Warner bio zdraviji, da je Faulk bio zdraviji, možda bi Ramsi postali prava dinastija. Ali šta bi bilo kad bi bilo… mnogo je takvih scenarija u sportu.
Već kod prve šanse za izbor je ušao u Kuću slavnih. On je bio jedan od najboljih studenata koji je doktorirao. Marshall je bio višedimenzionalan igrač i to mu niko ne može oduzeti. Takvih igrači su jako retki i možete ih staviti na prste obe ruke.
Marshall Faulk je bio pravi role model. Bio je gospodin ove igre. Bio je fantastičan i dao nam je priliku da uživamo u nečem posebnom što nije samo trčanje. Hvala mu za to. Nadam se da će se svi sećati tih Ramsa i lepršave igre koju su nam prikazali. Danas su Chiefsu tu negde, samo im nedostaje Marshall Faulk.