Skladišta gasa u Evropi se dobro pune, a da li će to biti dovoljno da se prezimi bes ruskog gasa?
Dolazi zima, a sa njom i veća potrošnja struje i drugih energenata. Zbog rata u Ukrajini, EU je najavila da će pokušati da smanji uvoz energenata iz Rusije, od kojih zavisi njena ekonomija. Zavisnost EU od energenata iz Rusije gradila se decenijama, još od vremena SSSR-a, što je omogućilo relativno jeftinu energiju za privredu zemalja članica EU. Upravo zbog ove zavisnosti EU je popustila pred politikom Vladimira Putina, koja je, pored aneksije Krima 2014. godine, uključivala i rat u Gruziji 2008. Ova politika se isplatila 2022. godine, kada je zbog napada Rusije na Ukrajinu, EU je odlučila da postepeno prekine sve ekonomske veze sa Rusijom.
Decenijsku zavisnost je teško tako naglo prekinuti, pa je odlučeno da se postepeno obustavlja uvoz nafte i gasa. Međutim, to je bilo dovoljno da se napravi haos na tržištu energenata, veliki rast cijena i strah da će EU ostati bez energenata, posebno za zimu. Izvor energije za koji EU najviše zavisi od Rusije je prirodni gas. Situacija je i dalje bolja nego što su mnogi očekivali; potrošnja je smanjena, skladišta gasa su dobro popunjena, mnogo manje se uvozi iz Rusije, cijena pada.
Cijena gasa u padu
U 2021. godini 39,7 odsto prirodnog gasa u EU uvezeno je iz Rusije, a prirodni gas je drugi najvažniji izvor električne energije za EU. Iako su cijene rasle već krajem 2021. godine, situacija se stabilizovala do početka rata u Ukrajini. Uprkos tome što je cena bila šest puta viša nego tokom prve polovine 2020. godine, nije bilo velikog skoka od marta do sredine juna 2022. Tada počinje brzi rast, koji je dostigao vrhunac sredinom avgusta. Ugovori o prometu gasa se zaključuju za buduće periode, po mjesecima, kvartalima i godinama. Tako se na berzi u Holandiji, koja je glavna za Evropu, isporuke u novembru ove godine trgovale po cijeni od 90 do 100 evra po MV/h. Do 26. avgusta cijena je porasla na 349 evra po MV/h.
Ali do tada cena pada, pa je prosječna cijena prirodnog gasa na holandskoj berzi 11. oktobra za isporuku u novembru 2022. bila 156 evra po MV/h. I dalje izuzetno skupo, otprilike duplo skuplje nego prije početka rata u Ukrajini, ali definitivno ugodnije nego da je cena ostala na oko 350 evra po MV/h. Uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz SAD i toplije vreme od očekivanog su dva glavna razloga za pad cijena. Dobra vijest je i veća proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj u odnosu na prethodne mjesece, što olakšava snabdijevanje električnom energijom i obuzdava potražnju gasnih elektrana.
Skladišta gasa su puna
Skladišta gasa u Evropi se dobro pune. EU je skladište punila brže nego što je predviđeno, pa je popunjeno više od 90 odsto ukupnog kapaciteta skladišta gasa EU, dok je cilj bio da do 1. novembra popunjenost bude najmanje 80 odsto. Najmanje popunjena skladišta su u Letoniji (11,5 TVh od ukupnog kapaciteta od 21,8 TVh) i Mađarskoj (49,2 TVh od ukupnog kapaciteta od 67,7 TVh). U Portugalu i Poljskoj popunjenost je 100 odsto, kao i 26. jula, kada je popunjenost hrvatskog skladišta Okoli bila ispod 50 odsto.
Posmatrajući prosečnu popunjenost magacina 2015-2020, sadašnja popunjenost je veća nego u istom periodu tih godina. Ovo je posebno veliki uspjeh ako se ima u vidu da je 1. januara 2022. prosječna popunjenost skladišta gasa u EU iznosila svega 54 odsto, dok je prosječna popunjenost u tom trenutku bila 0,71 odsto, a minimalna u periodu od 2015. do 2020. godine je popunjenost bila 0,63 odsto.
Uvoz gasa iz Rusije drastično smanjen
Glavno obećanje EU od početka rata bilo je smanjenje uvoza energenata iz Rusije, čak i prirodnog gasa, što je čini mnogo više zavisnom od uvoza iz Rusije nego nafte. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u više navrata kritikovao da se nastavlja uvoz iz Rusije kojim se finansira ruska država i vojna agresija na njegovu zemlju. Prema podacima Evropske mreže operatera sistema za transport gasa, EU je drastično smanjila uvoz ovog energenta iz Rusije, iako je za to trebalo vremena, a da ne ostane bez gasa za zimu. Trgovinski odnosi uspostavljeni decenijama ne mogu se prekinuti preko noći.
Već početkom marta uvoz gasa iz Rusije u EU bio je veći od najmanjeg godišnjeg uvoza u periodu od 2015. do 2020. Tokom 10. nedjelje 2022. uvezeno je 2.606 miliona kubnih metara, dok je petogodišnji minimum (za period 2015-2020) iznosio je 2074 miliona kubnih metara. Sredinom aprila uvoz opada ispod minimalnog iznosa za period od 2015. do 2020. godine, a na nedjeljnom nivou uveze se oko hiljadu kubnih metara gasa manje nego 2021. na 501 milion kubnih metara, manje od petine ukupnog uvoza tokom iste nedelje 2021. Osim Rusije, glavni izvori gasa za EU su Norveška, Alžir i pomorski uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), uglavnom iz SAD. Iz Norveške je 2022. uvezeno nešto više gasa nego 2021. godine, ali nedovoljno da bi se zamijenio uvoz iz Rusije. Uvoz iz Alžira je čak niži nego prošle godine, ali je EU pronašla alternativu u LNG. U 2022. iz Norveške se nedeljno uvozilo od 2.200 do 2.900 miliona kubnih metara gasa, a preko LNG-a od 2.700 do 3.900 miliona kubnih metara gasa, pa je nabavka preko LNG terminala postala glavni izvor gasa za EU.
Industrija se drži, inflacija raste, zima dolazi
Podaci o industrijskoj proizvodnji u EU pozitivno su iznenadili prognostičare. U avgustu je u evrozoni porastao za 2,5 odsto u odnosu na isti mjesec 2021. godine i za 1,5 odsto u odnosu na prethodni mjesec. To je mnogo više od očekivanja ekonomista, koji predviđaju mjesečni rast od 0,6 odsto i godišnji rast od 1,5 odsto. Na nivou cijele EU godišnji rast je još izraženiji, 3,5 odsto. Mjesečni rast od 1,5 odsto u avgustu nije dovoljan da nadoknadi pad od 2,3 odsto u julu, u odnosu na evrozonu. Niti mjesečni rast industrijske proizvodnje od 1,1 odsto u avgustu nije kompenzovao pad od 1,5 odsto u julu za cijelu EU.
Inflacija nezaustavljivo raste i u avgustu je porasla iznad 10 odsto na nivou cele EU. Glavni izvor rasta cijena je upravo energija, zbog čega je EU u mnogo težoj situaciji od SAD. Da bi se borila protiv inflacije, Evropska centralna banka (ECB) podiže kamatne stope, ali mnogo sporije od američkog FED-a. Pored višedecenijske izgradnje infrastrukture i energetske zavisnosti od Rusije, EU je sama kriva za nezahvalnu situaciju u kojoj se nalazi i za gašenje nuklearnih elektrana u proteklih nekoliko godina. Njemačka je još 2011. imala 17 nuklearnih elektrana, koje je vlada Angele Merkel odlučila da ugasi, pa su 2022. godine u funkciji samo tri.
Teško je predvidjeti šta će biti ove zime, ali Evropa se relativno dobro pripremila, i to uz poštovanje obećanja da će radikalno smanjiti uvoz energenata iz Rusije. Racionalizovana je potrošnja, pronađeni su alternativni putevi snabdevanja, skladišta su bila dobro snabdjevena. Da li će to biti dovoljno i po kojoj cijeni ostaje da se vidi.
(MONDO/Index.hr)
