Kao kada neko pravi kućnu žurku, pa jedan od gostiju dovede barabu koja se bahati i sve upropasti. Tako nekako se osećate kada ste Srbin na Kosovu i Metohiji i još pokušavate da se bavite sportom.
Zamislite scenu: Slavite rođendan u svom stanu, pozvali ste nekoliko prijatelja i planirali da sve prođe u opuštenoj i veseloj atmosferi. Jedan od gostiju je, međutim, poveo drugara kojem lepi maniri i vaspitanje nisu jača strana. Mišići jesu. Došao je već pripit, ali vi zbog prijatelja koji ga je poveo niste želeli da pravite problem. Pustili ste ga da vam se pridruži, ali je on sve dublje i dublje tonuo u flašu. Dok jednog trenutka nije počeo da viče, psuje i lomi. Kako mu se tada suprotstaviti na kulturan način i da li je već kasno sprečiti ozbiljan incident?
Prenesimo sada taj primer na fudbal.
Takozvana Republika Kosovo nije priznata od Ujedinjenih nacija, nije priznata od Srbije, ali jeste od vodećih svetskih sportskih organizacija. Odnedavno i od fudbalskih UEFA i FIFA.
To, dakle, znači da bi klubovi sa Kosova i Metohije, oni u kojima se priča srpski jezik, trebalo da počnu da igraju prvenstva protiv onih klubova sa Kosova i Metohije u kojima se priča albanski jezik, bez obzira što Srbi ne mogu slobodno i bez straha da šetaju po teritoriji koja se Ustavom vodi kao deo naše države.
Tokom posete Gračanici sa fudbalerima Crvene zvezde, naglas smo sa kolegom komentarisali odliku UEFA i pitali se pod čijom zastavom i kao deo čijeg saveza će ubuduće nastupati naši klubovi sa sedištem na Kosovu.
"Sine, pa mi smo ti odavno gosti u svojoj kući", iznenada je dobacio jedan stariji gospodin koji je stajao u blizini.
"Nama već sada malo ko dolazi u goste, nego ekipa mora da ide u Bujanovac da igra kao domaćin. Pošto smo siromašni, često igrači nemaju pare za put i jedva sastave 11 potrebnih za tim", pojasnio je.
I pored tog problema, Gračanica je trenutno vodeća na tabeli Okružne lige centralnog Kosova (peti rang domaćeg takmičenja)..
"Gračanica je nekada bila baza igrača za Prištinu, naravno pre rata 1999. Najveći uspeh kluba je takmičenje u trećem rangu srpskog fudbala, ali je danas situacija mnogo drugačija nego nekada", rekao nam je Miroslav, sin Slobdana Ilića, jednog od osnivača kluba 1971. godine.
Na šta li će tek ličiti ako dođe do odluke da Gračanica, Trepča, Mokra Gora i drugi srpski klubovi moraju da se takmiče zajedno sa albanskim? Verovatno ni na šta. Bio bi to kraj fudbala za mnoge kojima je sport jedini izlet van granica surove realnosti.
A te granice, u realnom svetu, nazivaju se administrativni prelazi. Niste sigurni da li vam za njih treba pasoš ili je dovoljna samo lična karta, ali ste sigurni da će vas, ako imate srpska dokumenta, na njima dočekati mrki pogledi.
Pošto smo putovali u organizovanoj koloni, za autobusom FK Crvena zvezda, ispostavilo se da nam pasoši nisu bili potrebni, ali jeste pratnja specijalnih policijskih snaga, takozvanih ROSU. Iako smo pre dolaska na "administrativni prelaz Merdare" napustili kombi beogradskih tablica i prešli u vozilo za "probnu vožnju" (bez registarskih oznaka).
Dakle, ušli smo na teritoriju svoje države osećajući se kao gosti... Upoznali smo sunarodnike sa osećajem kao da smo potpuni stranci.
I pored toga, poželeli su nam da ponovo dođemo...
Nadamo se da hoćemo, jer smo upoznali ljude koji osim časti i obraza nemaju mnogo toga. A ono malo materijalnog što imaju, spremni su da odvoje za druge.
Tako je za prijateljsku utakmicu Gračanica - Crvena zvezda, rečeno nam je, štampano i prodato čak tri puta više ulaznica nego što je kapacitet stadiona "Dragan Džajić", na koji može da stane oko 2.000 gledalaca. Sav prihod od ulaznica i pića namenjen je Raško-prizrenskoj eparhiji za kupovinu zemljišta na Kosovu i Metohiji. U nadi da će se pojaviti novi domaćini, a pripitomiti bahati gosti...
(Jovan Terzić, MONDO)
