Ljubav i požudu nije uvek lako razlikovati, naročito u ranim fazama veze. Šta god od ova dva da je u pitanju, čini da se osećate blaženo "kao nikad ranije", što je - divno. I jedno i drugo je super, i znači da imate čemu da se radujete, ali je ipak važno da znate razliku između ova dva osećanja, pošto vas to može poštedeti mnogih suza... Evo male pomoći.

Kad je strast dominantna, oblačite se pažljivo, "za desetku", ništa ne prepuštate slučaju. Naravno, trudite se i kad ste zaljubljeni, ali tada se ponekad ipak desi da umesto onih najboljih, seksi cipela obujete one - udobne.

Ako je požuda u pitanju, previdećete stvari koje vas iritiraju. Ako je toliko seksi da ne možete da se odvojite jedno od drugog, lako je preći preko malih "mina" (taj smeh, taj problem sa novcem, ta majka), koje se kako vreme bude prolazilo mogu (ali i ne moraju) pretvoriti u kamen spoticanja. Kad volimo nekoga, ukazujemo mu na greške jer želimo da on ili ona budu bolja osoba. I ako je ljubav uzvraćena, i ta druga osoba umeće da prihvati konstruktivnu kritiku, i pokušaće da promeni svoje loše strane ne zbog nas, već zbog sebe.

Ako je strast ono što vas vozi, govorićete samo ono što ta druga osoba želi da čuje. Želećete da joj udovoljite. Kad vas direktno pita šta mislite o nečemu, opredelićete se za "bezbedan" odgovor, čak i ako on ne odgovara u potpunosti vašem mišljenju (a kasnije ćete to već nekako rešiti, zar ne?). Ako vas pokreće ljubav, bićete iskreni. Zato što ljubav znači da nekoga volite i kad se ne slažete… Različiti stavovi po nekim pitanjima, čak i ako su u pitanju relativno ozbiljne stvari, ne znače da niste jedno za drugo. To samo znači da ste - različiti. I to je dobro.

Ako je strast u pitanju, osoba sa kojom je - "antički bog/boginja". Ili, pokušaćemo sa ovom analogijom: savršen kolačić bez ijedne neravnine na glazuri ili okrnjenog ćoška, jedan od onih koje nam je prosto žao da zagrizemo. Ali, surova je istina da i kolačići koji izgledaju savršeno mogu da imaju prepečenu stranu, iako ona nije uvek vidljiva na prvi pogled. Kad smo zaljubljeni, više je u pitanju nešto kao statua antičkog boga/boginje kojoj nedostaje ruka ili tako nešto. Znate na šta mislimo? Savršena u svojoj nesavršenosti, baš kao i vi. I, budimo iskreni, pretvaranje da smo bilo šta drugo, stvaranje iluzije savršenosti je iscrpljujuće. I neistinito. I nepotrebno.

Strast će učiniti da spoznamo onaj prvi sloj, kao što je omiljena boja ili muzika, ali ljubav… to je kad slušaš "Volim te kad pričaš" ili… (dopišite sami) iako nije na tvojoj listi najdražih. Bila. Dosad.

Ako je strast u pitanju, želećete da podelite sa tom osobom samo "najbolju verziju sebe".

Kad poželite da sa tim nekim podelite i tugu koja vas pritiska, zato što osećate da će biti tu da vam pruži ruku ako se okliznete, znači da se tiho, neprimetno, prišunjala ljubav. Čak i ako joj se niste nadali.

Šta da radite kad vas više ne privlači