El Fardu Ben je zvanično postao najbolji inostrani strelac u istoriji Crvene zvezde, ali njegov doprinos se i dalje često potcenjuje. Zašto je to tako?
/piše: Relja Basara/
Fudbaler sa Komora nedavno je postao najbolji inostrani strelac u istoriji Crvene zvezde. Ben je takvu titulu sebi obezbedio 61. golom u crveno-belom dresu, postignutom protiv Voždovca, što je kruna odlične golgeterske sezone, ali i celokupnog boravka na Marakani. Ipak, Ben je Zvezdi doneo mnogo više od samih golova, pa osim ovog priznanja zasnovanog na statistici, zaslužuje i ono koje mu možda mnogi i dalje ne bi odali - da je najbolji stranac u istoriji kluba.
Predstavio se Srbiji leta 2017. u dvomeču Olimpijakosa i Partizana, kada je u Beogradu sa dva gola bio ključni igrač Grka u pobedi nad tadašnjim srpskim prvakom, 1:3. I pored takvog doprinosa, do kraja kalendarske godine nije uspeo da se izbori za ozbiljnije mesto u timu, pa je početkom naredne - na inicijativu Vladana Milojevića sa kojim je već sarađivao u Panioniosu - došao u Zvezdu.
Od samog početka, bilo je jasno da je Ben kapitalno pojačanje za klub, i pored toga što su navijači verovatno očekivali više atrakcije nakon utakmice protiv večitog rivala. Ispostavio se kao ekstremno racionalan igrač, orijentisan prema timu, koji značajno doprinosi fluidnosti u poslednjoj trećini terena. Ben se izuzetno otvara u prostoru između "defanzivne" i vezne linije protivnika, što je izuzetno važan kvalitet, za koji je potreban osećaj za prostor, dobar prvi kontakt, brzina reakcije, ali i mogućnost da fizički izdrži igrača 'na leđima'.
Ta navika je danas bitnija nego ikad, kada je vertikalni pas postao jedno od glavnih oružja modernih timova, a ključ je u tome da se jedan od igrača zadnje linije, u zavisnosti od zone u kojoj se otvara, izvuče sa svoje pozicija, i tako kreira prostor koji se uz određene mehanizme može iskoristiti.
ŠTA TO BEN RADI TAKO DOBRO?
Naravno, sve zavisi od situacije, pa igrač nekada ima mogućnost da se sam okrene licem prema golu, u zavisnosti od udaljenosti, šutne ili izbori faul u opasnoj zoni. Ben se u situacijama kada se otvara za vertikalni pas prilagođava okolnostima vrlo dobro, što je Zvezdi donelo mnogo i u Evropi, ali i olakšalo borbu protiv niskog bloka u Superligi. To potvrđuje podatak da je od dolaska u klub, Ben igrač sa najviše "drugih asistencija" (pas za direktnog asistenta), kojih za tri godine ima čak 15, a one najčešće dolaze upravo iz situacija u međuprostoru, kada brzom povratnom ili pasom na bok, proigra saigrača koji odigra završno dodavanje.
Kao neko ko često igra kao nominalno krilo, dok u praksi deluje uže, u halfspejsu (prostor između centralnog i bočnog na terenu, naziva se halfspejs ili poluprostor) ima posebno plodonosnu saradnju sa bekovima. To je dobro osetio Milan Gajić, koji je upravo kroz saradnju sa Benom uspeo da se stabilizuje ove sezone.
I sam Ben je uspešan asistent, a najčešći način na koji šalje ključno dodavanje iz igre jeste centaršut sa desne strane, odakle je recimo poslao savršenu loptu za Ivanića u Nikoziji, što je bila druga od devet ovo sezonskih asistencija.
OSEĆAJ ZA GOL - VRHUNSKI!
Golgeterski rekord nije došao slučajno - Ben je u protivničkih 16 metara izuzetan. Njegov osećaj za poziciju i anticipacija su vrhunski, što mu uz upotrebu obe noge, dobre tehnike šuta, ali i dobrog udarca glavom, omogućuje da postiže mnogo golova. Od poslednjih 20 koje je dao, 19 ih je postigao iz prvog kontakta - samo kod gola Milanu na San Siru dva puta dodirnuo loptu. Dva penala, dva slobodna udarca, čak četiri gola glavom, uz ravnomernu raspodelu u vidu noge kojom je dao gol, i to pre svega zbog prekida, jer je iz igre češće pogađao slabijom, desnom. Nešto što niko od Zvezdinih stranaca, i onih cenjenijih, nije mogao da postigne.
Posebno su, ove sezone, interesantni golovi koji podsećaju na one koji su postizali elitni gol-igrači, poput Pipa Inzagija, a koji dolaze nakon pokupljenih odbitaka ili preusmerenih šuteva saigrača. Nešto što će mnogi pripisati relativnim kategorijama poput sreće, a zapravo je jedan od najtežih načina za postizanje golova u fudbalu.
Prekid je veoma bitan faktor u njegovoj igri, i nešto što je digao na visok nivo. Ove sezone redovno je asistent iz kornera, čak četiri puta su saigrači davali golove nakon njegovih udaraca iz ugla, što je veoma bitno - sa obe strane - a to mu u ovom timu kojem je prekid jedno od osnovnih oružja, daje dodatnu vrednost. Dobro izvodi direktne slobodne udarce iz desnog poluprostora, sa male i srednje udaljenosti, ali i penale, kojih je u Zvezdi postigao čak 14.
NAJBOLJI STRELAC, A NE BEŽI OD ODBRANE
Defanzivno, kao i u svakom smislu, vrlo je racionalan. Teško da ćete ga videti da trči za loptom koju ne može da stigne, ili kako taktički neodgovorno juri za protivnikom, iskačući sa poželjne pozicije. Disciplinovan je u niskom ili srednjem bloku, prepoznaje okidače za pritisak, i generalno svoj posao u odbrani radi dobro.
Bekovi vole kada igraju sa Benom na strani, ne samo zbog ofanzive već i zbog odbrane. Uvek mogu da se oslone na njega, a u vreme Vladana Milojevića, u sistemu zasnovanom na pragmatizmu i disciplini, bio je jedan od ključnih igrača i u toj fazi - neretko je delovao kao peti igrač zadnje linije.
ZAKLJUČAK - MALO JE OVAKVIH IGRAČA!
Suština je - Benov glavni kvalitet je inteligencija - i to kod njega pravi razliku i čini ga najboljim igračem Crvene zvezde. Njegova kretnja bez lopte je ključ, dobrim otvaranjima sebi kreira mogućnost da bude efikasan radeći jednostavne stvari. Jer, Ben se ni u jednom tehničkom ili fizičkom aspektu ne ističe izrazito. Ima i tu po koji, vredan i ozbiljan kvalitet, poput pomenute upotrebe slabije noge, dobar prvi kontakt, ali nije igrač koji će držati loptu 'zalepljenu' za stopalo i u nizu prolaziti igrače.
Ima natprosečan odraz, nisko težište i solidno je okretan na malom prostoru, ali njegova maksimalna brzina nije naročita i na dužim distancama su mnogi brži od njega. U svakom jačem klubu, naći ćete bar jednog boljeg u svakoj od fizičkih i tehničkih kategorija.
Pametnijeg - teško!
(mondo.rs)