Igrao je za dva velikana – Crvenu zvezdu i Dinamo Kijev, bio je velika nada i kasniji reprezentativac. U razgovoru za MONDO Marjan Marković nam opisuje kako je bilo čuvati Ronalda.
Srbija posle pobede nad Republikom Irskom igra sa Portugalom, a naravno da svi opet pričaju o Kristijanu Ronaldu.
Sjajni napadač sada već zalazi u ozbiljnije godine, ali mu to ne predstavlja problem. Redovno trese mreže, a posebno je inspirisan kada igra za nacionalni tim. Koliko dugo traje svedoči i činjenica da je i pre 13 godina igrao za "selesao" u meču sa Srbijom na "Marakani". Tada je selekcija pod vođstvom Havijera Klementea uspela da izvuče bod.
Tijago je doneo prednost Portugalcima, Boško Janković je izjednačio, a jedan od igrača koji je ulazio u duelu sa Kristijanom je i Marjan Marković. U razgovoru za MONDO otkriva koliko ga je bilo teško čuvati tih godina.
"Što se tiče te utakmice 2008. on je bio u nekim mlađim danima i slutilo se da će biti najbolji, što je potvrdio posle igrama u Mančesteru i Realu. Ja sam protiv njega igrao i u Ligi šampiona sa Dinamom iz Kijeva videlo se da je je stvarno jedan od najboljih igrača na planeti. Prototip modernog igrača", počinje Marković svoju priči za MONDO.
Ušao je u 78. minutu tog meča i ispostaviće se da mu je to poslednji nastup za nacionalni tim. Šestogodišnja reprezentativna karijera završila se spektakularno – duelima sa možda i najboljim na svetu.
"Nepredvidiv, mnogo brz, mnogo snažan. stvarno je bilo izuzetno teško čuvati ga. Najveći adut su mu predispozicije, fizikalije su mu strašne. Startna brzina je neverovatna", priseća se Marković.
Na "Marakani" je bilo teško, a na "Old Trafordu" pakleno! U sezoni 2007/08 Kristijano je bio u neverovatnoj formi. Dao je 31 gol u Premijer ligi i ukupno 42 u sezoni, a naš sagovornik pamti duele u Ligi šampiona. Igrao je za Dinamo iz Kijeva i jedan duel sa Kristijanom mu je ostao urezan u sećanju.
"Sećam se da kad smo igrali u Ligi šampiona u Mančesteru imali smo duel neki na centru, gde je on jednostavno nestao... Odigrao je pas, ja kad sam se okrenuo da šprintam, on je već bio u 16 metara. Stvarno su mu predispozicije neverovatne, ali je on i mnogo radio na sebi, verovao je u sebe i zato je postao najbolji na svetu", dodaje nekadašnji reprezentativni desni bek Srbije.
Ipak, godine su uzele maha i ovo više nije taj Ronaldo!
"Sada on donosi nešto drugo, nije on više to što je bio i mislim da gledajući ga nema toliku želju i volju da igra. Jeste gladan, ali nije to onaj isti Kristijano od ranije."
U kvalifikacijama za Euro 2008. godine Srbija je završila treća iza Poljske i Portugala, a ispred Belgije. Protiv najvećih timova se igralo dobro ali su kiksevi protiv Kazahstana, Azerbejdžana, Finske i Jermenije "došli glave" našem timu.
"Mi smo generalno takva nacija gde nešto shvatamo olako, a nešto ozbiljno. Ne bi trebalo da se dešava da igramo 2:2 sa Azerbejdžanom, a imamo takva imena u timu. Generalno se to dešava, moramo shvatiti od samog početka svaku utakmicu ozbiljno da bismo bili oni pravi“, rekao nam je Marković, koji je pažljivo pratio meč sa Ircima na startu kvalifikacija.
"Jesam, svaki početak je težak. Prva utakmica, novi selektor... Mi moramo da budemo zadovoljni sa tri boda, jer je najvažnije da se uđe psihički sa jakim samopouzdanjem u utakmicu sa Portugalom. Generalno je bilo ok, a mislim da će i sad biti to ok. Nije ni Portugal više to što je bio i oni su igrali 1:0 sa Azerbejdžanom. Mislim da imamo šanse i da možemo da pobedimo", samouveren je Marković.
Srbija opet ima problem na desnom beku, ali nekadašnji desni bočni igrač Zvezde smatra da selektor može da pronađe rešenje za tu poziciju.
"Zavisi to i od toga kakvu formaciju selektor želi, na njemu je da pronađe pravog igrača. Može Gajić da odigra na toj poziciji, standardan je u Zvezdi, a Petko se pronašao u TSC-u i treba mu još utakmica", priča nam Marković koji u svojoj 40. godini još igra fudbal!
Završava karijeru onako kako je i počeo. Prvo se vratio u Mladi Radnik, a sada iz čistog zadovoljstva igra u svom rodnom selu!
"Do pre godinu dana sam igrao u Mladom Radniku, a sad igram međuopštinsku ligu u svom mestu gde sam rođen, u Batovcu. Trenutno smo prvi na tabeli, probaćemo da uđemo u viši rang", otkriva nam Marković.
Nekada je čuvao Ronalda, igrao Ligu šampiona i igrao za dva velikana evropskog fudbala, a sada igra sa lokalcima. I nije mu teško!
"Znate kako ide ona izreka:’Svuda pođi svojoj kući dođi.’ Tu sam počeo, imao sam svoje prve fudbalske korake, ali to je sad jedno uživanje sa mojim drugarima. Na svu radost svih meštana iz mog sela, stvarno je doživljal igrati po tim terenima koji nisu sjajni, nisu kao "Marakana" ili stadion Partizana, ali treba i to osetiti i doživeti", priča nam Marković.
On u 40. godini ima važnu poruku i shvata koliko je u Srbiji fudbal važan. Dok vozi traktor i kosi travu na svom lokalnom terenu, nekadašnjem reprezentativcu je jasno da bez fudbala u Srbiji nema ničega!
"Ima nešto posebno, ima tu draž igrati za svoje selo bez opterećenja, sa uživanjem. Ja kosim i teren, ne predstavlja mi teret. Provedem po pet sati na onom traktorčetu za košenje, nije mi teško, to mi je zadovoljstvo. Najviše nam je u cilju druženje i da naše selo zaživi, da se nešto dešava. Znamo kako je danas u Srbiji, fudbal spaja sve, da nema fudbala ne bi bilo ničega", rekao je Marković.
A ako njegova prognoza bude tačna i Portugal ne bude bio onaj pravi – zaživeće cela Srbija, jer svi znamo kako to izgleda kada fudbaleri Srbije igraju dobro.
Hajde da ponovo to osetimo!