Desni bek Crvene zvezde govorio je za MONDO o polusezoni koju je obilježio debi u Ligi šampiona, teška povreda, gol Bode/Glimtu...
Fudbaleri Crvene zvezde dominirali su u Superligi Srbije tokom čitave jeseni, dok su se na međunarodnoj sceni borili protiv najboljih evropskih timova - Barselone, Intera, Milana, Benfike, Monaka... Važan dio tima na početku sezone i na samom kraju kalendarske godine bio je mladi desni bek Ognjen Mimović - heroj dvomeča protiv norveškog šampiona Bode/Glimta - sa kojim je MONDO popričao pred praznike.
Važan dio jeseni Mimović je propustio zbog povrede koja ga je odvojila od terena na mjesec i po dana. Čim smo se sreli morali smo da se uvjerimo da li je povreda prošlost i kakva je sada situacija. "Sve ok, hvala Bogu. Nemam nikakvih problema sa stopalom. Ništa me ne boli. Možda i dalje fizički nisam kao što sam bio prije povrede, trebaće vremena da se vrati brzina i sve ostalo, ali ok sam, sve super", govori nam Ognjen na početku razgovora.
Kako se oporaviti od povrede?
Mimović je nakon manje od pola sata fudbala u prvom kolu Lige šampiona povredio metatarzalnu kost, zbog čega nije igrao na tri meča Lige šampiona, sedam utakmica domaćeg prvenstva i jednoj utakmici u Kupu Srbije. Mnogo je propustio, a posebno ističe meč protiv tima koji mu je drag.
"Eto da prođem ove pripreme od početka, kao i i ljetos, onda bi trebalo da sve bude kao prije. Mnogo mi je žao zbog nekih utakmica kao što je Barselona, i uopšte ta Liga šampiona, Partizan u derbiju. Jako mi je žao zbog tih utakmica ali dobro. Šta je, tu je. Mislim, povrede su sastavni dio sporta, to svako prođe u jednom momentu. Mene je, da kažem, možda u nekom lošem trenutku zadesila ali šta ćemo. Idemo dalje. Ne znam da li bi bilo drugačije protiv Barselone, ja bih dao sve od sebe da doprinesem što više mogu. Žao mi je što nisam igrao zbog nekog ličnog osjećaja jer Barselona mi je poslije Zvezde omiljeni klub i onda baš sam eto imao želju to da igram. Ali nije moglo stvarno nikako. Rekli su mi da će oporavak trajati četiri sedmice, pa da poslije toga lagano ulazim u ritam. Baš sam tempirao da se spremim za Barselonu. Nije bilo šanse, tek sam pred Barselonu počeo da hodam normalno", govorio za MONDO Zvezdin defanzivac.
"Iskreno kad mi se to desilo, mnogo mi je bilo žao što moram da izađem sa prve utakmice u Ligi šampiona. Biće mi veče za pamćenje, ali trebalo je da ostane u pozitivnom sjećanju. Gledao sam da izjednačimo i da osvojimo bod. O tome sam razmišljao dok je trajala utakmica. Nadao sam se da nije prelom, samo da nije pukla kost. Otprilike sam znao kakva je povreda i kolika je pauza, ali da je bio prelom morala bi operacija... Pomislio sam ‘Daj samo da odem da snimim da vidim šta je’. Nisam mogao da dočekam da snimim. Hvala Bogu nije bilo toliko strašno ali eto, to mi je prolazilo kroz glavu”, kaže Ognjen Mimović i dodaje: “Ti si zapamtio tu situaciju kad me je udario po listu i kad sam ostao da ležim, ali nisam se u tom momentu povrijedio. Bila je druga situacija kad sam bio u korneru nešto, htio sam onako da ga obiđem, gurnuo sam loptu pored njega i on me je izgurao s terena skroz. Da li sam nagazio na vještačku travu, koja je malo tvrđa... Cijelom težinom sam se naslonio na spoljni dio stopala. U tom trenutku si zagrijan, imaš želju, možeš da pretrčiš cijeli teren. Ali već narednog minuta, kad je Omri uhvatio loptu...”
Evropski junak, pa debi u Ligi šampiona!
Mimović je u Zvezdu stigao još pre više od četiri godine, a san o igranju Lige šampiona počeo je mnogo ranije. Maštao je Ognjen da zaigra protiv najboljih timova u Evropi, da se dokazuje čuvajući krila koja koštaju na desetine miliona evra i da u dresu voljenog kluba odoli napadima skupocenih rivala. Zato je bio uzbuđen pred Benfiku.
"Svaki sportista ima i treba da ima tu neku pozitivnu tremu. Ja to uvijek imam, ali je tad bilo izraženo to iščekivanje. Ne znam ni koliko sam spavao. Jedva sam čekao. Na Marakani, pred punim stadionom, u Ligi šampiona", rekao je Mimović i dodao: "Prebrzo su se dešavale stvari. Kad si povrijeđen imaš malo više vremena da razmišljaš, ja sam tek poslije shvatio. Au, čoveče, šta se sve desilo..."
Da li je znao šta se dešava kada je na sjeveru Norveške postigao pogodak koji je Zvezdi dao nadu da će u revanšu eliminisati Bode/Glimt i ponovo zaigrati u Ligi šampiona? "Ma gdje sam znao. Prvo sam se okrenuo da vidim da li je ofsajd. Trčao sam bilo gdje, od sreće nisam znao gdje trčim", priseća se Mimović.
"Nisam kriv za gol u Milanu!"
Falilo je ove sezone Zvezdi da favoritima otkine neki bod na gostujućim terenima. Najbliža je bila na "San Siru", ali u klubu ne vole da se vraćaju na taj meč. "Da ne komentarišem Milan, to su neke druge stvari. Realno, ove godine nismo mi imali toliko sreće. Treba pogledati da smo igrali protiv Barselone, Intera, Monaka… To su sve strašne ekipe. Teško je da ih pobijediš. Nismo imali sreće ni sa povredama. Poremeti te to, ekipa smo koju jedna povreda igrača poremeti. Da nije bilo povreda, možda bismo bili bliži nokaut fazi", kaže Ognjen.
Ipak, moramo o Milanu. "Po mom mišljenju, Rafa Leao je u Top5 krila na svijetu. Ja nikada nisam igrao protiv nekoga da je takav fizički, toliko brz, jak, tehničar, sve... Radio sam šta sam mogao. Mislim da ga nisam toliko loše sačuvao. Dogovorili smo da ja čuvam koliko mogu, pa da će Rade Krunić dolaziti da pomaže, a Naser Điga raditi korekciju. Stvarno je teško igrati. Mislim da se nisam obrukao. Pojavili su se grčevi, tu se vidjelo da nisam spreman koliko sam bio prije Benfike. Žao mi je što sam morao da izađem. Dešavaju mi se grčevi, ali uspijem da odigram do kraja. Tad je bilo kod svakog koraka, morao sam da tražim izmjenu. Nisam ih osjetio protiv Štutgarta, to sam odigrao na svježinu. Samo da nas zaobiđu povrede. Bili bismo konkurentni za prolaz u nokaut fazu da ih nije bilo", kaže Ognjen Mimović i polako dolazi do trenutka koji je ostao upečatljiv.
Nakon njegove izgubljene lopte, u kontri koju je pokrenuo, Crvena zvezda je kapitulirana protiv Milana. Nakon meča je vraćao film, tražio druga rješenja, probao da razmisli šta je trebalo uraditi bolje, ali... Zaključak je da nisu krivi ni on, ni Silas koji ga je pokrio.
"Svaki igrač nam je bitan. U Monaku, kod prvog gola, Silas je ostao... Ja ne mogu da krivim čovjeka, niko ne može da ga krivi. Prvi put u životu je igrao tu poziciju, napravio je grešku. Ja mu to ne bih uzeo za zlo. U takvoj smo situaciji bili da smo morali da kombinujemo. Mnogo je to problematično, a igraš protiv neke ekipe poput Monaka ili Barselone. Moraš da mijenjaš sastav, da neko igra pozicije koje nikad nije igrao. U Ligi šampiona odlučuje ako zakasniš metar. Moja situacija u Milanu... Izgubio sam loptu na 70 metara od gola, Silas je ostao. Možda da sam ja bio tu, pazio bih jer bih imao u glavi da čuvam dubinu Leaa. To je sitnica, iz toga primiš gol. Uzeo sam loptu i krenuo u napad, u kontru. Želio sam da mi damo gol! Da me neko pita da li bih sad šutnuo loptu? Pa ko bi? Ko bi nasumično šutnuo loptu u gol-aut? Ko to uradi? Ne uradi niko. Kao ‘Ako nemaš kome, šutni je’. Niko ne šutne. Šta ću, desilo se tako. Ne krivim sebe za taj gol. Izgubio sam loptu daleko, nije bilo u opasnoj zoni. Ali, ne mogu da krivim ni nekoga u odbrani. Napravio je odličnu kretnju, idealan prijem, pogodio je majstorski. Pošteno. Ogromno iskustvo za mene, prvi put sam se sreo sa takvim igračem. Leao je na višem nivou od svih mojih rivala. Daće Bog da se sretnemo neki drugi put, pa da ga još bolje sačuvam. Ja mislim da smo u Milanu pokazali da Štutgart nije bio slučajan. Igrali smo dobru utakmicu, borili smo se, pružili otpor, nije to bilo lako. Tek ćemo kroz utakmice da se uigramo", zaključuje talentovani fudbaler Crvene zvezde u novogodišnjem razgovoru za MONDO.
Od Srpske lige do Lige šampiona
Prije samo godinu dana Ognjen Mimović je kao pozajmljeni fudbaler Crvene zvezde igrao za OFK Beograd u Prvoj ligi Srbije. Šest mjeseci prije toga je sa plavo-bijelima sa Karaburme - takođe kao pozajmljeni igrač Zvezde - osvojio prvo mjesto u Srpskoj ligi Beograd. Nije uobičajeno da se talentovana Zvezdina djeca spuste u treći rang i tamo zablistaju.
“Moram da kažem da mi je OFK Beograd jedan od najljepših perioda u karijeri. Pamtiću cijeli život te ljude, mnogo su mi prirasli srcu. Nikome nije lako kad iz omladinaca Zvezde ode u Srpsku ligu. Psihički je to teško, realno. Svi razmišljaju da je to treća liga, da li će se nekad ‘izvući’. Imao sam sreće, Bog nas je pogledao, bila je to ekipa koja je ulazila u Prvu ligu, klub je rastao. Prelijep period za mene, iako je bilo teško sebi reći ‘Idem u treću ligu’. Rijetko ko ide u Srpsku, pa u Prvu ligu - obično su kaljenja u PLS ili u nekom drugom klubu Superlige. Psihički nije lako, dok misliš da li ćeš uspjeti. Moje mišljenje je da svi igrači na prelazu iz omladinaca u seniorski fudbal treba da prođu Prvu ligu Srbije. Razlika između Prve i Srpske je možda u fizičkoj spremi i u terenima. Treba svaki igrač to da prođe, da vidi kakvi su dueli. Onda ćeš znati kako da igraš Superligu. Za mlade igrače je bitan taj prelazak prije svega zbog fizike. Do omladinaca si imao duele sa mlađima, sa igračima koji imaju 70 kilograma i onda dođeš ovdje da se guraš sa Elšnikom. Ne možeš! Moraš da se privikneš na to. Treba ti neki period, a igračima iz omladinaca je to najveći problem. Tehnički i taktički su svi obučeni, fizika je problem", govorio Mimović kao da ima mnogo više od 20 godina i kao da već desetak godina gradi seniorsku karijeru.
O čemu razmišlja momak od 18 godina, kojeg Crvena zvezda pošalje da se dokazuje na mečevima protiv Borca iz Lazarevca, Jedinstva iz Surčina, Torlaka, Ušća, BSK Borče ili Prve Iskre iz Bariča? Da li uopšte misli da će se nekada vratiti i dobiti šansu na stadionu "Rajko Mitić"?
“Nisam mislio da ću tako brzo u prvi tim Zvezde. Dok sam igrao za OFK Beograd u Prvoj ligi Srbije, pred kraj jesenjeg dijela, postojale su naznake da bih mogao. Tada sam potpisao ugovor, produžio ga i trebalo je da ostanem do ljeta na pozajmici i onda pripreme sa Zvezdom. Na Koletovu nesreću, a moju sreću - tako je to u sportu - desila se ta povreda. On duži vremenski period nije mogao da igra i ja sam se izborio. Imao sam šansi i utakmica. Nisam mislio da ću odigrati jednu utakmicu u tom prolećnom dijelu, a odigrao sam desetak ili 15. Nisam očekivao, a tek se nisam nadao da ću igrati kvalifikacije, da ću dati gol, pa igrati Ligu šampiona...”, navodi Mimović i dodaje: “Da igraš za prvi tim Zvezde, to je veliki pritisak. Dobio si šansu i moraš da znaš da se ona možda dobija jednom u životu. Možda u životu više nećeš imati takvu šansu. Toga sam se plašio. Morao sam da odigram dobro, nisam to gledao da moram da odigram bolje od Koste. On bi se u neki sistem uklopio bolje od mene, ja u neki drugi... Nisam to gledao takmičarski sa njim, tremu sam imao jer je ovo Zvezda”.
Nikako nije bilo lako prilagoditi se Zvezdinom ritmu nakon igranja u nižim rangovima. "Kad sam prešao iz Prve lige Srbije ovde, propustio sam pripreme u oba kluba, termini su se preklopili. Ovdje sam ušao u proces, gdje im je ostalo dvije nedelje do početka. Ritam jak, ja ne mogu da ispratim, svaki dan nešto boli. Nisu povrede, ali leđa, grčevi, upale, listovi, lože... A igrao sam Prvu ligu Srbije i bio spreman. Treba ovdje da uletim u ritam Lige šampiona. Da igram na tri dana? Rijetko ko to može. Zato se dešavaju povrede. Ko god igra malo više, ima problem sa povredama. teško je izdržati. Ovdje će mnogo značiti mediko blok, ali drugi klubovi nemaju to. Bez prozivanja bilo koga... Eto, bio sam u OFK Beogradu, oni su treći i treba da igraju Evropu, na svaka tri dana? Ne možeš to ako se ne oporavljaš, neće organizam izdržati. To možda može da odigra jedan fudbaler u cijeloj Superligi, rijetki su takvi", upozorava Ognjen Mimović.
Milojević pravi igrača od Mimovića
“Imam super saradnju sa Vladanom Milojević, ali i cijelim stručnim štabom. Mlađi igrači imaju dodatne video analize, na kojima nam ukazuju na neke greške, stvari koje treba da popravimo. Pričamo stalno”, rekao je Mimović i dodao: “Mladim igračima mnogo znači podrška. Kada osjetiš da imaš povjerenje ljudi iz kluba, stručnog štaba, saigrača, mnogo ti je lakše da igraš. Igrač postane 50 odsto bolji kad stekne to samopouzdanje. Primjećujem to sada kod igrača. Evo Maksimović, iz utakmice u utakmicu je bolji. Leković isto, sve sigurniji kad poveže nekoliko utakmica. Guteša... On ima sličnu priču kao ja. Za nijansu nerealniju. Ja sam igrao u OFK Beogradu koji je išao na prvo mjesto, on je branio za BSK iz Borče koji se borio za opstanak. I on je sve bolji i bolji. Svim mladim igračima znače minuti, tako dolaze do boljih igara”, priča Mimović.
Iako ima tek 20 godina, već je postao čovjek od povjerenja stručnog štaba, čija će očekivanja morati da opravda i u nastavku sezone. “Ovo mi je nova prilika da se fizički vratim na onaj nivo prije povrede. gledaću da iskoristim ove pripreme, da što bolje budem spreman za te dvije utakmice u Ligi šampiona. Te dvije utakmice... Idemo na pobjedu, daćemo sve od sebe. Postoji i dalje teorija. Jako je teško, ali to nama ne mijenja ništa, idemo da pobijedimo obje utakmice”, kaže desni bek Crvene zvezde.
Ko je mogao da povjeruje?
Postoje šanse, Zvezda zna da ima mogućnost da se domogne mjesta među 24 najbolja tima. Za to su joj potrebne dvije pobjede, ali i da se poklope neki drugi rezultati. Možda je vrijeme da crveno-bijele malo pogleda sreća... "Protiv PSV Ajndhovena igramo ovde kod nas. Pokazalo se mnogo puta da ovdje na Marakani ni mi nismo ista ekipa, ni naši protivnici nisu isti. Specijalna je atmosfera ovdje, imamo šanse da ih dobijemo. Jang bojs je prethodnih godina bio nezgodno gostovanje, ali ćemo i tamo ići na pobjedu. Imamo šanse u obje utakmice", kaže Mimović, koji i objašnjava na čemu bazira optimizam.
“Ko je tad mogao da očekuje da ćemo Štutgart pobijediti 5:1? Nadaš se, očekuješ, ali... Mislim da su tu energiju osjetili svi na tribinama. Isto je bilo ovdje i protiv Bode/Glimta. Osetiš se moćnije. Mnogo je drugačije nego u gostima. U Norveškoj je i drugačiji teren. Nisam u karijeri igrao na mnogo mjesta, ali oni... Znaju, navikli su na to, na tu brzinu. Nije naša igra tamo bila sjajna, ali izvukli smo dobar rezultat. Marakana je onda uradila svoje, ima svoju energiju", kaže Mimović i praktično poziva publiku na stadion.