Trener Crvene zvezde se priseća istorijskog uspeha Lacija pre 20 godina.
Na današnji dan pre tačno 20 godina, Lacio je postao šampion Italije. Tog 14. maja 2000, okončan je post dug 26 godina, kada su "nebeskoplavi" podigli skudeto po drugi put u istoriji kluba, a prvi put od 1974. godine.
Tog sudbonosnog dana priseća se član legendarne generacije kluba i aktuelni trener Crvene zvezde, Dejan Stanković.
Legenda srpskog fudbala govorio je u intervjuu Đanluki di Marciju šta se sve događalo tog dana u čuvenoj završnici sezone Serije A.
Pred poslednje 34. kolo, Juventus je imao dva boda više od Lacija. Stanković, Siniša Mihajlović i ekipa su savladali Ređinu 3:0 i čekao se meč Juvea i Peruđe.
Iako su "lacijali" smatrali da im treba čudo da Juventus ne ostvari svoj cilj, "bjankoneri" nisu uspeli. Meč je bio prekinut na čak sat vremena zbog neverovatne provale oblaka, a kada je meč bio nastavljen, Peruđa je uspela da slavi 1:0. Lacio je psotao šampion!
U Italiji se i danas sećaju da je "Mundo Deportivo" objavio naslovnu stranu sa natpisom "Bog je iz Lacija".
"Da, Bog. Tod dana neko "gore" je navijao za Lacio. Osećam se ispunjeno zahvaljujući tom prvenstvu. Bog nam je pomogao jer je poslao potop u Peruđu. Nama je bilo suđeno da budemo šampioni. Nervoza, napetost, adrenalin. Na kraju meča 90.000 ljudi se zaustavilo na sat vremena. Bio sam u svlačionici, pored televizora. Bilo je toliko napeto da nisam mogao da se tuširam. Stajao sam u uglu i znojio se. Izgubio sam tri kilograma", započeo je Dejan Stanković, koji je ranije otkrio i da je bio blizu prelaska u rivalsku Romu.
Kako kaže, sve je izgledalo kao na filmu.
"U Rimu je bilo sunce, u Peruđi nezapamćena poplava, a onda je iznenada jedan dečak uletio u svlačionicu i vrisnuo od radosti. Ne sećam se koga sam prvo zagrlio. Bili smo šampioni Italije. Bili smo ekipa fenomena, uvek sam govorio da smo mogli sve da osvojimo."
Za Stankovićev dolazak iz Crvene zvezde u Lacio zaslužan je bio tadašnji gazda Serđo Kranoti.
"Gospodin. Čim je stigao pozvao me je u svoju kancelariju i rekao: dajte da razgovaram sa dečakom od 24 milijarde lira. I zagrlio me je. Kao dve godine kasnije na trbinima Olimpika. Sećam se otvorenog autobusa i avijača u Cirskus Maksimusu. Nismo želeli da idemo odatle, šokirala me je tolika strast", objašnjava Stanković.
U proleće 2000. godine, Lacio je imao ozbiljan zaostatak u odnosu na Juve.
"Stigli smo devet bodova u pet utakmica. Počeli smo da verujemo posle Veronine pobede od 2:0 protiv Juventusa. Nešto je puklo, osećali smo da se plaše. Počeli su da drhte. Nakon 20 godina i dalje osećam zahvalnost prema Peruđi što se borila tog dana", kaže Stanković.
Trener te generacije fenomenalnih fudbalera - među kojima su bili i Inzagi, Manćini, Čolo Simeone, Alesandro Nesta - bio je Sven Goran Erikson.
"Drugi otac. On me je naučio svemu. Isto važi i za Manćinija ili Mihajlovića, ratnika poput mene. Voleo bih da treniram Lacio, ali sada vodim Crvenu zvezdu. Onda u budućnosti, ko zna."
Stanković je prokomentarisao i sadašnju ekipu Lacija, koju predvodi Simone Inzagi. Lacio se trenutno nalazi na bod iza prvoplasiranog Juventusa.
"Inzagi je sjajan trener, njegova ekipa igra dobro. Ima odlične igrače, mnogi bi čak mogli da igraju i u ekipi iz 2000. godine. Imobile, Milinković Savić, Luis Alberto, Aćerbi. Nadam se da mogu da osvoje skudeto."
Ipak, za Stankovića u Italiji postoji i drugi klub koji podjednako voli - Inter. Sa "nerazurima" je postao šampion Evrope 2010. godine.
"Lacio ili Inter, za mene nema razlike. Bio bih srećan za oboje. Karijeru dugujem Bjankoćelestima (Nebeskoplavi). Proveo sam tamo šest čarobnih godina. Došao sam kao dečak, otišao kao muškarac 2004. godine, nakon što sam dao poslednji poklon klubu. U junu sam mogao da odem besplatno u Inter, ali Lacio nije to zaslužio, pa me je Inter u januaru kupio. To je bio moj način da im se zahvalim", zaključio je Dejan Stanković.