Beg Mege imao je jako zanimljiv životni i košarkaški put...
Luka Ašćerić je bukvalno košarkaško dete. Otac mu je Nedeljko, "Neno" Ašćerić, prekaljeni veteran SFRJ druge lige, a onda i austrijske košarke.
Luka je odrastao po košarkaškim halama. Od malih nogu na treninzima je redovno pratio oca, a među igračima koje je u njegovom društvu mogao da gleda bio je i legendarni Toni Parker, koji je u to vreme bio na početku svoje blistave karijere.
Dok se ne igra košarka, podsetimo se zanimljive priče 23-godišnjeg beka, koji je od francuske lige završio u Mega Bemaksu, a onda i na spisku selektora Igora Kokoškova za kvalifikacije, iako nije dobio priliku da debituje za "orlove".
"Moram da priznam da je sve to bilo dosta neočekivano, nakon povrede Ognjena Dobrića. Pozvali su me naknadno, ali bez obzira na sve to bila mi je velika čast. Zaista fantastično iskustvo, biti sa tom grupom momaka, videti jedan drugačiji sistem rada. To je u svakom smislu doprinos mom igračkom razvoju. Nisam zaigrao u dresu sa državnim grbom, ali strpljivo ću čekati šansu i svojim igrama se potruditi da ponovo zaslužim poziv", rekao je Ašćerić za klupski sajt.
Košarka je za Luku bila prosto neizbežna, odnosno, sastavni je deo njegovog bića.
"Već sa tri-četiri godine sam se upoznao sa košarkom, svakodnevno sam išao sa tatom na treninge. Dođem u halu, tata me ostavi na stolici i dva sata se nisam pomerao. Mirno sam sedeo i samo gledao. Bio sam veoma poslušan, pažljivo sam pratio šta su radili i onda sam kod kuće sve to imitirao. Zato i ne čudi što sam zavoleo košarku i veoma rano počeo da treniram", priča on.
Nedeljko Ašćerić igrao je dugo u Francuskoj, a tamo je upoznao i mladog igrača koji će posle praktično postati sinonim za košarku te zemlje.
"Moj otac je igrao u Parizu, saigrač mu je bio Toni Parker. Mislim da mu je to bila prva profesionalna sezona. Bili su čak i cimeri. Kao mali sam ga upoznao i kasnije kada sam gledao šta je sve postigao u košarci bilo mi je nekako drago. Lep je osećaj, pogotovo što je moj otac bio relativno blizak sa njim. I danas se povremeno čuju i znam da imaju međusobno veliko poštovanje", priča Luka.
Ašćerić rođen je u Sankt Peltenu u Austriji a detinjstvo je proveo u Francuskoj. Košarku je počeo da trenira u Le Manu sa samo šest godina, a kratko se oprobao i u plivanju.
"To je sjajan sport, omogućava vam razvoj celog tela, ali…Nije mi se sviđao takmčarski, jer to je jedna linija, tamo i nazad, i to je sve. Ekipni sportovi sa loptom su za mene mnogo atraktivniji i zabavniji, tako da je izbor bio lak", kaže on.
Porodično su se selili kako je Lukin otac Nedeljko menjao klubove, pa su iz Pariza išli u Le Man, Tulon, Viši, Burg, pa ponovo u Austriju. Zanimljivo je da je Luka Ašćerić bio i član austrijske Arkadije, kluba u kome je svojevremeno igrao i Nemanja Bjelica pre dolaska u Zvezdu.
"Arkadija je poznata po tome da dovodi mlađe i talentovane igrače. Godinu dana pre mog dolaska u klubu je već bio Jakob Peltl, koga je kasnije draftaovao Toronto, a sad igra u San Antoniju. Imao sam solidnu sezonu tamo, na mene su gledali kao na prospekt za budućnost. Ali, tamo sam proveo samo godinu dana. Mislio sam da je bolje da zbog mog daljeg košarkaškog razvoja, ali i fakulteta i obrazovanja odem u Francusku i prihvatim poziv Lila", objasnio je on.
Ašćerić je upisao Mašinski fakultet, uspešno završio dve godine studija, ali je status na fakultetu bio primoran da zamrzne usled nove selidbe.
"Otac mi je usadio odgovornost prema obrazovanju. Uvek je govorio da je škola na prvom mestu i to sam tako prihvatio. Kako sazrevam, sve više shvatam ispravnost tih njegovih saveta", kaže Luka koji je francusku školu završio u Beču, a osim maternjeg jezika govori francuski, nemački i engleski.
Dolazak u Megu 2018. godine iz Tulona za Luku je bio značajan korak napred, kako kaže.
"Stigao sam iz kluba koji je ispadao iz lige, gde nisam imao minutažu. U Megi su me odlično prihvatli, pružili šansu i od starta je za mene sve bilo na visokom nivou, što je i presudilo da potpišem višegodišnji ugovor", priča on.
Uprkos imenu i prezimenu, Luka Ašćerić pre dolaska u Megu nikada nije živeo u Srbiji.
"Nisam poznavao mentalitet, ali mogu da kažem da do sada u svojoj karijeri, a promenio sam mnogo klubova, još nisam bio u ovako pozitivnoj sredini. U Megi vam je svaki dan zabava. Ovde sam spoznao šta u pravom smislu reči znači timski duh. Mnogo je drugačije nego u drugim timovima po Evropi i to je nešto što je lepo i drugačije. Ovakvog druženja, verujte mi, nema toliko u drugim zemljama", ističe Ašćerić.
Nezavršena sezona bila je daleko od uspešne…
"Ova sezona je bila znatno teža nego prethodna. Bili smo mnogo mladi, na početku smo izgubili neke utakmice koje su bile egal i koje je trebalo da dobijemo. Kroz glavu mi odmah prolaze dueli sa Cibonom i Primorskom kod kuće, kao i sa Cedevita Olimpijom i Zadrom u gostima koje smo morali da dobijemo. Upravo je to bila razlika u odnosu na prethodnu sezonu, gde smo te egal utamice dobijali i to nam je davalo elan, veću sigurnost i bolji rezultat na kraju", priča bek šuter Mege.
Vođen filozofijom da košarci pruži sve što može, a da mu ona samo deo toga vrati, Ašćerić ne razmišlja previše o budućnosti i ne opterećuje se ciljevima.
"Otac mi je oduvek bio košarkaški uzor. Želeo sam da usvajam njegove navike, jer je on bio mnogo disciplinovan. Dosta toga sam pokupio od njega, a zanimljivo je da je na vrhuncu svoje igračke karijere imao svega pet posto masti u organizmu. Bio je veoma posvećen, strogo je vodio računa o ishrani, bio je baš fanatik. On je bio seosko dete i sve što je postigao to je uradio isključivo sopstvenim radom i odricanjem. Uvek sam se ugledao na to", ispričao je Luka.
Što se tiče trenutne situacije, vreme trenutno provodi kod bake u Bačkoj Palanci, gde ima dvorište.
"To je olakšavajuća okolnost. Tu mi je i brat od tetke, policajac koji radi u graničnoj službi i prilično je fizički spreman, pa imam partnera za trening. Održavam formu koliko je to moguće uz program koji sam odbio od našeg kondicionog trenera Marka Sekulića, tako da sam se dobro organizovao u datim okolnostima. Iskreno se nadam da će sve ovo uskoro proći. U kontaktu sam sa prijateljima iz Austrije i Francuske, situacija tamo je veoma ozbiljna i zabrinjavajuća. Neophodno je da svi budemo strpljivi", zaključio je Ašćerić.