Veliki i važni šuteve traže velike igrače. Ne visoke, da ne bude greške. Traže one sa velikim srcem. Hajde možda ne baš srcem, već nečim drugim. Naravno da se slažemo u tome, zar ne? Jedan od takvih bio je Chauncey Billups. Mr Big Shot.
Uvek sam bio veliki fan Billupsa. Još od dana kad je stigao u Boston, kod "Zlog imperatora". Među četvoricom svojih sa Kentuckya, našao se treći pik u liku Billupsa. Sećam se časopisa o košarci gde su najavljivani Tim Duncan, Ron Mercer, Tim Thomas kao momci sa najviše potencijala.
Nekako mi je tu pažnju privukao Chauncey. Na slici je delovao nekako ležerno, kao da je već veteran koji dolazi u ligu. Mislio sam da će taj Boston biti nešto, a postao je ništa. Rick je ostao upamćen po lošem. Ostao je ružna mrlja u slavnoj istoriji Kelta.
Rick je postao to što je postao, dok je Billups postao ptica selica koja će dolaziti i vraćati se čak dva puta na ista mesta tokom svoje bogate karijere. Isprva se nije moglo nagovestiti da će karijera izrasti u karijeru vrednu Kuće slavnih, ali je njegova ležernost pobedila sve. Smooth je prešao igricu.
Kao jedan od najvećih nacionalnih prospekata, bio je često savetovan da propusti koledž i oproba se direktno u NBA ligi. Sva sreća te ga je Roy Williams nagovorio da krene dužim putem, jer je pitanje u kom bi se pravcu okrenula njegova karijera.
Na svom debiju za Celticse, Billups je za nekih 16 minuta ubacio 15 poena, uz četiri asistencije u pobedi protiv Jordanovih Bullsa u momentu kada je Pippen više mislio o ugovoru, nego Bullsima. Na svu sreću, Pittino je povukao dobar potez za Billupsa i poslao ga u Toronto za "rezervne delove".
Zašto na sreću Billupsa? Zato što je to dobrim delom promenilo tok njegove karijere. Da je ostao u Celticsima, pitanje je kako bi se sve završilo. Boston je previše lutao tih godina i mnogi talentni su propali tragajući za čarobnom formulom.
U Torontu je Smooth (nadimak još iz srednje škole) odigrao par jako dobrih partija. Na kraju te ruki sezone nije biran čak ni u drugi ruki tim. U tim timovima su izabrani igrači kojih se sada verovatno i ne sećate. Billups je mudro čekao da dođe njegovo vreme.
Vreme koje je čekao nije došlo toliko brzo koliko se on nadao. Usledio je novi, letnji trejd u kome se između više timova preselilo dosta igrača. Naš Željko Rebrača je bio deo tok trejda. Smooth je završio na Srednjem zapadu, u ekipi Denver Nuggetsa.
Takoreći vratio se na početak, jer je Chauncey rođen u Denveru, gde je u istoj državi proveo celu srednješkolsku i koledž karijeru, igrajući za Univerzitet Kolorado gde je bio ubedljivo najbolji igrač tima, nastupajući kao kombo bek.
U njegovom Denveru sačekala ga je uloga beka šutera. Uloga koja nikako nije bila odgovarajuća za igrača takvih košarkaških shvatanja. Billups je želeo loptu u rukama. Želeo je konce igre u svojim rukama. Nije bio igrač željan šuta, ali je bio igrač željan igre. To nije mogao sa te pozicije, jer je Nick Van Excel bio taj koji je uzimao poslednju reč kada su šutevi i organizacija u pitanju.
Chauncey je bio još uvek mladi sofmor čija se reč nije čula dalje od prvog sledećeg saigrača. Povreda u sezoni kada je ekipu preuzeo čuveni Dan Issel, koji je do tada bio vodeći operativac, okrenula je celu ekipu. Skoro isti tim, drugačiji pristup i jedno petnaestak pobeda više.
Nažalost, mladi plejmejker, sada šuter, nije bio svedok ove promene struja u Denveru. Svi su ga gledali kao materijal za trejd, pa je tako ponovo završio u trejd bloku. Upravo je njegov bivši saigrač, Ron Mercer, bio deo istog trejda koji ih je poslao u Orlando. Florida nije videla Smootha, jer je zbog povrede ramena ostatak sezone proveo na listi povređenih.
U tom momentu, treći pik sa drafta se pojavljivao u novinama kao potencijalni promašaj drafta. Niko ga više nije razmatrao kao talenat koji treba brusiti. Označen je kao problematičan igrač koji ne može da se uklopi u tim. Kao igrač koji želi sve i odmah. Ali on je samo želeo da igra, ništa više.
Timberwolvesi su ga angažovali sa namerom da imaju kvalitetnu zamenu za iskusnog pleja, Terrella Brandona. Želeli su da dobiju odličnog mentora. Trebalo je smiriti Billupsa, utuviti mu u glavu da je strpljenje ključ. Da je igra tu i da čeka. Čeka svog igrača. Samo je trebalo da dobije svoju priliku.
Ta prilika se vrlo brzo otvorila kada se Brandon teže povredio. Tada je pokojni Flip Saunders povukao potez i stavio Chaunceya na mesto startnog pleja. Od tog momenta kreće njegov uspon u NBA ligi. Od te sezone, Billups je postao igrač za sezonu doigravanja.
Pazite sada. Tokom regularne sezone, koju je dve trećine odigrao kao startni plej, beležio je nešto više od 12 poena po utakmici. Onda dolazi plej-of u kome beleži čak 22 poene prosečno u seriji protiv Dalasa koji ih je očistio. Ali Chauncey postaje igrač za velike zadatke.
Ni velika želja da se vrati među Timbervulvse nije rezultirala novim ugovorom. Vulvsi su želeli da vide Brandona na mestu startnog pleja. Pojavili su se Pistonsi koji su mu ponudili petogodišnji ugovor. Joe Dumars je verovao da radi pravu stvar.
Noseći uglavnom broj 4 na dresu (u Torontu je nosio trojku), uzeo je dres sa brojem 1. Pogađate zašto. Broj 4 je već bio pod svodovima dvorane u Motor Cityju. Sadašnji glavni operativac, a nekadašnji bek "Bad Boys" postave nosio je taj dres - Joe Dumars. Ako bi mogao da bira boljeg mentora, teško da bi to uspeo. Joe Dumars je bio njegov idol u detinjstvu, to dovoljno govori koliko je bilo oduševeljenje Billupsa.
"Evo ti lopta u rukama. Nemoj se više osvrtati preko ramena i gledati u prošlost. Ti si vođa ovog tima sada. Ti si starter. Nema klupe, nema trejda. Vodi nas u pobede", ove reči Dumarsa su neverovatno inspirisale Billupsa. Njemu je to jedino bilo potrebno. Poverenje.
Od tog momenta počinje vladavina Billupsa u dresu Pistonsa. U tom dresu je igrao sve sama finala, bilo da su to finala konferencije ili finala lige. Od svih tih finala koje je igrao za Detroit, desilo se da je osvojio titulu. U finalu u kome je većina stručnjaka, analitičara, pa i navijača, očekivala da titula ostane na Zapadu, a Lejkersi osvoje novu titulu pod Zen Masterom.
Neočekivano ponovo, u prvi plan je iskočio Chauncey. Ovaj fantastični bek, u svom opuštenom stilu, potpuno je nadigrao bekovsku liniju Lejkersa i osvojio nagradu za MVP finala. Billups je izluđivao odbranu Lejkersa. Doslovno je svaki put kada bi purpurno žuti prišli Pistonsima, Chauncey bi ubacio u svoj clutch mod i odveo Motordžije na bezbednu razliku.
Impresivno je bilo gledati sa kojom lakoćom su Pistonsi izlazili na kraj sa Lejkersima. Pistonsi, koji bi da su se takmičili na Zapadu bili tek peti tim u konferenciji. Ali su imali nešto što nije moglo da se kupi, imali su Billupsa, koji je tokom drugog dela svoje karijere pokazao koliko je veliki igrač. Može bez problema da se povuče paralela između clutch šuteva i njega.
Mnogi ulažu prigovor na ovu titulu Pistonsa, smatrajući da je povreda Karla Malonea uticala da Lejkersi ne naprave finale zanimljivijim. Moguće, ali se ne bih složio sa tim. Svakako da jedan igrač ne može da napravi razliku između pobede ili poraza u seriji utakmica. Pa makar on bio Karl Malone. Ono što je napravilo razliku je ogromno srce Pistonsa i hladnokrvnost Billupsa onda kada je to bilo najpotrebnije.
Zamislite kada moćne Lejkerse svedete na 70-tak poena u čak dve utakmice velikog finala. Posebno je bila impresivna prva, kada su svi ostali igrači osim Shaqa i Kobea, imali ukupno 16 poena. Toliko je moćna odbrana Pistonsa bila. U trećoj su vodeći dvojac Lejkersa spustili na kombinovano 25 poena, što su oni pre toga beležili u poluvremenu.
Chauncey Billups i Rip Hamilton su igrali po parketu u taktovima zvuka Fordovih V8 motora. Iako su nijanse bile između ova dva fantastična beka, Chauncey je bio taj koji je iskočio kao pravi vođa tima. On je uzimao loptu kada se lomilo, kada je bilo gusto, iako je ispred sebe imao najboljeg defanzivnog pleja svog vremena, Gary Paytona.
Još jedna stvar koja ide u prilog tome koliko je dobar Chauncey bio kada dođe najbitnije deo sezone je efikanost njegovog šuta. U tom finalu bio je igrač koji je imao efikasnost šuta na gotovo 61 odsto, dok je prvi iza njega bio Hamilton sa 50 odsto uspešnosti. Posebno je ovo bilo upečatljivo tokom osvajanja titule.
Samouverenost Billupsa je takođe oduševljavala. Posle praktično dobijene utakmice u finalu, koji su greškama tima (odbili taktičke zamisli Browna) otišli u poraz, Chauncey je kao vođa izašao pred trenera.
"Treneru, slobodno idi da sedneš na mesto. Mi se ne vraćamo ponovo u Los Anđeles", rekao mu je posle kratke rasprave trenera i Big Bena oko te poslednje akcije. Tako je i bilo.
Na njegovom primeru možete videti kako igrač može da evoluira. Od klinca koji je mislio da može sve, pa je postao više trejd materijal, nego standardni član postave, pa sve do velikog šampiona i istinskog lidera. Kada bi stariji Billups mogao da poruči nešto mlađem Billupsu, koji tek treba da zakorači na NBA parkete, to bi bilo sledeće.
BUDI STRPLJIV! Samo je strpljenje pomoglo Billupsu da se uzdigne do visina koje su mu posle prvih pet sezona prognozirali samo njegovi najbliži.
Posle osvojene titule koja je mnogo vredela, što emotivno, što figurativno, jer je Detroit kao tim bio stavljan u poziciju autsajdera bez mega zvezda u timu, Chauncey je postao poštovan širom lige. Konačno je postao ono što je trebalo da bude.
Titulu nije uspeo da odbrani. Robert Horry, još jedan čuveni clutcher je po ko zna koji put zario nož u srce rivala. U petoj utakmici finala ubacio je trojku na pet sekundi do kraja produžetka za pola koša razlike i pobedu. Pistonsi nisu uspeli da za pet sekundi pronađu put do koša. Tako je Billups ostao na jednom prstenu.
Pistonsi su svake godine, do njegovog povratka u rodni grad igrali finala Istoka, ali nikada više finale lige. U tom poslednjem finalu, protiv Spursa, Billups je bio najbolji pojedinac ekipe, znatno skočivši u odnosu na regularnu sezone. Nedostajao je samo još jedan njegov clutch da Pistonsi dobiju novi prsten.
Početak kod Ricka Carlslea, te era Larry Browna, koju je nasledio Flip Saunders, trener koji je već vodio Billupsa u Minnesoti, svima je već poznata. Ali, Billups ističe Browna kao figuru koja mu je pomogla da prevaziđe ono što je mislio da je potrebno da bi bio veliki igrač. Utuvio mu je kroz mnogo serija razgovora kako nije potrebno da ređa šut za šutem da bi bio efikasan. Potrebno je da čeka pravi momenat.
Chauncey je živeo svoju bajku u ružnom pačetu. Igrač koji je služio kao valuta u trejd bloku, postao je igrač koga bi svaki tim poželeo u timu. Detroit mu je pokazao poštovanje. Detroit mu je dao priliku. Čekao je svog vođu i dočekao. Billups je to vratio na najbolji mogući način.
U novom trejdu, koji je teško pao Dumarsu, jer ga je posmatrao kao mlađeg brata, Billups je krenuo u reprizu. Šampioni su se "raspali". Prvo Big Ben, pa onda i lider, Big Shot. Novi pokušaj dokazivanja Billupsa na svom terenu, za koji se nadao da će ovog puta biti mnogo uspešniji.
Po povratku u Denver, odigrao je sjajnu sezonu. Odmah na početku sezone došao je, ponovo trejdom, u zameni sa Iversonom. Predvođeni Carmelom, Nuggetsi su stigli do finala Zapada koji je obeležen revolveraškim obračunom Carmela i Bryanta. Lakersi su odneli pobedu i sprečili Denver da napravi senzaciju.
Chauncey i Carmelo su se zajedno preselili u Knickse, čime su otvorili prozor kako bi ušao snop svetlosti u Madison Square Garden. Nadalli su se da će superstarovi doneti Knicksima novu slavu. Povrede su već tada krenule. Chauncey se preselio u Los Anđeles, da bi karijeru završio među "svojim" Pistonsima.
Sam kraj karijere ovog maestralnog igrača obeležile su povrede kolena. Ali ni povrede nisu uspele da zamrače desetine uspešnih clutch šuteva. Billups je bio strašno dobar igrač. Ne samo individualno, nego i za tim. Za tim je bio igrač koji se itekako retko sreće. Evo jedne stvari koja je dosta kružila internetom.
On je jedini igrač u ligi koji ima pozitivan skor (regularni deo sezone i plej-of) protiv Jordana, Bryanta i Jamesa. Ali ne samo to, isto tako je "pozitivan" protiv ostalih veličina, kao što su O’Neal, Nowitzki, Pierce, McGrady, Iverson, Carter i ostali kojih ima već toliko da ne mogu stati na prste obe ruke.
Od promašaja do vođe "Čvrstih momaka", pokazao je koliko psiha igra važnu ulogu u sportu i krajnjem uspehu. Nisu svi spremni za to. Nisu svi smireni, opušteni i fokusirani kao Chauncey. Veliki lider. Veliki pobednik. Čovek koji je spreman da iscedi poslednju kap znoja i krvi za tim, za saigrače. Mr Big Shot. petostruki All star.
Od odlaska Billupsa, Pistonsi su u 12 sezona samo tri puta stigli do plej-ofa i sva tri puta ispadali u prvoj rundi, igrajući samo dve sezone u pozitivnom odnosu pobeda i poraza. Obe velike ere Pistonsa vodili su plejmejkeri. Bad Boys su zamenili Tough Boys.
Kod lidera ne postoji floskula, oni se rađaju ili grade. To je uvek miks jednog i drugog. Chauncey Billups vam nikada neće reći tačnu definiciju. Ali će vam itekako to dobro pokazati na pravom mestu. Košarkaškom terenu.