Trči, Gavrane, trči...
Robert Kraft rođen je 17. oktobra 1950. u Majamiju, koji je napustio pre završene srednje škole, kako bi daleko od Floride - prvo u Las Vegasu, potom u Nešvilu - ostvario san i postao velika muzička zvezda.
Malo posle 24. rođendana vratio se u rodni grad, ne samo neobavljena posla, već i kao potencijalni socijalni slučaj. Nije bio preterano poželjan u kući svojih roditelja, koji su od ranije bili razočarani odlukama koje je donosio.
NEKIH OSAM MILJA, OD KUĆICE, PA NIZ PLAŽU...
Bez jasne ideje šta da radi sa životom, a i dalje pun energije i želje za životom, Robert je 1. januara 1975. ujutru počeo da trči duž čuvene plaže "Miami Beach" i, kako je vremenom sticao kondiciju i snagu, tako je i produžavao deonicu, do trenutka kada je pronašao idealnu meru.
Bilo je to nekih osam milja, odnosno 13 kilometara, počev od kućice za spasioce kod Pete ulice, na dole niz beskrajnu peščanu obalu.
Svakog dana, bez izuzetka, uvek u isto vreme - 17.30.
I tako već 45 godina...
SVE SU MLAĐI, ALI NE I SPREMNIJI
Po završetku trke sa samim sobom, odradio bi trening u teretani na otvorenom zajedno sa momcima, koji su iz meseca u mesec, godine u godinu, decenije u deceniju... bili sve mlađi od njega.
Ali, ne i spremniji.
Negde na tom putu, ovaj osobenjak dobio i nadimak Gavran, u originalu Raven, koji je sa ponosom nosio, kako ga niko ne bi mešao sa još jednim Robertom Kraftom, koji je bio sve suprotno njemu.
FOREST JE OBIŠAO AMERIKU, ROBERT...
Međutim, pitanje je za kog Krafta danas zna veći broj Amerikanaca - da li za vlasnika Nju Ingland Petriotsa ili onog, kojem komšije i dalje napune kesu osnovnih namirnica i "ćušnu" poneku kintu u džep.
Gavran ima klub obožavalaca na Floridi i redovno se iza njega formira kolona rekreativaca kojima je čast da ga prate u njegovoj trci dugoj osam milja koja traje zauvek.
Mit o Gavranu inspirisao je i scenariste kultnog filma "Forest Gamp" za nezaboravnu scenu, samo što za razliku od Foresta koji je obišao Ameriku uzduž i popreko - Robert nikada nije otišao dalje od kraja staze.
BUNE SE, JER NE RAZUMEJU...
Raven možda nikada neće imati 6,9 milijardi dolara na računu, poput svog uticajnog imenjak-prezimenjaka, ali ni njegov uticajni imenjak-prezimenjak neće imati slobodu koju je ekskluzivno garantovana zakletom trkaču.
Bar ne do kraja pandemije korona virusa.
Lokalne vlasti u Majamiju dozvolile su mu, samo njemu i nikome više, da nastavi svoju trku sa samim sobom i ovih dana, kada je život oko njega stao.
TRČI, GAVRANE, TRČI...
Da, naravno da je bilo onih sugrađana koji se se odmah bunili i vikali "zašto on, a ne mi", ali ne treba ih kriviti - verovatno ne razumeju koliko tih osam milja od kućice na uglu Pete ulice, pa dole niz plažu, znači mnogo za čoveka koji je prerano izgubio sve.
"Želim da probudim nadu u ljudima. Da na mom primeru vide da nije baš sve stalo u vreme kada se svet okrenuo naopako", rekao je Gavran.
"Danas, jedini otisci u pesku na plaži su moji od prethodnog dana. To će se promeniti. Do tada, ja neću stati, nastaviću da trčim svaki dan, to je Božja volja".
Trči, Gavrane, trči...