NFL KOLUMNA: Od zloglasnog kraja do pet najboljih kvoterbekova

Priča o Donovanu Meknebu.

Izvor: Guliver/Getty images/Aubrey Washington Staff

Njih dvojica na kraju nisu razgovarali. Owens se žalio da ne dobija dovoljno lopti, a kao što je uvek bio željan medijske pažnje, ne bi propustio nijednu priliku da priča protiv McNabba pored terena. Sve je začinio sa rečenicom koju je dao ESPN-u, “Ja bar nisam čovek koji se umori tokom Super Bowla”. To je bila tačka na njihov odnos.

Želili neki da priznaju ili ne, Donovan McNabb je među pet najboljih kvoterbekova svog vremena. Ovo nije subjektivni dojam autora, već nešto što je podržano podacima, ali o tome malo kasnije. Donovan je bio omiljeni lik Andy Reida. Takođe je bio omiljen gomili navijača. Mislim da je i dalje.

Njegova priča počinje ‘76 u Čikagu. Rastao je u zloglasnom delu Čikaga, čuveni South Side. Roditelji su želeli da prevaziđu situaciju izvlačenja najboljeg iz najgoreg. To je značilo selidbu u bolji kraj, pre svega za decu. Bili su prva afroamerička porodica u bloku. To je značilo crtanje sprejevima po kući i poneko razbijanje prozora. Rasizam na delu.

Donovan je lako sticao prijatelje i uvek je bio glavni zabavljač. Isto to se preslikalo na školu, gde je poslao prva faca kada je zbijanje šala u pitanju. Stariji brat Sean i Donovan bili su ekstremno talentovani za oba sporta, košarku i američki fudbal. Donovan je bio okružen talentovanim momcima, jedan od njih je bio Antoine Walker. Kao plejmejker je predvodio školu do najboljeg rekorda.

Na drugoj strani, fudbal je krenuo kao kvoterbek, što je do kraja karijere i ostao. Donovan je imao izuzetno jaku ruku, ali i sposobnost da odlično trči kada bi se našao u nezavidnoj situaciji. Na treninzima je do ludila dovodio jednog od najboljih defanzivnih endova lige — Simeon Rice. Rice je bio toliko frustriran što nije mogao da ga stigne, da je često posle pištaljke “zalepio” McNabba za zemlju.

Obe Floride su ga mimoišle, jer im se nije dopao stil koji Donovan gaji. Bolja opcija im je bio kvoterbek koji je favorizovao igru kroz vazduh. Nebraska je bila favorti, ali je u poslednjem momentu odabrao Syracuse. Tome je kumovala činjenica da bi na Syracuse dobio šansu odmah.

Donovan je imao jasan plan koji je obuhvatao odlazak u NFL, a nakon toga karijeru stručnog konsultanta. Kako je Syracuse dao neke od jako dobrih konstultanata, bilo je jasno šta će biti njegov konačni izbor. Syracuse je odlaskom startnog kvoterbeka ostavio potpuno slobodno mesto McNabbu da zasija.

Ostaje sve četiri sezone na koledžu pre nego što će se prijaviti na NFL draft. Posle prve utakmice kada je krenulo loše, a posle njegove predstave koja je inicirala veliki preokret i pobedu, postao je siguran izbor za prvog kvoterbeka.

Saigrači su mogli mirno da prate svoje rute, jer su bili sigurni da će ih Donovan pronači. Ovako ili onako. Za prvu hvatačku opciju je imao senzacionalnog Marvina Harrisona. Svojim načinom igre, koji su kasnije usvojili mnogo afroamerički kvoterbekovi, ostavio je potpuno otvoren put igri trčanjem.

Odmah posle utakmica fudbala, skakao bi u drugu, lagodniju opremu za košarku. Syracuse je u njegovoj ruki sezoni stigao čak do finala Final Foura. McNabb je imao prilično limitiranu ulogu zbog previše angažovanosti oko fudbala, gde je bio prva zvezda tima.

Pored toga što je bio ruki godine, čak tri puta je osvajao nagradu za najboljeg ofanzivnog igrača Big East konferencije. Pored toga što je bio u vrhu po broju bačenih jardi, gotovo uvek je bio u vrhu i po broju pretrčanih jardi. I naravno, tačdauna.

I kada je ostao bez Harrisona, McNabb je držao konce igre u rukama. Kada je konačno odustao od košarke, počeo je mnogo više da radi na tehnici pas igre i kretnjama. Želeo je da se usavrši koliko god je moguće. Beležio je neke impresivne partije koje su ga smestile među četiri najbolje kvoterbeka u koledž ligi.

Mnogi su pred draft videli delove Bretta Favra u njemu. Odmah su mi prilepili etiketu “Playmaker”. Ono što su mu zamerali bio je nedostatak tehnike i previše divljine u igri. Sam je vodio igru, sam je odlučivao u trenucima kuda će i kako lopta krenuti. Klivlend, Sinsinati i Filadelfija bili su prvi koji su birali. Na njegovu sreću, promašio ga je nesrećni Klivlend.

Iako su svi u Filadelfiji jasno želeli osvajača Heisman trofeja, Ricky Williamsa, sudbina je htela drugačije. Kada pogledamo, odluka se pokazala sasvim ispravnom. Na sreću Eaglesa, Andy Reid, koji je bio veći stručnjak od svih, rekao je poslednju reč. Njegov izbor bio je Donovan McNabb.

Reid je trenirao jednog fenomenalnog kvoterbeka neposredno po dolasku u Filu — Brett Favre. U Donovanu je video nekog jako sličnog. Gurajući West Coast offense video je njega kao idealnog lidera novog napada. Na to sve, intervju sa Donovanom im je dao jasne odgovore na sve što ih je zanimalo. Izbor je bio jasan.

Kada je ozvaničen izbor, silina zvižduka je bila previše jaka. Grad bratske ljubavi postao je grad neprijateljskih zvižduka. Donovan je sve to dočekao sa širokim osmehom na licu. Gradonačelnik je i dalje bio protiv dolaska McNabba. Sa sjajnim smislom za humor, Donovan je uručio gradonačelniku dres gde je na leđima broj 5 koji je on nosio, dok je napred bio broj 34 koji je nosio Williams.

McNabb je vodio FIladelfiju do najboljeg perioda u dugoj eri njihovog postojanja. U sezonama kada je Donovan bio zdrav, Filadelfija je gotovo uvek bila u samom vrhu ekipa po ofanzivnom rejtingu. Uzimajući u obzir da dugi niz sezona nije imao potentnu hvatačku mašineriju ili bar jednog elitnog hvatača, njegov uspeh se čini još većim.

Igra po zemlji je bila jedan od zaštitnih znakova Eaglesa. Prvo Duce Staley, pa onda i Michael Westbrook, bili su izuzetno jaki i moćni trkači. Na drugoj strani, Jim Johnson je itekako dobro povezao odbranu punu perspektivnih, mladih snaga. Uradio je ono što nikome drugom nije pošlo za rukom. Andy Reid je konačno imao ozbiljnu mašineriju na terenu.

Donovan McNabb bio je simbol tih Eaglesa. Čak i kada su svi mislili da je mnogo izgubljeno povredom Duca Staleya, Donovan je trčao skoro 700 jardi, da bi uz to bacio preko 3500 jardi, skupivši ukupno 27 tačdaunova. Te sezone je bio drugi u glasanju za MVP priznanje, iza Marshalla Faulka.

McNabbu ni to nije bilo dovoljno. Na pauzi između sezona radio je sa posebnim trenerskim timom na svom perifernom vidu. Izrađene su mu specijalne naočare koje je nosio tokom ovih treninga kako bi što pre stekao komoditet da igra bez pritiska i onda kada opasnost dolazi sa blind side. Takođe, ovo mu je pomoglo da bolje sagleda čitav teren od ivice do ivice kako bi uočio igrača u najboljoj poziciji da uhvati pas.

Tri puta zaredom je igrao finala konferencija i sva tri puta su poraženi ostavši na korak do Super Bowla za kojim su svi čeznuli. Posle tri serije gubitaka u konferencijskom finalu, 2004 je stiglo finale Super Bowla. Sezonu su završili kao ubedljivo najbolja ekipa u NFC-u.

Na drugoj strani konferencija Patriotsi i Steelersi su zabeležili impresivne sezone. Postali su prvi favoriti za titulu, ali je bilo jasno da će samo jedna ekipa iči u finale. To su bili Patriotsi i tako je izbegnut duel Duce Staleya sa svojim starim saigračima.

Kako inače Patriotsi dobijaju finala, teško i neizvesno, tako je bilo i ovog puta. Sa Owensom u timu, Eaglesi su bili ozbiljan takmac rivalima iz Masačusetsa. Owens je bio upitan pred utakmica, ali je rekao da mu ne pada na pamet da propusti finale. Takođe, postoji priča da je McNabb mrtav bolestan igrao finale i da su drugi igrači pozivali akcije, kako bi on dolazio do daha. Možda u tome leži tajna tri presečen lopte.

McNabb je bacao kao u transu, ali je i pored tri tačdauna uz 357 bačenih jardi, bacio tri presečene lopte koje su pokvarile momentum i odsekle krila Orlovima iz Filadelfije. Trčanje gotovo da nije postojalo u timu Eaglesa. Rodney Harrison, fenomenalni sejfti je odigrao jednu od utakmica za pamćenje. Takođe i Mike Vrabel, koji je kao šlag na tortu postigao tačdaun, posle trik akcije Patriotsa.

Međutim, to što je delovalo dobro što je Owens tu na kraju je izašlo u jedan horor. Neslaganje dve najveće zvezde je mnogo doprinelo kasnije lošim rezultatima ekipe. Dve sezone obeležene povredama prve zvezde i sezona potpune ludosti zvezde koja je želela da preuzme mesto broj 1, uništila je hemiju u timu.

Owens je na kraju poslat u Dallas, najvećeg rivala za dominaciju u diviziji. Posle toga više ništa nije bilo isto. Odlazak Jima Johnsona je takođe uzdrmao odbranu, koja više nije funkcionisala tako dobro.

Kada je talentovani DeShaun Jackson stigao, McNabb je konačno dobio odlično oružje u napadu, ali je to kratko trajalo. Previše stvari se desilo da bi taj tim zadržao stare, šampionske obrise. Do kraja svog boravka u zelenom dresu, Donovan je odigrao još jedno konferencijsko finale. Za sam kraj, ispao je sa ekipom od Cowboysa, ali je tada već bilo jasno da će Fila dići ruke od svog heroja.

Izbor je pao na Michaela Vicka koji se posle dve sezone, kao pokajnik, vratio u NFL. Grad bratske ljubavi je širom otvorio ruke i ponudio mu da predvodi neki novi tim. Koliko god Vick bio dobar, nije bio ni blizu McNabba. Nije bio ni onaj Vick iz Atlante, a posebno McNabb u svom prime time modu.

Veliko pitanje je bilo zašto je uprava ovo uradila. Zašto je Reid dao blagoslov? McNabb je još uvek bacao preko 3500 jardi po sezoni uz 20+ tačdaunova. I dalje je bio u najboljim godinama za kvoterbeka. I tako je završio u Redskinsima.

“Donovan je ostvaren kvoterbek koji je dokazani pobednik u ovog ligi”, rekao je Shanahan po dolasku novog kvoterbeka u tim. “Već dugo se divim njegovoj želji za nadmetanjem i siguran sam da će biti izvanredno pojačanje za naš tim i zajednicu. On poznaje ovu diviziju i put do uspeha u NFC-u”.

Istina je tu negde. Redskinsi su imali solidan tim, odbranu predvođenu Londonom Fletcherom, jednom od najboljih lajnbekera, ali sve to nije bilo blizu tima koji je imao u Filadelfiji. Posle samo jedne sezone napustio je Vašington i karijeru završio u dresi Vikingsa.

McNabb je tokom bogate karijere, koja je, ruku na srce, kratko trajala koliko sam iskreno očekivao da traje postigao sledeće. Postao je prvi kvoterbek koji je bacio preko 30 tačdaunova u sezoni, a da je beležio manje od 10 presečenih lopti. To je bila sezona ‘04 kada je sa timom stigao do Super Bowla.

U više nego čudnom glasanju, McNabb nije čak bio ni drugi u izboru. Na volšeban način tu se našao Michael Vick koji je svojim fantastičnim trčanjem osvojio simpatije navijača, ali i stručne javnosti. Mislim da je na kraju svima bilo jasno da je McNabb trebao biti drugi iza neprikosnovenog Paytona Manninga.

Na kraju puta, on je svoj san koji je sanjao kao srednješkolac dosanjao. Pridružio se NFL Networku kao analitičar. Svoj plan je izgurao do kraja. Kada sve pogledate, McNabb je gledao samo svoj posao i dao se timu onoliko koliko je mogao. A dao je mnogo toga Filadelfiji.

Ono što je uvek smetalo, što ga ostali afroamerikanci nisu smatrali dovoljno crnim. Na drugoj strani njegovu ležernost su čak i saigrači nekad smatrali lošom. Njegov smisao za humor često nisu razumeli, a on je samo želeo da se dobro zabavi i opusti ih kada ekipi ide loše. A ovo za izjavu da nije dovoljno crn, ni podoban da komentariše osetljive teme koje “diraju” afroamerikance, dovoljno je da pročitate izjavu sjajnog boksera, Bernarda Hopkinsa. 

Kada se sve skupi, zaista mu se ništa ne može zameriti. Igrati sa polomljenim člankom i baciti četiri tačdauna u pobedi, to je svakako potez za divljenje. Ako ga takve stvari ne svrstavaju u legende, makar Eaglesa, onda zaista neke druge smeštamo u legende.

Povrede, a ne godine su ga usporile. Izmenile su njegovu igru i načine na koje je kažnjavao protivnike. Bio je kao sunđer, upijao bi sve negativne stvari i vraćao ih ka vama duplo jače. Vedrina koju je nosio, koji i danas nosi kada ga vidite, načinila je da Eaglesi sijaju tih godina. Pre neku godinu su zasijali ponovo, a da li će ponovo doživeti renesansu kao u vreme Donovana McNabba ostaje da vidimo. Već u novoj sezoni.