Evo liste dvadesetak u najmanju ruku čudnih strahova…
Dok su neki strahovi zapravo prilično korisni, toliko čak da bismo mogli reći da su doprineli očuvanju ljudske vrste, drugi su u toj meri sumanuti da, bez obzira na dobru volju, teško da iza njih može stajati razumno objašnjenje. Doduše, za onog koga muče, to verovatno i nije važno. Znate kako to ide u životu - nikad nije problem u tome kakvo nešto zaista jeste, nego kako ga mi vidimo… Od balona od sapunice, do leptira i bubašvaba, evo šta sve ljudima uteruje strah u kosti.
Strah od otvaranja ormara. Iako verovatno nikad nećete doći u situaciju da ga upotrebite u nekom smislenom razgovoru, stručan termin je aukloklasutrofobija.
Strah od mraka. Neverovatno, ali sudeći po raznim istraživanjima na tu temu, niktofobija muči više odraslih ljudi nego što biste mogli da pretpostavite.
Strah od plivanja u tamnoj, mutnoj vodi. Iako za ovo ne postoji termin, ovaj strah verovatno je prilično čest. I možda i nije toliko neracionalan, kad bolje razmislite?
Strah od zubara. Iako je ovo vrlo čest slučaj (sigurno poznajete bar jednu osobu koja se boji zubara), ovaj strah nema nikakvo "kul" ime. U pitanju je samo dobri, stari "strah od zubara".
Strah od leptirova. Dok arahnofobija (strah od paukova) donekle možda i ima smisla, lepidopterofobija (strah od leptirova) je prilično nerazuman strah, zar ne?
Strah od požarnih stepenica. U korenu ove fobije verovarno je strah od visine (akrofobija). Ali, ovo nije najbezazlenija fobija koju možete da imate…
Strah od stajanja na staklenom podu. Ovo takođe ide u red fobija u čijem je korenu strah od visine. Ima ljudi kojima klecaju kolena kad se nađu na nekom od onih vidikovaca za turiste sa staklenim podom.
Strah od žena. Poznat i kao ginofobija. To je "drugo lice" straha od muškaraca - androfobije.
Strah od života u prizemlju. U korenu ove fobije je više strahova - od klaustrofobije (zbog mogućnosti da zgrada padne i zatrpa onoga ko živi u prizemlju) do agorafobija (zbog svih tih ljudi koji prolaze ulicom tik ispred prozora).
Strah od ljubičaste boje. Ako se neko od vaših prijatelja panično plaši ljubičaste, možete ga utešiti objasnivši mu da nije sam… Stručno ime je - porfirofobija.
Strah od ajkula i kitovog repa. Poznat i kao galeofobija, ovaj strah možda i ne pripada ovoj listi. Ajkule, doduše ne pojedu baš previše ljudi godišnje, ali… Neki ipak stradaju.
Strah od ostajanja bez dometa. Da, ovaj strah postoji, a ima i stručno ime: oni koji se boje da će ostati bez mobilnog telefona na ovaj ili onaj način, pate od nomofobije.
Strah od kupanja. Verovatno jedan od strahova koji mogu ozbiljno da zakomplikuju svakodnevni život, bar po pitanju lične higijene. Ablutofobija će vas koštati i ponekog prijatelja…
Strah od bubašvaba. Onome ko pati od katsaridofobije, strah od bubašvaba je sasvim racionalan i ko smo mi da se raspravljamo. Mada, ta mileća čudovišta teorijski bi mogla da prežive bilo koju katastrofu koja bi mogla da snađe majčicu Zemlju… To JESTE zastrašujuće.
Strah od silaženja niz stepenice. Još jedan strah koji je u vezi sa strahom od visine (akrofobijom). Ako se bojite silaženja niz stepenice, a uz to patite i od klaustrofobije, pa ne smete u lift, preostaje vam jedino da živite u prizemlju. Ako se ne bojite života u prizemlju, to jest. U tom slučaju, moraćete da uvežbate silaženje niz stepenice unatraške.
Strah od balona od sapunice. Ebuliofobija. Jedan od strahova zbog kojih ćete verovatno biti predmet šale u društvu.
Strah od džinovskog pacova koji izlazi iz toaleta. Iako za ovu fobiju ne postoji stručan termin, brza Google pretraga pokazaće vam da je taj strah prilično čest, i relativno razuman.
Strah od otvorenog prostora i gužve. Agorafobija. Ne naročito razuman, ali prilično čest strah.
Strah od prolaska (peške ili kolima) ispod mosta. Ponekad se fobija proširuje i na most u bilo kojoj varijanti.
Strah od smrti. Ako uzmete u obzir da joj se ne može pobeći, složićete se da je nerazumno provesti život plašeći se smrti.
Strah od spontanog sagorevanja. Verovatno jedan od najnerazumnijih strahova sa ove liste. Naročito kad uzmete u obzir da nijedan slučaj spontanog sagorevanja u istoriji nije naučno potvrđen.
Strah da bi neko mogao da čuje naše misli. Zvuči kao dobar plan za naučnofantastični film, ali, neke ljude stvarno plaši ta mogućnost.
Strah od liftova. Kad uzmete u obzir klaustrofobiju, akrofobiju i razne druge fobije koje posredno ili neposredno mogu da se dovedu u vezu sa vožnjom liftom, i nije toliko neobično što se neki ljudi plaše toga. Ali stvarno, koliko često čujete da je neko stvarno nastradao zbog nesrećnog slučaja tokom vožnje liftom? Mnogo ređe nego da je neko imao saobraćajku, zar ne?