Dok privredni rast evrozone ozbiljno usporava, pojedine evropske zemlje bilježe znatno bolje rezultate.
Privredni rast evrozone nastavlja da razočarava.
Prema drugoj procjeni Eurostata objavljenoj u srijedu, bruto domaći proizvod zemalja evrozone porastao je u prvom kvartalu 2026. godine za svega 0,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, odnosno 0,8 procenata na godišnjem nivou.
To predstavlja značajno usporavanje u odnosu na poslednji kvartal 2025. godine, kada je rast iznosio 1,3 odsto, pa je evropska ekonomija sada gotovo čitav procentni poen slabija nego na početku godine.
Šira Evropska unija ostvarila je nešto bolje rezultate, rast od 0,2 odsto kvartalno i 1,0 procenat godišnje. Ipak, i ti pokazatelji zaostaju za Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je BDP u istom periodu porastao za 2,7 procenata.
Iako ukupna slika evropske ekonomije djeluje slabo, nekoliko država značajno odskače od prosjeka. Među članicama EU za koje su dostupni podaci za prvi kvartal, najbrži rast zabilježile su Kipar, Bugarska i Španija.
Sve tri zemlje bilježe rast višestruko veći od proseka evrozone, ali se svaka od njih suočava sa specifičnim izazovima koji stoje iza pozitivnih brojki.
Kipar prednjači sa rastom od 3,0 odsto
Kiparska ekonomija u prvom kvartalu 2026. godine porasla je za 3,0 procenta na godišnjem nivou, što je najbolji rezultat među državama Evropske unije sa dostupnim podacima.
Ipak, to je usporavanje u odnosu na posljednji kvartal 2025. godine, kada je rast iznosio čak 4,3 odsto i bio među najvišima u EU.
Evropska komisija rast Kipra objašnjava snažnom privatnom potrošnjom, rastom investicija podržanih fondovima EU i rekordnom turističkom sezonom. Za cijelu 2026. godinu očekuje se rast od 2,6 procenata, a za 2027. godinu 2,4 odsto, što je i dalje iznad prosjeka evrozone.
Međutim, spoljne okolnosti počinju da stvaraju probleme.
Ekonomista Eurobanke Mihalis Vasilijadis upozorio je da rast cijena energenata usled sukoba na Bliskom istoku povećava inflatorne pritiske i ugrožava tržište rada i fiskalnu stabilnost.
Inflacija je naglo ubrzala, sa 0,9 procenata u februaru na 3,0 odsto u aprilu, dok su cijene energije u istom mjesecu porasle za čak 8,7 procenata.
Posebno je pogođen turizam, koji učestvuje sa oko 14 odsto u BDP-u Kipra. Dolazak turista u martu je pao za 30 procenata nakon iranskih napada dronovima na britanske vojne baze na ostrvu, što je izazvalo prvi pad turističke aktivnosti još od pandemije.
Ipak, javne finansije ostaju stabilne. Kiparska vlada je u prvom kvartalu ostvarila suficit od 573 miliona evra, odnosno 1,5 procenata BDP-a, što državi daje prostor za dodatne mere podrške ekonomiji.
Bugarska raste dok uvodi evro
Bugarska je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila rast od 2,9 procenata na godišnjem nivou, čime je zadržala drugo mjesto među najbrže rastućim ekonomijama EU.
Poseban značaj ovom rezultatu daje činjenica da je Bugarska 1. januara 2026. postala 21. članica evrozone.
Predsjednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da je ulazak Bugarske u evrozonu logičan završetak dugog procesa ekonomskog približavanja Evropskoj uniji. Više od 65 procenata bugarskog izvoza već ide na tržište EU, dok je privreda zemlje snažno povezana sa evropskom auto-industrijom.
Evropska komisija procjenjuje da će bugarski BDP ove godine porasti 2,7 procenata, zahvaljujući evropskim fondovima, ulaganjima u odbranu i stabilnoj privatnoj potrošnji.
Međutim, Međunarodni monetarni fond upozorava da bugarska ekonomija pokazuje znake pregrevanja, plate rastu brže od produktivnosti, kreditiranje je u snažnom usponu, a cijene nekretnina ubrzano rastu.
Istovremeno, budžetski deficit je tokom 2025. godine dostigao 3,5 procenata BDP-a, čime je premašen limit Evropske unije od tri procenta.
Inflacija dodatno zabrinjava. U aprilu je dostigla 6,2 procenta na godišnjem nivou, što je trenutno najviša stopa u Evropskoj uniji. Cijene energije porasle su za 16,1 procenat, dok su usluge poskupjele 8,3 odsto.
Političku scenu dodatno je promijenila pobjeda stranke Progresivna Bugarska, povezane sa bivšim predsjednikom Rumenom Radevom, koja je prvi put poslije skoro tri decenije osvojila apsolutnu većinu u parlamentu.
Španija najjača među velikim ekonomijama
Među četiri najveće ekonomije evrozone, Španija ponovo bilježi najbolje rezultate.
Prema podacima španskog Zavoda za statistiku, BDP je u prvom kvartalu 2026. godine porastao za 0,6 procenata kvartalno i 2,7 odsto na godišnjem nivou, što je blago ubrzanje u odnosu na kraj 2025. godine.
Razlika u odnosu na ostale velike ekonomije evrozone je velika, njemačka ekonomija porasla je svega 0,3 odsto, francuska 1,1 procenat, a italijanska 0,7 odsto.
Glavni pokretač španskog rasta ostaje domaća tražnja. Potrošnja domaćinstava porasla je 3,2 procenta, dok su investicije skočile za 5,8 odsto.
Analitičari BBVA Research-a procjenjuju da će španska ekonomija ove godine rasti 2,4 procenta, uz podršku evropskih fondova "Next Generation EU", većeg priliva radne snage kroz migracije i ulaganja u infrastrukturu i odbranu.
Stopa nezaposlenosti pala je na 10,5 procenata, što je najniži nivo od 2008. godine.
Ipak, postoje i slabosti. Produktivnost praktično stagnira od 2019. godine, tržište nekretnina nema dovoljno stanova da zadovolji tražnju, a javni dug se približava nivou od 100 procenata BDP-a.
Povećani geopolitički rizici i rast cijena nafte i gasa mogli bi dodatno da uspore privredni rast i podignu inflaciju tokom 2026. godine.
Ostale zemlje koje privlače pažnju
Mađarska je među većim evropskim ekonomijama ostvarila najbrži kvartalni rast -- 0,8 procenata, dok je na godišnjem nivou zabilježila rast od 1,7 odsto.
Finska je takođe iznenadila pozitivnim rezultatima, sa kvartalnim rastom od 0,9 procenata i godišnjim rastom od 1,3 odsto.
Pojedine zemlje centralne i istočne Evrope, poput Poljske i Hrvatske, još nisu objavile rezultate za prvi kvartal, ali su krajem prošle godine bilježile snažan rast.
Prema procjenama ING-a, poljska ekonomija bi u prvom kvartalu mogla da poraste između 3,6 i 3,8 procenata, dok se za cijelu godinu očekuje rast od 3,7 odsto, znatno iznad prosjeka evrozone.
Za sada je jasno da se privredni rast Evrope u 2026. godini sve više seli ka jugu i istoku kontinenta, dok tradicionalna industrijska jezgra poput Njemačke nastavljaju da usporavaju.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)