"Naše revolucionarne snage spremne su da potope američki nuklearni nosač aviona jednim udarom", objavio je severnokorejski list "Rodong šinmun".

Upozorenje je izdato pošto je objavljeno da je američki nosač aviona "Karl Vinson" krenuo ka Korejskom poluostrvu. Dva japanska razarača, "Ašigara" i "Samidare", pridružila su se udarnoj grupi nosača aviona, koju čine "Karl Vinson", krstarica naoružana navođenim projektilima "Lejk Čemplejn", kao i razarači naoružani krstarećim projektilima "Vejn E. Mejer" i "Majkl Marfi", podsećaju američki mediji.

Vojska Severene Koreje je četvrta po veličini armija na svetu i čini je 1,9 miliona naoružanih žena i muškaraca. Impresivan broj, ako se ima u vidu da je to država od 25 miliona stanovnika.

Ipak, to govori samo koliko ljudi nosi uniformu, a ne i o stvarnoj vojnoj snazi.

Među razlozima zbog kojih vojska Severne Koreje izaziva zabrinutost je svakako i agresivna težnja ka razvoju nuklearnog oružja.

Kada je, međutim, reč o tome kako potopiti nosač aviona, Severna Koreja ima ograničenu sposobnost da deluje van svojih granica.

Vojna sila preti Koreji, Kim: Potopiću vas

Moderni protivbrodski projektili su verovatno najbolji način za potapanje nosača aviona.

Poznato je da Severna Koreja raspolaže sa protivbrodskim raketama, ali je većina zastarela i zasnovana je na tehnologiji iz 1960-tih godina i sovjetskom "stiks" projektilu, uključujući i kineski projektil "svilena buba".

"Stiks" je bio među prvim protivbrodskim projektilima i potopio je izraelski razarač "Ejlat" 1967. godine.

"Svilena buba" ima bojevu glavu od 453 kilograma koja bi verovatno oštetila trup nosača aviona.

Iako imaju veliku eksplozivnu moć, ovi projektili su zastareli i ranjivi su na moderne elektronske kontramere i vazdušnu odbranu. Domet im je relativno kratak - kraći od dometa aviona smeštenih na nosaču.

To znači da bi brodu poput "Vinsona" bilo lako da sa pučine bezbedno pokrene vazdušne udare.

Noviji projektili, koji su po svemu sudeći kopije ruskih "kh-35" protivbrodskih raketa, pojavili su se u Severnoj Koreji 2014. godine.

"Kh-35" ima veće šanse da pogodi nosač aviona, ali mu je domet kratak, a Severna Koreja ne bi mogla da ispali više od tek nekoliko takvih raketa odjednom na "Karla Vinsona".

Još jedna proba u Severnoj Koreji i NAPADAMO

Drugi način za potapanje nosača je bombardovanjem iz aviona naoružanog bombama i raketama.

Severna Koreja poseduje flotu lovaca, ali su njeni najnoviji avioni tipa MiG-29 star gotovo 30 godina, a ima tek pet takvih letelica u ispravnom stanju.

Severna Koreja ima i 35 aviona tipa "Su-25", sličnih američkim "A-10", ali bez velikog topa.

Ovi avioni bi mogli da krenu u napad na nosač aviona, ali su korisniji u podršci kopnenim trupama, a Severna Koreja bi morala da izabere između napada na nosač aviona i svog proklamovanog cilja "oslobađanja" Južne Koreje kopnenom invazijom.

Svih 40 aviona, sposobnih da nose bombe i rakete, verovatno bi naneli neku štetu ili privremeno prekinuli vazdušne operacije pokrenute sa nuklearnog nosača aviona, ali nikako ne bi mogli i da ga potope.

Suočeni sa "Aegis" sistemom odbrane na četiri američka razarača koji štite "Karla Vinsona", verovatno se nijedan od tih 40 aviona ne bi vratio u bazu.

MONSTRUM: Novi američki nosač aviona "Ford"

Konačno, pokušaj potapanja "Karla Vinsona" mogao bi da bude izveden napadom podmornicom ili, još bolje, grupom podmornica.

Severna Koreja ima oko 40 podmornica, uključujućih i 20 prastarih klase "romeo", 10 manjih tipa "sang-o" (ajkula) i deset patuljastih podmornica klase "jeono".

Nedavno je podmornica klase "jeono" torpedom potopila južnokorejsku korvetu "roks čeonan".

Severena Koreja je ovo prikazala kao značajan podvig, ali "čeonan" je uhvaćen u zasedi i nepripremljen, dok "Vinson" uz sebe ima pratnju koja pomno traži bučne i lako uočljive severnokorejske podmornice.

"Vinson" je i 98.500 tona teži od "čeonana", što ga čini težim za potapanje, a ima i dupli trup koji ga štiti od udara torpeda.

Tu su i nuklearne bombe. Severna Koreja je definitivno nuklearna sila i možda raspolaže sa do 12 nuklearnih bombi.

Nije poznato da li te bombe mogu biti stavljanje na projektile poput "hvasong-7", stariju i pouzdaniju raketu zasnovanu na sovjetskom "skadu".

Iako "hvasong-7" ima značajan domet od 1.000 kilometara, reč je o nenavođenom projektilu, što znači da bi, kada stigne do unapred određenog položaja mete (ako prethodno nije oboren), pokretna meta poput nosača aviona već bila daleko.

Na kraju, Severna Koreja se suočava sa većim i temeljnim problemom - ne može da locira nosač aviona.

Severna Koreja ima radare na kopnu, ali njihov domet je ograničen i nosač aviona lako može da ostane van dometa.

Avioni sa nosača i njegova pratnja bi oborili ili potopili bilo koji severnokorejski avion, dron, podmornicu ili brod pre nego što bi uopšte i stigli u opseg senzora "Vinsona".

Iako nije garantovano da bi se to dogodilo u svakom slučaju, severnokorejska prastara oprema i oružje su laki za otkrivanje.

Satelit je jedini gotovo bezbolan način za otkrivanje nosača aviona, ali Severna Koreja nema satelite.

Prošlonedeljna greška američkih medija, koji nisu shvatili da je "Vinson" u Indijskom okeanu, a ne u Japanskom moru, značajna je jer govori da ni Severna Koreja nije uočila grešku, a nema ničega što bi Severna Koreja više volela nego da Americi natrlja na nos prazna obećanja.

LAŽ: Nosač aviona SAD nije kod Severne Koreje

Pretnja Severne Koreje da će uništiti nosač aviona je uobičajeno hvalisanje Pjongjanga koje ima nije utemeljeno u stvarnosti.

Severna Koreja je, suočena sa nedostatkom novca, ono što ima uglavnom usmerila na razvoj nuklearnog oružja, čiji se efekti mere miljama.

Čak i tada, nosač aviona je iznenađujuće okretan i predstavlja metu koju je teško pogoditi.

Nosači aviona nisu neranjivi protiv svakog mogućeg protivnika - Rusija i Kina su dva značajna primera - nosač poput "Vinsona" nema čega da se boji od Severne Koreje.

-----------------------------------------

Aplikacija MONDA ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE!