Na komemoraciji čuvenog pevača oprostile su se kolege, prijatelji i porodica
Pevač Miki Jevremović preminuo je 13. januara u Beogradu u 75. godini nakon kratke i teške bolesti.
Na komemoraciji održanoj danas u Domu sindikata, porodica, prijatelji i poštovaoci rada oprostili su se od Mikija uz priče o njegovoj karijeri, počastima, osobinama i anegdotama.
Između ostalih, tu su bili Željko Joksimović, Boris Bizetić sa čerkama, Matija Bećković, Đorđe Marjanović, Suzana Mančić, Nenad Jezdić, Predrag Živković Tozovac, dok su u prvom redu sedeli su Mikijev brat Zoran, ćerka Jelena i sinovi Đorđe i Stefan.
"Zašto nestaje sjaj u oku tvom, zašto odlažiš sad, kad sve sam ti dao, kad sve sam ti dao... Tražim snage za kraj, u srcu svom, s tobom nikad za bol, ja nisam znao, ja nisam znao... Kome ruke da pružim, kuda sada da krenem, kada ostavljam sve, želim put svoj da nađem, želim negde da pođem, ali ne znam gde", čula se s razglasa Mikijeva pesma "Zašto nestaje sjaj" nakon čega je usledio minut ćutanja.
Na komemoraciji su se prisutnima obratili Boris Bizetić, koji je napisao za Mikija mnoge tekstove pesama i prisetio se kako su se upoznali, Predrag Živković Tozovac koji je priznao da je dugo "mozgao" o Mikijevom receptu za popularnost i pobede na brojnim festivalima, Živorad Žika Ajdačić i na kraju mlađi Mikijev brat Zoran Jevremović čiji je govor izazvao suze i jecaje.
"Dragi moj burazeru, za sve godine provedene s tobom, na turnejama, na koncertima, na sceni, trudio sam se da budem tvoja senka, tvoja potpora. Bio sam uz tebe i kad ti je bilo teško, mnogo, mnogo teško. Od mame, tate, seke, dobio sam u amanet da te čuvam. Uspelo mi je to do pre neki dan", počeo je Zoran emotivnu priču i opisao poslednje trenutke koje je proveo sa svojim bratom...
Pogledajte ceo govor u videu:
Miodrag Miki Jevremović rođen je 27. marta 1941. u Beogradu. Veliku popularnost stekao je kao pevač šlagera na festivalima šezdesetih i sedamdesetih godina u bivšoj SFRJ, a početak njegove karijere obeležili su hitovi "Mama", "Pijem", "Osamnaest žutih ruža"...
Sedamdesetih godina bio je među najpopularnijim našim izvođačima u Sovjetskom savezu, uz Đorđa Marjanovića i Radmilu Karaklajić. I u Jugoslaviji, fanovi su se delili na "Đokiste" i "Mikiste" zbog navodnog rivaliteta ovih pevača na estradi. Usledili su hitovi "Ako jednom vidiš Mariju", "Pesnikova gitara", "Neka toče staro vino", "S kim si sada kad je tužno vreme"...
O njegovim pesmama, humoru i dugogodišnjem prijateljstvu, pričao je Boris Bizetić:
Prijatelj i kolega Predrag Živković Tozovac otkrio je kako je dugo razmišljao o Mikijevom uspehu i izrazio veliko poštovanje prema pevaču kao čoveku i talentovanom muzičaru:
Nenad Jezdić pročitao je govor koji je za Mikija Jevremovića pripremio Matija Bećković.
"Pozajmio sam novac jednom prilikom od Mikija, on mi nikada nije tražio da mu vratim, ali evo dokaz da pamtim sve što se desilo. Hvala mu na tome i ovo je način da mu se odužim i da kažem da nisam zaboravio", napisao je Bećković između ostalog.
Opelo je u 14 časova, a sahrana u 14:30 na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.