Pročitajte rezultate oistraživanja u vezi sa tim - šta bi bilo kada bi čovečanstvo preko noći prešlo na vegetarijansku ishranu.
Kada bi nekim slučajem globalno zaživeo vegetarijanski način ishrane, do 2050. godine bi bilo čak sedam miliona manje smrtnih slučajeva godišnje, a ako bi se prešlo na vegansku ishranu, bilo bi spašeno do osam miliona života, pokazuju istraživanja Univerziteta Oksford.
Istražujući ovu hipotezu, stručnjaci su došli do saznanja da bi za 60 odsto opala emisija štetnih gasova, prvenstveno metana koji je povezan sa proizvodnjom crvenog mesa.
Ishrana bez mesa bi mogla da smanjiti obolevanje od koronarnih bolesti srca, dijabetesa, moždanog udara i nekih vrsta raka, te uštediti dva do tri odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda zemalja u svetu, koliko bi u suprotnom bilo utrošeno za lečenje, piše BBC na svom sajtu.
U tom slučaju vraćanje pašnjaka u izvorno stanje, odnosno njihovo pošumljavanje, ublažilo bi klimatske promene i vratilo izgubljeni biodiverzitet, uključujući povećanje broja biljojeda poput bizona, te predatora kao što su vukovi.
Međutim, s druge strane stočarstvo bi bilo jako ugroženo, a ljude angažovane u industriji stočarstva bi trebalo obučiti za novu karijeru - prvenstveno u proizvodnji povrća i žitarica, pošumljavanju ili proizvodnji bioenergije.
Neuspeh da se obezbedi alternativna karijera ovim ljudima mogao bi da dovede do masovne nezaposlenosti i društvenih promena, a posebno u ruralnim sredinama.
Isto tako, ukidanje proizvodnje stoke poput ovaca moglo bi, zapravo, imati negativan uticaj na biodiverzitet u onim oblastima gde njihova ispaša oblikuje zemlju vekovima - tako da bi neki farmeri bili plaćeni za uzgajanje životinja za potrebe zaštite životne sredine.
U slučaju prelaska čovečanstva na vegetarijanstvo bili bi značajno promenjeni i običaji kao što je ćurka za Božić, pečenje i druga jela od mesa na venčanjima i drugim proslavama.
Ove studije su istražile i problem više od dve milijarde pothranjenih, pa bi u slučaju prelaska na vegetarijanstvo, za meso, koje je dosta kaloričnije od biljaka, trebalo naći adekvatnu zamenu.
Endrju Džarvis iz Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji kaže da bi u razvijenim zemljama vegetarijanstvo donelo mnogo koristi za očuvanje životne sredine i zdravlja. Međutim, zemlje u razvoju bi to vodilo u siromaštvo.
Džarvis i drugi stručnjaci su ispitali hipotezu da, ako bi se meso izbacilo iz ishrane preko noći, uveliko bi bila smanjena emisija gasova staklene bašte, jer jedan od glavnih proizvođača ovih gasova jeste upravo stočna industrija.
Istraživanja pokazuju da je prosečna četvoročlana porodica u SAD, kroz meso koje pojede, ako se računa koliko gasova nastane pri proizvodnji tog mesa, emituje više štetnih gasova nego da voze dva automobila, iako su automobili, a ne odresci ti koji se redovno spominju u priči o globalnom zagrevanju.
Stručnjak za bezbednost hrane na Univerzitetu u Lidsu Tim Benton kaže da ćemo, ako smanjimo unos mesa, stvoriti uslove za mnogo bolju budućnost za naše potomstvo.
Marko Springman, istraživač u "Programu o budućnosti hrane" Martin škole pri Univerzitetu Oksford, koji je sa svojim timom sačinio kompjuterski model koji je došao do ovih podataka, kaže da scenario prelaska čovečanstva na vegetarijansku ishranu nije vrlo realističan, ali je ovo istraživanje ukazalo na važnost emisije gasova za koje je odgovorna stočarska industrija.
Model sveta bez stočarstva pokazuje da bi od pašnjaka iskrčenih za proizvodnju stoke bilo oslobođeno 12 milijardi hektara zemljišta.