• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nije uvek loš: Postoji i dobra strana stresa

Autor mondo.rs

O stresu se stalno govori u negativnom kontekstu, ali postoji i dobra strana stresa, o kojoj se malo govori.

Nije svaki stres loš. Uzmimo za primer gimnastičare, bodibildere ili bilo koje druge sportiste – oni ne bi bili tako uspešni da nikada nisu izlagali svoje telo stresu. Mišići su postali veći i jači zbog toga što su određeni period bili pod stresom.

Dobar stres je onaj stres koji može da nam pomogne da ostvarimo svoje ciljeve, piše nutricionistkinja i biohemičarka dr Libi za australijski sajt Body and Soul. "Ključan aspekt u tome što je obično reč o umerenom i povremenom stresu, tako da telo ima vremena da se navikne na to. Takođe, svaki takav period stresa praćen odmorom i oporavkom. Ova adaptacija na stres je ključni proces u kojem mala doza nečega što bi inače bilo štetno u većoj dozi, umesto toga stimuliše organizam", objašnjava ona.

Kako se osećate kada ste izloženi ovoj malo dozi stresa, zavisi od osobe do osobe, ali većina oseća neke dobre efekte – jasnije i bolje razmišljaju, imaju više energije, osećaju se življe...

Dr Libi ističe da se problem javlja kada stres postane konstantan jer se tada adrenalin proizvodi svakodnevno i više nema te dobre efekte, već upravo suprotno. Dakle, da bi stres imao bilo kakav dobar efekat, ključno je da bude umeren i da između ima perioda odmora, kako bi se telo postepeno navikavalo.

Međutim, pošto su ljudi najčešće izloženi stresu usled svakodnevnih obaveza, mnogi smatraju da nije moguće prilagoditi se tome, u smislu umerene izloženosti stresu kako bi imalo pozitivnih efekata. Dr Libi, pak, kaže, da je važno da naučimo kako da razmišljamo, ali i da postoje još neki načini koji mogu da ublaže stres i svedu ga na umerenu količinu.

"Meditacija, vežbe disanja i joga mogu mnogo da pomognu. Takođe, vredi da znate i da kofein stimuliše proizvodnju adrenalina, pa ako pijete kafu svakodnevno, proizvodi se više adrenalina. Kod nekih se to i ne primećuje, ali kod drugih je to dovoljno da stvori preveliki stres i izazove problematične posledice. Svi smo različiti i zato je važno da obratite pažnju na to kako se osećate, da biste mogli u skladu sa tim i da reagujete", zaključuje ona.

Tagovi

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Dnevni horoskop