Cena školarina bila bi niža ukoliko bi država isplatila 20 miliona evra koliko duguje Univerzitetu od 2004. godine.
Prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu Branko Medojević rekao je u petak da bi cena školarina bila niža ukoliko bi država isplatila 20 miliona evra koliko duguje Univerzitetu od 2004. godine.
"Školarinu u postojećem sistemu plaćaju studenti prve godine, jer svi koji daju uslov prelaze na budžet", rekao je u petak Medojević na skupu "Visina školarina: Da li je naše visokoškolsko obrazovanje jednako dostupno mladima u Srbiji".
On je objasnio da će po postojećem sistemu do 2010. godine školarinu plaćati samo studenti prve godine i dodao da smatra da Srbija nema mogućnosti da svima obezbedi besplatno školovanje.
Medojević je ocenio da je visina školarina na državnim fakultetima u Srbiji nije jedini problem, već da postoji problem u sistemu obrazovanja, kao i da nema spremnosti "političkih faktora da izvrše racionalizaciju i smanje broj fakulteta".
On se nije saglasio sa ocenom direktorke Centra za obrazovne politike Martine Vukasović da Uredba o finansiranju nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
"Uredba je usaglašena sa Zakonom, ali je problem sto se ne primenjuje ni Uredba ni zakon", kazao je Medojević.
Direktorka Centra za obrazovne politike Martina Vukasović je istakla da su problemi to što ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih fakulteti određuju visinu školarina i netransparentnost poslovanja fakulteta. Ona je ukazala da Srbija ima nerazvijen sistem studentskih kredita i stipendija.
Dragan Domazet sa Fakulteta informacionih tehnologija istakao je da bi država trebalo da finansira školovanje najtalentovanijih i najsiromašnijih studenata.
Poslanik Demokratske stranke (DS) Konstantin Samofalov rekao je da očekuje da će nova socijalno odgovorna Vlada Srbije, obrazovanje učiniti dostupnijim i kvalitetnijim.
On je ocenio da su školarine visoke u odnosu na standard i da bi trebalo da se razmotri mogućnost da budu smanjene.
Samofalov je rekao da su izdvajanja iz budžeta za obrazovanje mala i naveo primer Danske gde su izdvajanja za tu oblast sedam odsto.
Izdvajanja iz budžeta Srbije za obrazovanje su nedovoljna i iznose oko 3,5 odsto, a procene su da bi ih trebalo povisiti na 6 odsto.
Učesnici skupa "Visina školarina: Da li je naše visokoškolsko obrazovanje jednako dostupno mladima u Srbiji" saglasili su se da su viskoke školarine na državnim fakultetima u Srbiji problem za studente i njihove roditelje, ali da su periferne u odnosu na ključne sistemske stvari.
Na skupu u Narodnoj banci Srbije učestvovali su poslanici Skupštine Srbije, profesori univerziteta, predstavnici studentskih organizacija i podmlatka političkih stranaka, kao i nevladinih organizacija.
Ministar prosvete Žarko Obradović i ministarka za omladinu i sport Snežana Samardžić Marković nisu prisustvovali skupu, iako su bili najavljeni.
Debatu je organizovao Centar za demokratiju u okviru projekta "Demokratski politički forum".
(Beta/www.mtsmondo.com)