Svečanom akademijom u Centru "Sava" u subotu uveče su obeležena dva veka visokog školstva u Srbiji i osnivanja Univerziteta u Beogradu.
Svečanom akademijom u Centru "Sava" u subotu uveče su obeležena dva veka visokog školstva u Srbiji i osnivanja Univerziteta u Beogradu, ustanove koja je, po rečima rektora Branka Kovačevića i predsednika Srbije Borisa Tadića, kao malo koja čvrsto povezana s istorijom svoga naroda.
Pozdravljajući prisutne, među kojima predsednika Srbije Borisa Tadića, premijera Srbije Mirka Cvetkovića sa ministrima u vladi, crkvene velikodostojnike i goste iz oko 60 zemalja sa svih kontinenata, Kovačević je podsetio da je Velika škola otvorena dok je 1808. godine još trajala borba Srbije za oslobođenje.
U Srbiju je tada pozvan najumniji pripadnik njenog naroda, Dositej Obradović da evropski sitem obrazovanja implementira u jednu nepismenu zemlju, dodao je on.
Osnovni zadatak Velike škole bio je, napomenuo je rektor, da školuje kadar za državnu administraciju kako bi Srbija mogla da napreduje. Ta misija Univerziteta, dodao je, traje dva veka.
"Naš zadatak je i danas da obrazujemo mlade ljude koji će da vode srpsku državu i da postanemo ravnopravan član velike porodice evropskih zemalja. Siguran sam da je došlo vreme da Srbija završi taj put. U to nas uveravaju gosti sa svih kontinenata, iz oko 60 zemalja koji su ovde jer misle da je Srbija dobra zemlja koja ima budućnost", rekao je Kovačević.
Predsednik Srbije Boris Tadić je osnivanje Velike škole ocenio izuzetnim događajem koji je označio početak razvoja naše zemlje.
Temelj svake države je obrazovanje, znali su naši preci da bez njega nema slobode, pravde, napretka, rekao je on.
Stepen razvoja obrazovanja je uvek bio najbolji pokazatelj društvenog, kulturnog i ekonomskog razvoja i zrelosti jedne zemlje, naglasio je Tadić.
Brži razvoj zemlje i njena integracija u međunarodnu zajednicu podrazumeva maksimalno obrazovano stanovništvo pripremljeno ne samo za tržište rada već i za one izazove društva koji nas tek očekuju, ocenio je on.
Zato je za sve koji danas vode Srbiju, dodao je Tadić, obrazovanje, posebno ono visoko, prioritetan zadatak.
On je napomenuo su godine izolacije i sankcija ostavile dubok trag na obrazovne institucije, ali i da se Srbija danas nalazi na putu evropskih integracija i prosperiteta.
Tadić je ocenio da je obrazovna struktura našeg stanovništva još daleko od evropskih normi, posebno u kada je reč o visokom obrazovanju, ali i dodao da naši naučnici, stručnjaci i danas često prednjače u odnosu na kolege iz susednih zemalja koje su već postale deo Evropske unije.
On je posebno izrazio ponos zbog toga što naši istraživači i inženjeri učestvuju u radu na akceleratoru u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN.
Potreba brzog i fleksibilnog prilagođavanja visokog obrazovanja uslovima integracije Srbije u EU stavlja pred državne organe i obrazovne ustanove nove zadatke koje ćemo zajedničkim trudom ispuniti, napomenuo je Tadić.
On je izrazio uverenje da će reforme u visokom školstvu dovesti do rezultata do onog obrazovnog stepena kada će obrazovna politika Srbije biti u stanju da odgovori ciljevima Lisabonske strategije, rekao je Tadić.
I kao pre 200 godina, reforme obrazovanja danas podržavaju i prate nastanak nove nacionalne strategije države Srbije.
Demokratska, evropska Srbija pokazuje svoju odgovornost za svoje građane, kao i za sve pripadnike srpskog naroda u regionu.
Građanska, nacionalna i državna politika su jedinstvene, a temelj njihov je obrazovanje, poručio je Tadić.
U multimedijalnom scensko-muzičkom programu nazvanom "Narod mislilaca i pesnika" učestvovali su prvaci našeg glumišta i Opere i akademski horovi "Obilić", "Branko Krsmanović", "Španac" i "Kolegijum muzikum", pod rukovodstvom Darinke Matić Marović.
Publika je imala priliku da čuje odabrane misli naših velikana, od Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, do Milutina Milankovića i Ive Andrića.
U sklopu završne proslave dva veka Beogradskog univerziteta i visokog obrazovanja u Srbiji u protekla tri dana u Beogradu je priređeno više međunarodnih naučnih skupova, izložbi, koncerata i promocija knjiga, među kojima su i Sabrana dela Dositeja Obradovića.
Velika škola, budući Univerzitet u Beogradu, otvorena je 1808. godine predavanjem Dositeja Obradovića "O dužnom počitaniju k naukama".
Školu je tada pohađalo oko 40 đaka, koji su na prvoj godini izučavali srednjoškolske predmete, a na drugoj univerzitetske, uglavnom iz oblasti prava.
(agencije/www.mtsmondo.com)