Nova godina donijela je i neke nove trendove u ovoj zemlji.
O određenim događajima raspravlja se više od tri dana. Ceca i helikopter bili su tema zamalo cijelu sedmicu, a o „Srbskoj časti“ priča se skoro heftu i po. I ne misli da stane. Tema su i omladinci iz političkih partija, tu i tamo neko pomene i akcize. Kao da nisu praznici.
Napredak, reklo bi se. Raja je počela da pamti, kalkuliše i preispituje se. Ne dozvoljava da im zvanična politika i spin-majstori sole pamet. Zapamtiće sve, pa će se time rukovoditi kad izađe na izbore...
Zvuči kao bajka.
Ali sve i jeste bajka, takoreći fikcija. Virtuelna.
Jer gomila raznih eksperata, što imenom i prezimenom, a više anonimno, ordinira po vebu, ima mišljenje o svemu, kritikuje, proziva, omalovažava i pljuje, bez odgovornosti i ikakvih skrupula. Blogeri, influenseri, autsorseri, editori, producenti, instruktori, tviteraši i razni drugi prodavci magle kojima je internet omogućio da se i njihova čuje i koji uticaj mjere brojem folovera, fejvova, retvitova i lajkova - uglavnom obesmišljavaju svaki normalan vid komunikacije i interakcije, a u tom brlogu površnosti, licemjerja, pokušaja sarkazma i ironije, gube se i nestaju i oni koji zaista imaju šta da kažu i napišu, prouče i poruče. I biće sve gore i biće još teže razlučiti šta je kvalitet, a šta praznoglavost.
No, tri teme ostaće obilježje tviteraških arhiva u protekloj sedmici te zaslužuju i neku vrstu osvrta u predstojećim redovima.
Prva je mnogo ozbiljna. Ta prokleta Austrija, osim što nam je uzela na stotine hiljada ljudi koji po Beču, Gracu i Insbruku molerišu, malterišu, uslužuju, peru i ribaju, eto, nikako da nam se skine već 140 godina, a ni ona nama nije mrska, da li u vidu nostalgije što je "terorista Gavrilo" uopšte zapucao na Franca Ferdinanda, ili u smislu uspostavljanja nekih novih odnosa na relaciji Dodik-Štrahe ili Borenović-Kurc, što je sasma legitimno, možda i poželjno jer fali nam te otvorenosti prema Zapadu, a i Austrija će predsjedavati Evropskom unijom pa će onima u Briselu skrenuti pažnju na evrofanatizam ovdašnji. Otuda ne čudi što se ovih dana ozbiljno analiziraju Štraheove izjave iz septembra kada ga Kurc još nije bio primio u vladu i porede sa razmišljanjima koja izriče sada kao vicekancelar. Štrahe je, čuo sam prilikom gostovanja na RTRS-u u onom prednovogodišnjem kuglanju sa Dodikom, veliki prijatelj predsjednika Srpske. Stoga je jasno zašto ga je Dodik odlikovao za Dan Republike, te zbog čega je drugi čovjek bečki, prezimena Gudenus, čak i bio na svečanom defileu. Nejasno je samo zašto se, ako su nam njih dva prijatelji, tokom parade sa zvučnika orila ona simpatična koračnica koju je napisao Binički ili zašto su policajci otpjevali onu komercijalu autora Roberta Pešuta zvanog Manjifiko, kada se obje pjesme vežu za srpske ratne uspjehe protiv Austrijanaca. I na kraju krajeva, ako je Štrahe prijatelj, zašto on nije došao na defile?
Ali bili su tu likovi iz „Srbske časti“. Mnogo zajebani tipovi. Paravojska, kažu. Pucaju, bildaju, vježbaju. Mogli bi, tvrde u Sarajevu, da ugroze mir i stabilnost u Bosni, inače mirnom i stabilnom području koje bi ostalo takvo da nije nekog tipa iz Niša koji je svojevremeno zapalio u Potočane kod Prnjavora, misleći da su to Potočari kod Srebrenice da bi tamo, valjda, omalovažio žrtve srebreničkog zločina. Taj bi, kažu, mogao da udari i na Sarajevo. Samo da ga pronađe na karti. Povešće i „Noćne vukove“.
Nisu noćni, ali jesu mladi. Vukovi iz podmlatka političkih partija. I vukovi i vučice. Vole da gostuju po televizijama i pokazuju kako se ni malo ne razlikuju od svojih starijih kolega koji su formirali, a zatim i ustabilili prostakluk kao glavno obilježje političke kulture u Srpskoj. I kao što glavni stariji igrači u partijama nemaju birače, nego navijače, tako i mladi, dok na klupi čekaju svoju veliku šansu, imaju sve više pristalica pa ne zna čovjek jesu li po zdravu pamet gori oni ili njihovi navijači.
I ne bi trebalo upadati u zamku floskula da su jurišnici iz podmladaka nebitni. Jer ti vukovi i vučice će na liste, a navijači na biračka mjesta. Oni tviteraši i influenseri će tu nedjelju, kao i prošli put, i onaj iza toga, da prespavaju.