Prosečan domaći automobilista će se uvek žaliti na skupo gorivo i po tome se ne razlikuje od kolega u svetu. Istu "priču" imaće i Norvežanin sa ali i Venecuelanac, koji gorivo dobija praktično džabe.
Vožnja automobilom se ne oseća svuda isto po džepu ali postoji neko generalno pravilo – što razvijenija zemlja to skuplje gorivo. Mada, pokazuje analiza agencije Blumberg (Bloomberg), za bezbolnu božnju nije važno samo koliko košta galon goriva (američka mera - 3,785 litara), već i koliko je to od prosečne dnevnice i koliko se godišnje potroši na gorivo.
Analiza Blumberga je obuhvatila 61 zemlju, od EU preko zemalja Amerike do članica OPEK-a, od čega mi izdvajamo u Top 10 po pet zemalja gde je gorivo papreno skupo i pet gde je praktično džabe.
Kod "paprenih zemalja" to izgleda ovako.
NORVEŠKA: Jedna od najrazvijenijih i zemlja na svetu sa visokim standarnom života po svakom pitanju. Iako joj veliko prirodno bogatstvo u nafti i gasu omogućuje trošadžijsko ponašanje mudri Norvežani ne subvencionišu cenu goriva na pumpama, već tako zarađen "višak" ulažu infrastrukturu, zdravstvo i besplatno univerzitetsko školovanje.
Ali lako je njima da se "otvore" na pumpi kada im je prosečna dnevnica 200 evra. ili da kupe električni automobil – Tesla motors je tamo traženiji od Mercedesa.
HOLANDIJA: Biciklistička nacija ne mari mnogo za vožnju automobilima pa tako bez mnogo problema može da ima i najvišu taksu na gorivo u EU. Dnevnica nije kao u Norvežana ali ipak olakšava život ljubiteljima više od dva točka – 100 evra.
ITALIJA: Viskoa cena goriva deluje deprimirajuće na živopisne građane jedne od najproblematičnijih evropskih ekonomija. U zemlji Fijata i Ferarija gorivo je poskupelo za 8,5 odsto od prošlog jula. Sa takvim tempom dnevnica od 73 evra sve manje omogućava "dolče vita".
DANSKA: Pored ove severnjačke zemlje kriza kao da je "samo prošla", bar prema izostanku sa naslovnica vodećih evropskih novina. Danci i dalje važe za najsrećnije ljude u Evropi, mžda izbog toga što žive u zemlji sa najmanje korupcije. I oni su biciklisti – na posao dvotočkašem ide svaki drugi stanovnik Kopenhagena. Valjda otud i još jedna drakonska taksa na gorivo – upola viša od svetskog proseka. Naravno, i tu je spas priliv u novčanik od prosečnih 125 evra dnevno.
GRČKA: U zemlji koja je ekonomska evropska crna ovca plate padaju već četvrtu godinu a država je podigla takse da bi popunila provaliju u javnoj kasi. I pored toga njeni stanovnici, tipični "lako ćemo" i "sutra ćemo" Mediteranci, uspevaju da i dalje godišnje troše novca na gorivo manje samo od Južnoafrikanaca. A dnevnica im je samo 46 evra.
Na redu su zemlje gde cena na pumpi, čak i iz sprskog ugla gledanja, izgleda smešno.
VENECUELA: Venecuelanci smatraju jeftino gorivo svojim pravom po rođenju. Kada je 1989. zbog krize (koja traje i dalje u socijalizmu Venezuele) država pokušala da smanji subvnecije u neredima su poginule stotine ljudi.
Sa svega četiri evrocenta po galonu (znači cent, ili 12 dinara, po litru) tamo je lakše napuniti rezervoar nego platiti šoljicu kafe u restoranu. Poređenja radi, do vrha napuniti rezervoar popularnog američkog terenca "ševrolet suburban" od 69 galona u Venecueli košta 1,15 evra, u SAD 106 evra a u pomenutoj Norveškoj čak 280 evra.
SAUDIJSKA ARABIJA: Saudijci bukvlano spavaju na ogrolmnom rezervama nafte, ali i pijaće vode. Međutim, problem je što njeno vađenje iz dubina zemlje košta više nego u drugim delovima sveta a imaju i manjak rafinerija.
I pored nafta je jeftina jer je najveći proizvođač iz udruženja OPEK za domačću populaciju žestoko subvencioniše. Zanimljivo je da se u poslednje vreme državna kompanija Aramko sve više okreće zelenoj energiji kod kuće, da bi mogla da proda nafte "napolju".
KUVAJT: Još jedna zemlja šeika, koja u potpunosti živo od crnog zlata. Nafta donosi Kuvajtu polovinu BDP-a i čini 95 odsto izvoza.
I tu se masivno subvencioniše benzin pa Kuvajčanin može sa prosečnom dnevnicom od 93 evra da kupi čak 157 galona goriva (više od 600 litara). Nije onda ni čudo što su najveći potrošači nafte "po glavi" stanovnika u svetu posle SAD i Kanade.
EGIPAT: Najmnogoljudnija arapska nacija je u ogromnim poliitčkim i ekonomskim problemima. Da se u tako labilnoj situaciji ne bi talasalo i po pitanju goriva, država praktično plaća ljudima da se voze. Sa dnevnicom od samo sedam evra ne bi ni mogli da se zove drugačije ali posledica toga je da je državna kasa u konstantnom minusu popriličnih 12 odsto budžeta.
IRAN: Još jedna zemlja gde su subvencije presudne za vožnju uopšte. Četvrtpog svetskog proizviđača nafte međunarodne sankcije su izgladnele u svakom pogledu pa od 2010. počinje da smanjuje dotacije građanima. Zbog toga je cena goriva od tada porasla čak 75 odsto.