Beli, crni, vekna ili okrugli... u Srbiji je nemoguće zamisliti obrok bez hleba. Bez obzira na to koliko ga volimo, postoje neke zanimljive činjenice koje verovatno, niste znali o hlebu.
U Srbiji je hleb veoma važna namirnica i jede se mnogo više nego u ostalim zemljama Evrope i regiona, a podaci govore da oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu. U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice. U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo. Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju. Kombajnu je potrebno devet sekundi da požanje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba. Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio tridesetih godina prošlog veka. Marfijev zakon kaže - šanse da hleb namazan džemom padne na tepih baš na tu stranu, proporcionalne su ceni tepiha. Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara. U Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje. Hleb se javlja kao ritualni predmet u većini obreda Slovena: kada se rodi dete, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.