U dvadesetim godinama života sazrevamo, menjamo se i govorimo sebi laži u koje ni sami ne verujemo. Valjda je upravo zato tako zabavan taj period života.
Evo kako sebe lažemo u dvadesetim godinama.
Mogu ja to da podnesem
Sa 18 godina mogli ste da popijete vodku, zatim pivo, a onda i neku tekilu i da ne padnete u nesvest, već da igrate k'o Bijonse. Sa 25 ćete posle toga moći samo da "zabodete" glavu u WC šolju, ali uporno govorite sebi da vi to možete.
Oni se šale kad me pitaju za dečka/devojku
Ah, svi to prođu. Na nekoj svadbi dođete u situaciju da vas bliski ljudi pitaju: "Kada ćeš naći dečka/devojku s kojom ćeš se skrasiti?" U dvadesetim godinama lažete sebe da je to samo neka njihova šala, ali onda shvatate da su ustvari zabrinuti da ćete ostati usedelica s mačkama.
Počeću da štedim
To vam je kao ono "od ponedeljka ću na dijetu" (a taj ponedeljak nikako da dođe). U tom periodu sanjate o tome da putujete po svetu i uvek obećavate sebi da ćete početi da štedite za to, iako znate da od toga nema ništa - uvek vam se pare izvuku na hranu, račune, stanarinu, izlaske, piće...
Idemo na jedno piće
I otići ćete na jedno piće, ali će onda neko predložiti da odete do drugog kafića da se nađete sa još nekim prijateljima i završićete u klubu do zore, sa glavoboljom ujutru. Ah, ta mladost...
Počeću da kuvam
Uporno to obećavate sebi jer ćete tako uštedeti novac, a i zdravije je... Ali nekako na kraju uvek izlasci i druženje budu preči, pa nikako ne stižete da kuvate.
Nisam opsednut/a društvenim mrežama
Mogu da izbrišem nalog na Facebooku kad god poželim. I uradiću to... Evo samo još nešto da proverim... A, upravo mi je stigla notifikacija.
Ustaću ranije da idem na trčanje
Ali to pomislite uveče kada legnete u krevet i čini vam se kao odlična ideja, ali ćete u šest sati ujutru imati snage samo da isključite alarm.
Imate li još nešto da dodate?