...
Čovek koji sakriva ključeve
„Hvala, komšija“, u suzama se oprostila od nepoznatog čoveka koji joj je pomogao da pronađe svoj ulaz. Zatekao ju je kako neuspešno pokušava da otvori vrata kada je krenuo u kupovinu. Posle nekoliko razmenjenih reči ponudio se da je otprati do kuće. Prošlo je desetak minuta dok nisu pronašli vrata koja su odgovarala njenom ključu. Iako posramljena, bila mu je zahvalna. Nadala se da će i u sledećoj prilici imati sreće da naiđe neko ljubazan i spreman da odvoji delić svog dragocenog vremena da joj pomogne.
Nekoliko dana ranije pala je na trotoaru ispred ulaza, kolena su joj popustila zbog dugogodišnjih problema sa kičmom. Sama nije imala snage da ustane, a prolaznici se nisu pojavljivali. Sedela je dugo, naslonjena na slabašni lakat, i tiho plakala.
Pre osam meseci je ostala potpuno sama, u gluvom stanu, dvosobnoj pustinji. Muža je odneo rak pluća, ukrao joj ono jedino za šta je mogla da se pridržava kako ne bi potonula u ambis. Neuropsihijatar joj je rekao da nigde ne ide bez pratnje. Sama sa sobom se nasmejala toj rečenici, kao da je šala. Nema pratnje, nema više nikoga. Nekim danima bi poželela da nema ni nje. Alchajmer joj je još davno ukrao mir i svakoga dana je podsećao na svoje nevidljivo prisustvo. Sakrivao joj je ključeve, naočari, a ponekad, kao danas, i čitavu zgradu. Često bi prihvatala šalu na svoj račun i pretvarala se da je to muž zadirkuje, da će se pojaviti iz kuhinje ili dnevne sobe sa osmehom mašući ključevima. Smejali bi se oboje glasno, kao nekada, kada su bili mladi i srećni.
Nasmejala se i sada, obrisala suze i sa cegerom ušla u kuhinju. „Dragi, danas spremam tvoju omiljeno jelo! Musaku!“ viknula je dovoljno glasno da se čuje do prazne fotelje pred ugašenim televizorom u dnevnoj sobi. Poređala je sastojke u vatrostalnu posudu, uključila rernu i iz vitrine izvadila dva tanjira.
Željko Vladisavljev, Pančevo
(Priča "Čovek koji sakriva ključeve" uvrštena je u izbor najboljih priča na Mondo.ba konkursu "Priče iz komšiluka 5" i biće objavljena je u istoimenoj knjizi)