U Njemačkoj je više od sedam miliona ljudi registrovano na portalima koji posreduju u traženju partnera.
Prošle godine 2,7 miliona ljudi partnera je našlo na internetu, a svaka treća veza uspostavlja se tim putem.
Najviše preko specijalizovanih portala za traženje partnera, a veliki broj i preko socijalnih mreža kao što je Fejsbuk.
Na internetu svako može da upozna milione ljudi bez partnera, a svi oni žele istu stvar: najbrže moguće naći mnogo ljubavi. Ponuda je uredno sortirana i izbor je velik.
Takođe, postoji i bezbroj malih portala specijalizovanih, recimo za vegetarijance, ezoteričare, hevi-metalce, korpulentnije ili evangeliste. Sociolog Blosfeld kaže da se na virtuelnom kontaktu ne zadržava predugo: "Većina njih, koji se nađe `onlajn`, žele što prij da se vide `oflajn`".
U tekstu "Nađi ljubav, ali brzo", minhenski "Zidojče cajtung" piše o ljubavi u doba interneta. U mašti je uvek sve tako romantično: Muškarac na izložbi stoji pred slikom, prilazi mu zgodna žena i u jednom trenutku više se ne gleda slika. Jedno drugom počinju da se smješkaju, odlaze na kafu i šta onda? Često se ispostavi da je ona udata i sa njim samo želi da razgovara o estetskim dubinama koncepta izložbe. Ili da on izložbu koristi samo da bi nešto `ulovio`", navodi list.
U svakodnevnom životu ljudi ne idu okolo sa natpisom "Samac sam i tražim partnera", kaže za minhenski list sociolog Hans Petar Blosfeld. U virtuelnom, internet svijetu, pravila su drugačija. Zato i ne čudi što sve više Nijemaca na tom mjestu traže svoju ljubavnu sreću.
Međutim, kod prvog sastanka oči u oči, često dolazi do velikih razočaranja. Hening Vihers, dobro poznaje internet portale za pronalaženje partnera, jer je dio njegovo posla da piše recenzije o njima. Po njegovom mišljenju najveća opasnost pri traženju partnera putem interneta je ta da neki ljudi često iznose pogrešne informacije o sebi.
Za mnoge je promjena medija, dakle prelazak iz virtuelnog u stvarni život povezana sa razočarenjima. Razlog za to su manja ili veća uljepšavanja informacija na ličnom profilu, kako bi se više dobilo na atraktivnosti, smatra Vihers i otkriva da žene najčešće daju pogrešne podatke o izgledu, a najčešća laž muškaraca je da nisu u vezi.
Žene često iz svog profila odstrane četiri do pet kila tjelesne težine i predstavljaju se mlađima nego što jesu. Često sam vidio da žene koje su prešle tridesetu godinu, rado napišu da imaju 29. To je slično kao sa cijenama u supermarketu, kada stoji 1,99 evra, zato što djeluje mnogo povoljnije nego dva evra.
Hening Vihers savjetuje svima koji partnera traže na internetu da, kada stupe sa nekim u kontakt, što prije ugovore sastanak uživo. On smatra da mnogi prave grešku kada sa tim odugovlače: "Ako se pola godine dopisujete sa nekim putem mejla, naravno da u glavi stvarate neku idealnu sliku o partneru na osnovu napisanih reči. Onda odlazite na sastanak sa velikim očekivanjima, i onda sve to padne u vodu kad shvatite da hemija ne funkcioniše", objašnjava on.
Internet portali u Njemačkoj, koji se bave ovom vrstom posla, zarađuju sve više novca. Dok su 2003. godine bilježili zaradu od oko 21,5 miliona evra, 2010. godine ona je iznosila 189 miliona. Osobe koje na internetu traže partnera sve više su spremne da preuzmu dodatne troškove, kao što je recimo slanje poruka drugim korisnicima.
Kako navodi "Dojče vele", usluge tih portala znatno su poskupjele i mnogi od njih su uveli obaveznu pretplate. Za razliku od socijalnih mreža, kao što su Fejsbuk ili Majspejs, koje se uglavnom finansiraju naplaćivanjem reklama, portali za pronalaženje partnera 85 odsto novca zarađuju kroz korisničku pretplatu.
(Srna/MONDO)