Bivše u muzej!

Možda ste sve "suvenire", pedantno polomili/poklonili/bacili sa mosta ili još uvek u mraku fioke u posebnoj kutijici čuvate uspomene/ponekad razgledate fotografije/često pravite novu postavku vašeg ličnog emotivnog muzeja..

Kao i jedinke i veze su različite - svom gubitku/promašaju/zabludi, prilazimo na različite načine.

Ko se uopšte bavi ljubavnim jadima? Za to retko ko ima vremena, osim profesionalnih terapeuta.

Saveti koje ćete najčešće dobiti biće: da se "bacite" u šoping/"promet"/pokažete svetu najhrabrije lice koje imate/više izlazite/družite se/smejete.

Patnja nije legitimna ni savremena, svaki lament nad prošlošću učiniće vas patetičnom figurom. Vaša dužnost kao savremene i "instant savetima", osvešćene osobe je da se oporavite i idete "dalje".

Univerzalna formula glasi: vreme leči sve, čekaj da prodje.

Olinka Vištica i Dražen Grubišić, nisu čekali da prodje; ušli su u direktan sudar sa sopstvenim raskidom, ostvarivši staru ideju i započevši Muzej prekinutih veza, danas jedan od najzanimljivijih muzejskih projekata u Evropi.

"Izložba je potekla iz iskrenog, univerzalnog iskustva i pomogla nam je u procesu našeg raskida", kaže Olinka.

Autori su, nabacivši “zgodnu ideju", želeli da se na art sceni, na duhovit način, obračunaju sa prekidom svoje veze. Umesto da nadju izlaz, pronašli su ulaz, oli vrata Muzeja prekinutih veza, koji ovih dana gostuje u Beogradu, u Magacinu, u ulici Kraljevića Marka 4, i životni projekat za koji sami kažu: "Gde ovo vodi još nismo ni dotakli".

Ovaj muzej bi trebalo da istoriju sveta predstavi kroz slučajan uzorak donatora parčića srca. Zasada je muzej iz kutije, putuje i privlači donatore koji uz predmete unose i svoje priče.

Olinka i Dražen predstavili su se fotografijom Zeke u pustinji, koji je inspirisan patuljkom iz filma o Ameli Pulen, želeo da se fotografiše u raznim delovima sveta. Sada, uokviren pustinjom, putuje kao deo stalne postavke Muzeja prekinutih veza. Zajedno sa Olinkom i Draženom.

Pretvaranjem bola u artefakt, projekat se pretvera u duhovnu jin/jang avanturu, trasira prevazilaženje okvira, prihvatanje veze kao takve - sa prekidom i kontinuitetom u istraživanju. Umetnost još jednom postaje sredstvo traganja za izlazom ili nekim novim smislom.

Kada su prvi put ovaj koncept predstavili javnosti, iznenadjenje je bilo njihovo - Muzej prekinutih veza izazvao je ogromnu pažnju prepoznajući potrebu savremenog čoveka da se na alternativan način bori sa emotivnim bremenom.

Svaki donator je svojom, i jedinstvenošću svoje priče prikazao osim sebe i svog porekla, i svoje vreme, način prenošenja poruka, običaje u komunikaciji.

Kao ni autori, ni posetioci nisu pronašli katarzu u ovoj postavci. Priče, i šaljive i ogorčene i ravnodušne podjednako su teške i značajne. U pitanju je sakupljanje zanemarenih iskustava baštine same energije koja pokrece svet. Sakupljanje gradje za genezu i anamnezu emotivnog stanja čovečanstava.

Tako nešto, sigurno će biti moguće kada Muzej nadje svoj krov nad glavom i iz atrakcije preraste u instituciju. Potreba postoji, medju posetiocima Magacina retko ko je došao bez ideje da Muzeju nešto zavešta. Neke priče našle su se na stolu za donacije, prvi put stavljene svima na uvid. Većina uspomena ostala je intimna, i u torbama vraćena kući.

Da li se veze zaista prekidaju ili se prekida projekcija koju smo imali, vera koju smo uložili u zajedničke snove? Da li nas nešto veže i kada nismo u vezi? Koja je vrednost prekinute ljubavi u našem životu?

Vrednost veze je u očuvanju autenticnosti trenutka, kao delu vere u sebe. Uspomena je verifikacija da je zaista jednom bilo lepo i dobro i pravo i NEŠTO. Nešto je pokretalo život u nama, budilo energiju, pružalo utehu.

Vežba nije loša ideja - za srce kao i sve mišiće, važi: ‘use it - or lose it'. Jer, i Zeka je iz prvog pokušaja zamalo proputovao svet, pa je dočekao drugu šansu.

Postavka Muzeja prekinutih veza gostuje u Beogradu do 18. marta, u Magacinu i otvorena je za vaša iskustva - priložite.

(Vela Veljković, www.mtsmondo.com)