"Mislim da sam konačno pronašla svoju srodnu dušu", pohvalila se svojoj najboljoj prijateljici mlada Amerikanka...
Samanta Blejk je, razočarana potragom za emotivnim partnerom, rešila da sreću potraži na jednom od brojnih sajtova za upoznavanje. Nakon nekoliko nedelja kontaktirao ju je student elektrotehnike iz Sidneja koji se bavi sportom, sluša istu muziku kao i ona i u svojoj videoteci kolekcionira filmove njenih omiljenih reditelja.
Ono što Samanata ni u najluđim snovima nije mogla da pretpostavi jeste da je njen momak iz snova ukrao fotografiju sa tuđeg profila na instagramu kako bi joj se dopao, a potom je pažljivo studirao njen profil pre nego što joj je poslao zahtev za upoznavanje. Tako je otkrio da sport čini sastavni deo njenog života, da ona voli romantične komedije i misli da je Adel nekrunisana muzička kraljica.
Kako je vreme odmicalo, njihova komunikacija postajala je sve emotivnija i strasnija, počeli su da prave planove kako da se sretnu negde između Amerike i Australije, a onda je Samanti jednog dana dečko rekao da neće moći da se dopisuju jer se njegov mobilni pokvario, a opravka bi koštala koliko i kupovina novog telefona, koji on sebi ne može da prišti od skromnog studentskog džeparca.
Samanta nije ni sekundu razmislila pre nego što je svog dečka upitala za broj žiro računa na koji mu je ubrzo uplatila novac za kupovinu novog telefona. I nikad nije saznala da li je njen novac zaista poslužio za kupovinu mobilnog ili se njen virtuelni dečko preko noći zaljubio u neku drugu devojku.
Prema podacima FBI, samo u protekloj godini emotivni prevaranti su preko društvenih mreža i sajtova za upoznavanje uzeli preko 200 miliona dolara od svojih virtuelnih partnera.
Oni upozoravaju da prevaranti obično love žrtve na sajtovima za upoznavanje kao što su Match.com, OkCupid, eHarmony, Grindr i Tinder tako što koriste slike atraktivnih ljudi čije su identitete ukrali na Facebooku ili Instagramu kako bi uspostavili što lakši kontakt.
Prevaranti mogu živeti u severnoj Africi ali i u susednom kvartu – to može biti momak koji nam svakodnevno poslužuje kafu u omiljenom kafiću. Prema iskustvu FBI, prevaranti su češće muškarci nego žene i mogu biti svih starosnih dobi, obrazovanja i seksualne orijentacije.
Objašnjavajući razloge zbog kojih osobe lako stupaju u kontakt sa nepoznatima preko socijalnih mreža, Dobrinka Kuzmanović, psiholog i asistent na Fakultetu za medije i komunikacije kaže da veliki broj osoba digitalnu komunikaciju ne uzima za ozbiljno, jer nemaju direktan kontakt sa "drugarima" na Facebooku i "pratiocima" na Twitteru. Uz to, veliki broj njih rukovodi se devizom "šta se desilo u virtuelnom svetu, ostaje u virtuelnom svetu".
"Ljudi ne shvataju da samo jedan pogrešan korak može skupo da nas košta. Dovoljno je da se slika na tri sekunde pojavi na netu pa da je neko preuzme. Svakome može da se desi da postane žrtva internet prevare – bez obzira na pol i obrazovanje", kaže Dobrinka Kuzmanović za "Politiku", autorka priručnika "Digitalno nasilje – prevencija i reakcija".
Vladimir Urošević, šef odseka za elektronski kriminal u odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije, kaže da dve do tri osobe godišnje prijave policiji da su postale žrtve emotivnih prevaranata na socijalnim mrežama, a ovako mali broj prijavljenih slučajeva on tumači činjenicom da je ljude jednostavno sramota da sa policajcima podele svoje iskustvo.
"Usamljenost i potreba da se nađe srodna duša predstavljaju izuzetno snažan motiv da osobe pobedi sumnjičavost i predrasude kada je u pitanju sklapanje poznanstva i traženje partnera preko socijalnih mreža. Činjenica je da ima ljubavnih priča koje su počele onlajn i imaju srećan kraj, ali ima i onih osoba koje su izvukle – deblji kraj i postale žrtve prevare", naglašava Kuzmanović i dodaje da prevaranti svoje žrtve ne biraju nasumice – oni pažljivo proučavaju informacije koje ostavljate o sebi na različitim društvenim mrežama i prave vaš profil.
"Te šeme nastale su u Nigeriji krajem 20. veka a sa nastankom socijalnih mreža neverovatno brzo su se proširile. Scenario je manje-više isti: nakon nekoliko meseci intenzivne komunikacije, virtuelni partner će vam zatražiti novac. Obično su u pitanju manje svote kako osoba ne bi posumnjala na prevaru i novac se najčešće traži za usluge tipa prevod dokumenata neophodnih za dobijanje vize koja će konačno spojiti zaljubljeni par. Druga opcija je da se traži novac za bliske osobe koje su sticajem nesrećnih okolnosti završile u bolnici (slepo crevo, prelom ruke, lekovi). Ako osoba posumnja i odbije da uplati novac na račun, njen partner obično počne da je ucenjuje – najčešće preti da će objaviti njene intimne fotografije."
Ne postoji precizna evidencija koliko ljudi koristi usluge sajtova za upoznavanje, ali Srbija je prva u regionu po korišćenju Facebooka. "Socijalne mreže su najbogatija riznica ličnih podataka, a ljudi zaboravljaju da sve što se okači na internet nije bezbedno. Iako se svi sajtovi za upoznavanje hvale činjenicom da je diskrecija garantovana, svi sajtovi mogu da se hakuju i najintimniji podaci o nama tako dospeju u pogrešne ruke", upozorava Vladimir Urošević.