Džozefin Bejker bila je ikona džeza, izazovna plesačica na čije su nastupe želeli gotovo svi muškarci, ali je ujedno bila i heroj i dama čiji stil danas pokušavaju da imitiraju mnoge poznate ličnosti.
Džozefin Bejker je rođena 1906. godine kao Freda Džozefin Mekdonald, a tokom odrastanja je čistila kuće i čuvala decu bogataša kako bi zaradila za život. Kada je imala 15 godina, nastupala je uz lokalni hor, a nakon toga je otišla u Harlem gde je izvodila mjuzikle, da bi 1925. počela da nastupa kao deo džez trupe u Francuskoj, u koju se i preselila.
Džozefin Bejker je u Parizu prvi put nastupila dvadesetih godina prošlog veka, a leta 1926. godine muškarci su se "tiskali" u redu kako bi je gledali dok izvodi La Revue Nègre, obučena samo u brushalter napravljen od perli i suknju od 16 gumenih banana.
Upravo taj nastup je Džozefin "obeležio" kao najveću tamnoputu svetsku zvezdu. Preko noći je postala senzacija - širom Evrope su se prodavale lutke obučene u suknjicu od banana, a modni stručnjaci su ženama savetovali da na lice stavljaju orahovo ulje, kako bi im koža potamnela. Pored toga što je tada bila neverovatno popularna, Bejkerova je uspela da utiče na pojmove rase i roda kroz svoj stil i performanse, a posledice njenog uticaja vide se i u modi savremenog doba.
U periodu kada se Džozefin preselila u Pariz, tamo je vladala svojevrsna opsesija crnačkom kulturom - muškarci i žene su sakupljali dela afričke umetnosti, slušali su džez... Iako je naizgled delovalo da su zainteresovani za tu kulturu, ispod se krilo uvreženo mišljenje da su tamnoputi ljudi zapravo obični primitivci. Međutim, kada se Džozefin popela na binu neustrašivo plešući u suknjici od banana te 1926. godine, srušila je iluziju o "savršenim belim ženama." Ovim potezom, ona je svoju karijeru podigla na jedan viši nivo, što nije bilo uobičajeno za tamnoputu ženu tog vremena.
Ona je bila svojevrsni pionir - kako što se tiče karijere, tako i kada je reč o modi.
Džozefin je, zapravo, pre čitavog veka nosila ono što danas gledamo na Rijani, Bijonse i sličnim zvezdama, Bijonse je izvestan način odala počast Bejkerovoj kada se na Fashion Rocks performansu 2006. pojavila u suknji od banana. Rijana je na CFDA Fashion Awards dodeli nagrada 2014. godine nosila providnu haljinu inspirisanu stilom Bejkerove, a "Prada" i Mark Džejkobs su kosu svojih manekenki zalizali gelom onako kako je to nekada radila Džozefin.
Iako je bila poznata kao izazovna plesačica, Džozefina je ujedno bila i veliki heroj, jer je jedno vreme bila špijun za francuski pokret otpora, te je učestvovala i u antirasističkoj kampanji u Americi.
Njenu harizmu koja joj je omogućavala da "iznese" najrazličitije odevne komade, prepoznali su Pol Poare i Medlin Vione, dvoje vodećih kreatora visoke mode dvadesetih godina koji su tada oblačili Bejkerovu.
Za modnog fotografa Džordža Hojningena-Hunu pozirala je gola, prekrivena samo providnim velom. Dakle, radila je sve ono što rade današnje "modne ikone".
Njena popularnost bila je tako velika da je Džozefin čak prodavala losion za potamnjivanje kože pod nazivom "Bejkerskin" (Bakerskin), kao i gel za fiksiranje kose.
Od novca zarađenog na taj način, preselila se u zamak u jugozapadnoj Francuskoj - u zamku je imala 24 sobe, u kojima je živela sa dvanaestoro dece usvojenih iz različitih krajeva sveta.
Ono što je naročito interesantno u vezi sa njenim životom je i to da je radila za francuski Pokret otpora tako što je krišom prenosila poruke ispisane nevidljivim mastilom na svojim muzičkim spisima. U svom zamku je između ostalog krila i jevrejske izbeglice, a odlikovana je ratnim krstom, medaljom Pokreta otpora i Legijom časti.
Džozefin Bejker je umrla 12. aprila 1975. godine,a više od 20.000 ljudi prisustvovalo je njenoj sahrani u parizu. Ona je inače prva Amerikanka sahranjena u Francuskoj uz sve vojne počasti.