Menjao je imidž fudbala i mislio da je na kraju veći od njega, ali se grdno prevario zbog čega mu je karijera ugrožena. Florentino Perez, predsednik takmičenja koje je živelo tri dana!
Često se priča o najboljim fudbalerima i trenerima svih vremena, ali ne bi trebalo zaboraviti na ljude koji sede u foteljama i stvaraju moćne klubove i timove.
Sportski radnici su takođe menjali istoriju ovog sporta, a bez sumnje je najsposobniji od njih Florentino Perez, iako je možda i najomraženiji. To i nije nikakvo iznenađenje ako otvoreno priznate da je fudbal zapravo šou biznis - što naravno u početku pogodi tradicionalne navijače u srce - međutim, kada to dokažete u praksi i usput budete uspešni, nećete sve ubediti da ste u pravu, ali će biti ogroman broj onih koji će vam se diviti na viziji i upravljačkim sposonostima.
Florentino Perez je tako dva puta stvarao moćni Real Madrid, najveći klub i sportski brend svih vremena, a da bi ga učinio još jačim okrenuo se još jednoj nepopularnoj stvari - Superligi bogatih.
Da li je žurio zbog godina (74) ili je zaista verovao da je to projekat koji bi mogao da zaživi već u 2021. godini, za vreme pandemije i krize, nikada nećemo saznati, ali znamo da je žestoko omanuo u proceni i predsedavao takmičenjem koje je postojalo nepuna tri dana.
Udružio se sa još 11 klubova, poverovao u lepe reči Andree Anjelija koji je izdao Aleksandra Čeferina, ali je već posle samo 48 sati borbe morao da prizna poraz.
Superliga Evrope je možda budućnost fudbala, ali ne u budućnosti Florentina Pereza.
Možda je bivši političar i u pravu kada naruči istraživanje i u lice nam sruči podatak da mlade od 15 do 24 godine više ne interesuje fudbal, da mora da se prilagodi dok nije kasno, ali isto tako prevarile su ga i ankete koje su mu rekle da će Superliga proći kod onih kojima je stalo do fudbala.
Tako se ispostavilo da su samo predsednici 12 klubova, koji razmišljaju isključivo o novcu, uz lažne vizionare i večite kontraše bili za Superligu, koju su brzopleto kreirali, pa čim su navijači, fudbaleri, ostali klubovi, lige, političari i drugi digli glas protiv njih - bilo je jasno da je to bitka koju će UEFA dobiti, i to samo zato što je manje zlo u ovom trenutku.
Dok čekamo zvanično priznanje Florentina Pereza da je to sve bila velika greška, vredi istaći i da mu je to tek druga loša procena u karijeri fudbalskog funkcionera.
Prvu je napravio 2003. godine kada je stvarajući "galaktikose" zaboravio da fudbal možda jeste biznis, ali je i dalje sport, pa je tako tragajući za glamurom i forsirajući samo brendirane igrače odlučio da se odrekne kičme tima Kloda Makelelea.
"Neće nam nedostajati, njegova tehnika je prosečna, fale mu brzina i dribling, dodaje samo nazad loptu. Doći će mlađi i zaboravićete na Makelelea", ispričao je pre punih 18 godina Florentino Perez i prodao francuskog vezistu Čelsiju, praveći tako ne samo jednu od najvećih grešaka u istoriji Real Madrida, nego uopšte fudbala.
Sa njim su bili dvostruki šampioni španije i prvaci Evrope, a bez njega su zapali u krizu, pa je i Florentino Perez morao da ode - baš zato što je rizikovao i napravio kardinalnu grešku.
Tu je iskočila "biznis strana" njegovog poslovanja, koja je donela mnogo Real Madridu, ali u nekim situacijama potrebno je imati i fudbalski njuh, zanemariti samo glamur, imidž i atraktivnost koje donose Bekam, Figo ili Ronaldo, uvek je potreban i neko ko "nosi vodu".
Direktor najveće građevinske firme u čitavoj Španiji, čuvene "Grupe ACS", oteran je tako iz Real Madrida posle šest godina vladavine (2006. godine), ali se vrlo brzo vratio.
Znali su da je sposoban i da je jedini koji može "kraljevski klub" da vrati na pravi put tako da je 2009. godine došao na "Bernabeu" i odmah napravio novu revoluciju, veću nego u prvom mandatu, stvarajući tako "Galaktikose II" u kojima je glavnu reč imao Kristijano Ronaldo.
Dovođenje tada najboljeg igrača Premijer lige ponovo je pozicioniralo Madriđane na pijedestal, a vredi spomenuti da je doveo i Modrića, Krosa, Benzemu, Bejla, Pepea i druge superstarove.
Znamo da je Real Madrid u tom periodu osvojio četiri Lige šampiona i tri titule prvaka Španije, ali je istovremeno blago pravio zaokret u politici pošto je angažovao i mlade fudbalere koji će kasnije mnogo vredeti (Vinisijus, Edegor...), ali kada god bi došlo do pada - znao je da izvuče "keca iz rukava" i dovede najveća imena u fudbalu.
Svađao se sa Murinjom, oterao Raula, pogodio sa Zidanom kao trenerom, ali i odustao od Kristijana Ronalda kada je došao u veteranske godine i tražio previše novca.
U periodu krize, kada nije bilo publike na stadionima, investirao je u stadion koji će uskoro postati još moderniji, a nakon što je ubedio i igrače da dobiju manje novca zbog situacije sa pandemijom - odlučio je da se zaigra i igra na kartu Superlige bogatih.
Ispostavilo se, to mu je bio drugi, mnogo veći kiks nego sa Makeleleom, pa bez obzira na sve što je doneo Real Madridu - možda i njega hladnokrvno oteraju, kao što je i to i on radio.
Tako to ide u biznisu.
(MONDO)