Crvena zvezda je u nekoliko mečeva ove sezone Lige šampiona pokazala da definitivno zaslužuje da igra u eliti, a da bi tu ostala - mora da nastavi da "mrsi račune" bogatijima od sebe. Uostalom, baš takve ekipe su neophodne Ligi šampiona da bi takmičenje preživjelo.
Kada je španski sudija Hesus Hil Manzano odsvirao kraj utakmice na "San Siru", Vladan Milojević se pozdravio sa kolegom iz Milana Paulom Fonsekom i sjeo je opet na klupu. Dugo je gledao u daljinu, u nevjerici, razočaran zbog načina na koji je Zvezda izgubila od Milana 2:1, posebno jer zna da su njegovi igrači odigrali sjajan meč, a onda je sporna odluka arbitra u samom finišu "otela" iz njihovih ruku i taj krvavo izboren bod.
Emocije su eksplodirale u Milojeviću, tako da je pred TV kamerama bio nikad otvoreniji i iskreniji. Čestitao je svojim igračima i u prvi plan istakao "sudijsku nepravdu" uz nabrojane greške od početka takmičenja, dodavši da mu djeluje kao da njegovu Crvenu zvezdu i ne žele u eliti: "Ovo je sramota za Ligu šampiona, od početka kao da imaju neki problem sa nama (...). Nije slučajnost, ne može to niko da mi kaže. Ne znam šta su očekivali, Zvezdu koja će da primi četiri-pet? Iznenađenje je bilo i protiv Štutgarta, malo su ušli u nervozu", rekao je Milojević i nastavio u istom dahu: "Ovdje nas negdje ne žele, mi smo neki kamičak u cipeli, nek kažu s kim će da igraju, ovo je stvarno bilo nečuveno. Ako je ovakva Liga šampiona da Milan na ovaj način treba da dobije...".
Iako je Milojevićev utisak da je Zvezda zbog sudijskog kriterijuma "nepoželjna u Ligi šampiona", prije svega jer nije među onim bogatim klubovima koji žele neku vrstu fudbalskog monopola i podjelu novca među sobom, zapravo je ove jeseni pokazano suprotno. Ligi šampiona i te kako treba Crvena zvezda, ali i Dinamo i neki drugi klubovi...
Igraj evropski, to traži Liga šampiona
Statistika kaže da je Zvezda ostvarila samo jednu pobjedu (i to protiv Štutgarta 5:1) u šest utakmica Lige šampiona, ali nikako ne smije da se zaboravi da je ostavila odličan utisak i u porazima protiv Benfike i Milana, u jednom trenutku možda čak i protiv Intera. Iako brine 19 primljenih golova, pohvalno za Zvezdu je što je postigla čak 10 pogodaka, što je više nego čak 15 timova u Ligi šampiona. I to više i od nekih koji su u vrhu...
Sve utakmice koje je Zvezda odigrala bile su "otvorene" i atraktivne za oko, a ono što je posebno pohvalno je da se u posljednja dva meča Milojevićev tim posebno oslobodio okova koji su ga "stezali" u prošlosti, pa se sve više nadmeće sa timovima koji su bogatiji. Preciznije, Zvezda sada igra "evropskiji fudbal".
Ako je Štutgart razbijen na kontre, onda je Milan na svom "San Siru" došao u drugu vrstu neprijatnosti - da mora da stoji iza lopte dok kombinuju igrači Zvezde. Nije to više bilo uplašeno ili bojažljivo, uz mnoštvo sitnih grešaka, nego daleko direktnije, uz obrise modernog fudbala kakav je potreban Ligi šampiona. Po tom kriterijumu, Crvena zvezda se apsolutno pridružila ekipama koje teže učešću u eliti, iako je na startu takmičenja to delovalo godinama daleko.
Igraj dok ne podijele na bogate i siromašne
Ligi šampiona treba ovakva Crvena zvezda: Uvijek ćeš za njih biti sirotinja, ali im pomrsi račune
Svi su svjesni da je pitanje trenutka kada će doći do nove podjele bogatih i siromašnih u evropskom fudbalu i da bi se to što duže prolongiralo, Ligi šampiona su zapravo potrebni timovi kao što je Crvena zvezda. Dok god Liga šampiona ne upadne u novu kolotečinu sa dosadnim utakmicama, UEFA ima odrešene ruke da se bori za ovakvu nazovi ravnopravnost, odnosno na svojoj strani ima argument da bogati sami ne prave zatvorenu Superligu.
Kakvi su to timovi koji su zato potrebni Ligi šampiona? Oni koji mogu da iznenade, da odigraju muški, da namuče favorita, da zakomplikuju sezonu i učine da se do posljednjeg kola ne zna ko ide dalje, a ko ispada.
Zvezda želi da bude među tom grupom timova, a ne onom koja služi za "nabijanje statistike" i pokazala je to odlučnim stavom u posljednje dvije utakmice. I mora to još više, pojačavajući intenzitet igre i produžavajući ga za bar nekoliko minuta po sezoni...
Već sada je vidljivo da Zvezda daleko duže može da izdrži napore protiv timova iz Serije A ili Bundes lige, što je apsolutno bilo nezamislivo do prije pet godina. Zbog lige, novca i kvaliteta, jasno je da nikada neće moći da bude na istom nivou poput njih, ali postoje i druge stvari kojima to može da kompenzuje - pre svega voljom, željom i manjkom grešaka.
Takve ekipe svi vole da gledaju, pa i da navijaju za njih. Uostalom, ko ne voli u sportu onu kada "David sruši Golijata"? Zvezda mora da teži da u novoj postavci Lige šampiona bude ono što su nekada bili timovi iz Holandije, Portugala...
Igraj dok si mlad
Upravo su timovi iz pomenutih zemalja uvijek njegovali mlade fudbalere u svojim redovima i tome se Zvezda sve više okreće. Jasno je da bez kvalitetnih stranaca nema pomaka, ali su ove jeseni zapravo heroji igrači koji su došli iz omladinske škole - Guteša, Mimović i Maksimović, koga je na "San Siru" gledao Liverpul.
A sva je prilika da pomenuti igrači nisu jedini i da ćemo uskoro gledati tu i Vasilija Kostova i Adema Avdića, možda još nekog ko se "pravi" iza juga Marakane.
Češće učešće u Ligi šampiona i veliki broj mladih igrača na terenu recept je koji je Dinamo Zagreb uzdigao u odnosu na ostale Ex-Yu klubove u prethodnom periodu, pa je to recept koga i Crvena zvezda treba da se drži - uz naravno ambicije da ne staje samo na tome. Nego da uvijek ima apetita za više... Vidjeli smo već poruku ozbiljnim i skupim akvizicijama ovog ljeta, ali bi potvrda da je Zvezda zaista "ligašampionski" tim bila i kada bi igrača iz svoje škole prodala za ogroman novac u inostranstvo. Za recimo 25-30 miliona evra.
I to je stvar koja pomaže da vas "shvate ozbiljno". Liga šampiona nije danas samo rezultatsko mjerilo, to je danas status.