Gazda zagrebačkog Dinama i jedan od najvažnijih ljudi hrvatskog fudbala Zdravko Mamić održao konferenciju za medije na kojoj je evocirao uspomene. "Ja sam bio vođa navijača, štitio sam telom ljude kad nas je tukla milicija u Novom Sadu".
"Malo ću vas uveseljavati i nasmejavati, ali krenimo redom. Ovo nije 'Moja istina' nego je ovo jedina istina", počeo je Zdravko Mamić još jednu zanimljivu konferenciju za novinare u Zagrebu.
Zdravko Mamić je "alfa i omega" zagrebačkog Dinama. Utemeljivač najjačeg hrvatskog kluba u poslednje dve decenije. Jedan je od najvažnijih ljudi u hrvatskom fudbalu, čovek koji "drma", koga mnogi mrze, udarali su ga, bacali u more, pucali u njega...
Poznato je već da organizovani navijači Dinama, takozvani Bad Blue Boys, odnosno frakcija, ne želi više da gleda Mamića u klubu. Protiv njega su organizovani protesti, protiv njega su isticane poruke, transparenti. Ne vole ga u Zagrebu, ali ni u Splitu, Rijeci... Međutim, on svih ovih godina opstaje, prodaje igrače za velike svote novca, obara transfer-rekorde u regionu.
Organizovao je konferenciju za novinare da objavi svoju ISTINU i da pokaže koliko voli Dinamo, kao i da odbaci tvrdnje da je uzimao novac od Dinama od transfera igrača, prozivajući bivše igrače tog kluba poput Roberta Prosinečkog, Zvonimira Bobana i drugih da više ne ćute nego da kažu koliko su novca dobili odmah na račune...
Takođe, tvrdi da je od transfera aktuelnih igrača Luke Modrića i Dejana Lovrena najpre plaćen porez državi, pa su se tek onda namirivale strane.
"Ako sam ja uzeo novac u Dinamu, onda su ga uzeli i Modrić i Lovren. Nismo ništa uzeli mimo zakona. Ako sam ja kriv, ako ja treba da idem u zatvor, onda treba i Modrić i Lovren, ali ništa protivkazonito nismo uradili", kaže Mamić, koji je optužen za udruživanje u zločinačku organizaciju za izvlačenje novca iz Dinama.
Nedavno je protiv njega pokrenuta nova istraga povodom osnovanih sumnji da je podizao i trošio Dinamov novac sa računa izvan Hrvatske.
"Optužnica kaže da sam preko transfera izvukao stotine miliona (kuna) iz Dinama. Oni kao da nikad nisu čuli za dogovore između klubova i igrača pri podeli odštete. Navodio sam vam ranije primere iz Dinama, a sada je isto uradio Hajduk sa Vlašićem. Dao mu je deo odštete, ali je napravio odličan posao. Tako je bilo u Hajduku i sa Kalinićem, Kranjčarom... Od toga Hrvatskoj nije uplaćena ni lipa poreza. Ali, samo Mamić ide u zatvor!".
Mamić je rekao da je bio "toliko lud za Dinamom" da je pozajmljivao svoj novac i novac svoje porodice kada klubu niko nije hteo da pomogne. Upitao je vlast zašto ne pokrene postupke za pljačkanje države kroz razne privatizacije.
"Ne! Važno je samo Mamića zgromiti. Pa šta sam ja Bin Laden, vođa Isisovaca?! Pustite me ljudi na miru! Gde je prezumpcija nevinosti, gde je zakon? I neka mi sud sudi po hrvatskim zakonima. Nemojte mi suditi politički, kroz svoje prljave političke spletke, a dok sud ne presudi, ja sam nevin čovek. Ja sam otvorio hiljade i hiljade radnih mesta, pitajte 289 zaposlenih u Dinamu kako žive od kako je Mamić u klubu", rekao je Mamić i poručio:
"Pred vama sedi najsiromašniji čovek u Evropi s obzirom na količinu novca koja je prošla kroz moje ruke. Sve sam potrošio za Dinamo, prijatelje i u humanitarne svrhe".
Dinamo mu je, kaže, sada dužan oko 6 miliona evra.
"Od 2002. do 2007. godine ja sam Dinamu pozajmio 83 miliiona kuna. Tu su dokumenti, evo neka neko od vas dođe i pogleda ovo... Hajduk je tada dve sezone bio prvak uz pomoć 'poštenog' suđenja. Ti ljudi su osuđeni, a Hajduku trofeji ostali?! Dinamo tada završava u stečaju i u ligi za bedaka. Opet se pojavljujem ja i kažem da ćemo sledećih 10 godina biti prvaci, svi su mi se smejali, ali to se upravo dogodilo. Do mog hapšenja Dinamo je 10 puta bio prvak i 10 puta igrao grupnu fazu evropskih takmičenja".
Počeo je priču Mamić još od dana kada je bio dečak, ustvrdivši da je prvu utakmicu gledao sa drveta u Maksimiru, a iz Zagreba je iz rođenog Bjelovara došao tako što se švercovao u autobusu.
"Rođen sam 1959. u Bjelovaru, gradu rukometa i keksića. Imao sam tranzistor kada je Bjelovar bio rukometno najjači, a crno-bele televizore imali su tada samo bogati... Nije me danas sramota da kažem da sam zimi bos igrao fudbal", počeo je Mamić i nastavio:
"Bio sam najborbeniji igrač Dinama, ali u pubertetu sam izgubio brzinu pa se iz napada preselio u obranu. Bio sam jedini reprezentativac Jugoslavije, ali su poterali celu moju generaciju. Isterali su me iz Dinama, a ja sam mu uvek pomogao kako bih, valjda, ostvario te svoje dečačke snove o Dinamu".
Vratio se Mamić tri decenije unazad, podsetio je na vreme kada se igrala jugoslovenska liga, uz tvrdnju da je jedan od najčuvenijih hrvatskih političara u ono vreme - Vladimir Bakarić - u dokumente saveza komunista ugradio stav da Dinamo nikada ne sme da bude prvak i da se, kad se na stadionu okupi više od 5.000 ljudi da se to spreči.
Podsetio je na 1982. godinu kada je Dinamo bio šampion Jugoslavije.
"Četiri miliona Hrvata u tadašnjoj Jugoslaviji i četiri miliona izvan granica disalo je tada zajedno sa trenerom Ćirom Blaževićem i sa Dinamom. Svi su bili jedno. Svi su bili Dinamo. Posle 25 godina prvi put da je Dinamo bio prvi. To je bila Hrvatska, to je bilo Dinamovo proleće. I danas plačem za tim vremenom", prisetio se Mamić.
"Maksimirski šerif", kako ga nazivaju u hrvatskim medijima, ispričao je i kako je svojevremeno vodio navijanje i to u vreme kada je Dinamo doveo mnoge kvalitetne igrače poput Radmila Mihajlovića, Harisa Škora, Čavu Dimitrijevića...
"Vodio sam navijanje sa istočne tribine. Ja sam jedan od Bad Blue Boysa! Tadašnji komandir policije na stadionu Bogunović, ubio je boga u meni posle utakmice. Sećam se, pobedili smo Zvezdu 1:0, golom Škora. Taj čovek je ubio boga u meni, a predsednik Dinama me je spasio, izvukao me je iz njihovih ruku", kaže Mamić.
Vodio je, tvrdi, navijanje u Splitu protiv Hajduka, kada je već prežaljeni Dinamo tukao splitske "bile" 4:0, potom je spasavao navijače Dinama u Banjaluci kada ih je bilo 5.000, a sudija Beusan naložio da se isteraju sa stadiona, pa im je Mamić, tvrdi, organizovao prevoz iz Banjaluke do Zagreba.
"Sećam se i utakmice u Novom Sadu gde igramo protiv Vojvodine, vreme onih tenzija, raspada Jugoslavije, a tadašnja milicija je počela besomučno da bije navijače Dinama. Ja sam preskočio do terena i trčao preko njega ka tribini i branio sam telima naše navijače", ispričao je Mamić, uz dodatak da je "uvek bio uz navijače", pa je tako svojevremeno izvukao iz policijske amrice legendarnog Zvonimira Sunaru, koji je od tada "njegov vanbračni sin"
"Mnogo puta sam ginuo za navijače Dinama", tvrdi Mamić.
Zaslužan je, tvrdi, i što Marko Mlinarić, jedan od najboljih fudbalera u istoriji Dinama, i jedna od najboljih jugoslovenskih "desetki", svojevremeno ostao u Dinamu, iako ga Ćiro Blažević nije hteo.
"Epizoda iz 1987. godine. Ćiro je tada počeo da tera neke igrače, pa su završili u Zvezdi, poput Prosinečkog, Bore Cvetkovića, Tomislava Ivkovića, Milivoja Bračuna, Rajka Janjanina.... Meni je to bilo grozno, ja sam ga vređao zbog toga. Odjednom, neće ni Mlinarića. On je bio ikona jugoslovenskog fudbala. Ćiro neće da produži ugovor, neće da ga vodi na pripreme. Ja sam mislio da ću se ubiti. Mlinarić dođe u klub i kaže: 'Nemam izbora, dajem vam sat vremena, ako mi isplatite 120.000 maraka, ostajem. Ako ne, idem u Hajduk", priča Mamić i nastavlja:
"Tadašnji predsednik Dinama Ivo Vrhovec mi je rekao da ne može da skupi pare. Ja sednem u kola odem do brata koji je imao kafić. Kažem konobarima: 'Dečki, imamo sat vremena, treba mi sat vremena 120.000 maraka da Mlinarić ne ode u Hajduk'. Svi konobari skinu kecelje, odu kući i donesu mi novac. Ja odem na stadion srećan, Mlinariću 120.000 maraka, novi ugovor i stavimo ga na avion za Pariz gde je Dinamo igrao utakmicu. Dovedemo Ćiru pred gotov čin. Uveče stavi Mlinarića u tim protiv Pari Sen-Žermen i on da tri komada. Posle 6 meseci, Ćira je Mlinarića utopio u Okser, mene se niko nije setio".
Mamić je rekao i da se sovjevremeno usprotivio Frani Tuđmanu i da je "najzaslužniji što je Dinamu vraćeno to ime, nakon imena Kroacija".