Neša Petrović pozvao je Sašu Đanija Ćurčića da mu bude gost u "Mojih Top 11". Samo ćemo vam reći - UŽIVAJTE....
/piše: Nebojša Petrović/
Mediji pišu da će uskoro u Zadrugu. A on je kratak i jasan: "Ma kakva Zadruga. Tebra, to su gluposti. Lepše mi je u Mojih TOP 11".
Tumba mu je jednom prilikom rekao 'Đani, ti ne voliš fudbal'. Njemu, kome je fudbal smisao života. Slatko se nasmejao i odgovorio: "Pa ne volim ovaj vaš, profesionalni. Meni je 'tramvaj' liga u krvi. Tekme u devet ujutro, pune tribine… to je imalo dušu. Ne bih se pokajao da sam celu karijeru ostao u Trudbeniku".
Samo je u toj ligi moglo da se desi da jednog klinca iz Besnog Foka zapazi ekonom kluba.
"Pokojni Ćela Damnjanović, Bog da mu dušu prosti, kultna ličnost beogradskog fudbala. On je rekao direktoru Truce 'imaš jednog malog, biće čudo od igrača'".
I tako je sve je počelo… na Bulbulderu…
"Prošao sam omladinsku školu Trudbenika. Jedna fenomenalna generacija sa Aranđelom Todorovićem, profom Jovićem, Bukaricom, Banetom Smiljanićem… Pa Sima Slon Simić, koji je bio rezerva Draganu Džajiću u Zvezdi. Trener je bio Ilija Lukić iz Aranđelovca".
Kada se tome najmanje nadao, usledio je poziv francuskog Kana.
"Poznati hrvatski menadžer Ante Radić se sasvim slučajno zatekao na Bulbulderu u društvu Arsena Vengera i odmah sam im zapao za oko. Trebalo je pre toga sa Šubertom da odem u Monako, ali je i Kan bio odlična opcija. Tamo me je sačekao Boro Primorac, na klupi omladinskog tima je sedeo poznati stručnjak Gi Lakomb, a igrao je Zinedin Zidan. Kratko sam se zadržao, sedam-osam meseci… ponudili su mi petogodišnji ugovor, nismo se dogovorili i vratio sam se za Beograd".
I kako je funkcionisao taj bravurozni tandem Ćurčić-Zidan?
"Nikako! (smeh). Družili smo se van terena, visili po plažama, čistili jahte… sa nama je bio i Patrik Vijeira, u to vreme član kadetskog tima Kana. Vozili smo se u onom žutom bagiju, uživali u čarima Kanskog festivala… Jedno veče su me obrijali i namazali imalinom, iz čiste zajebancije. Ali na terenu nikako nismo mogli zajedno. On je u to vreme bio problematičniji od mene. Zvuči čudno, ali je zaista tako. Ja sam bio 'normala', samo fudbal i fudbal. U Francuskoj su omladinski timovi redovno igrali predigru za duele seniora. I na utakmici sa Nicom, čovek je uzeo loptu i stavio je u sef. Napravio sam haos u svlačionici i Lakomb je presekao – Zidan igra prvo, Ćurčić drugo poluvreme. Samo sam tako mogao da dođem u posed lopte".
Mojih TOP 11
Sistem: 3-5-3
"Da, dobro si čuo. Nije 3-4-3, nego 3-5-3. Da te naučim, ko je centralni štoper u 3-5-3? Pa golman, naravno. To je moja trenerska filozofija. Svi moraju da rolaju loptu. A kada se branimo, golman se vraća na gol, a jedan od petorice iz veznog reda se spušta na mesto centralnog beka".
…
OFK BEOGRAD 1991 – 1993
Golmani: Oleg Karavajev
Odbrana: Slavoljub Janković, Miško Mirković, Srđan Obradović, Dušan Petković, Zvezdan Terzić, Nikoslav Bjegović, Dražen Podunavac
Vezni red: Dejan Đurđević, Nikola Kavazović, Branko Milovanović, Dejan Mitrović, Damir Ožegović, Miljenko Špoljarić, Milan Kuzeljević
Napad: Dragan Đukanović, Petar Puača, Kestutis Ruzgis, Nenad Veselji, Zoran Mašić
…
Debitovao je protiv Veleža na Staroj Karaburmi.
"Prethodne sezone u Drugoj ligi nisam dobijao šansu kod Milana Živadinovića. Dogodio se Maksimir, Boban je napenalio onog našeg policajca, rasturio Jugoslaviju, pa pio šampanjac sa Mesićem… Hrvati su napustili ligu, a OFK Beograd je iskoristio upražnjeno mesto i popeo se rang više. Došao je Ilija Petković, čovek plemenitog kova, poštenjačina… nije mu trebalo mnogo da prepozna moj talent i da me baci u vatru. Razbili smo Velež 5:0 u pravoj fudbalskoj rapsodiji. Bili smo otkrovenje prvenstva, sa starom gardom… Banković, Uške Vučićević, Brka Tomić, Bakrač, Miloš Šestić… tu je sve vrvelo od brazilskih poteza. Posle svega nekoliko nastupa za OFK, dobio sam poziv u reprezentaciju i postao prvi 'romantičar' posle Mitra Mrkele koji je obukao dres sa državnim grbom".
…
U sećanju je i furiozan početak sezone, sedam uzastopnih pobeda, prvo mesto na tabeli i onda… DEBAKL od Partizana.
"Tu smo previše lajali pre utakmice. Udarila nas je slava u glavu i vokabular nam nije bio u fer i sportskom duhu. A u fudbalskim zverima poput Peđe, Jokana, Vorkape, ne smete nikako da izazivate inat. Bilo je dovoljno da otvore novine, pročitaju šta smo izjavili i da završe posao. Izašli su na teren i naučili nas pameti. To nam je pomoglo da se otreznimo i shvatimo gde nam je mesto. Rekli smo 'ok, moramo dalje, hajde da evoluiramo i budemo još jači'. Sećam se i naslovne strane u Sportskom žurnalu – ORGAZAM NA KARABURMI. Hvala tom uredniku, ja sam se pronašao u tome i nije mi bilo lako".
…
TOP 11 – Zvezdan TERZIĆ (odbrana)
"Moj porodični prijatelj, spavao sam 170 puta kod njegovih roditelja u Bačkoj Topoli. Dobar igrač i opasno ozbiljan funkcioner. Iskreno, iznenadio me je. To što je on uradio sa Zvezdom, nije ni Medići sa Firencom. Preuzeti klub u trenutku kada je bio na izdisaju, ravno je samoubilačkoj misiji. Sećate se one Skupštine kada Pižonu nisu dali da uđe u salu… milionski minus, nisu imali za vodu i struju… ličili su na satirično-komedijaški klub. Terza ih je raketnom politikom transformisao u regionalnog giganta. Znate, lako je bilo Zdravku Mamiću da od Dinama napravi čudo, koristeći sve pogodnosti i olakšice Evropske unije. Zvezda me podseća na raketu Falkon 9, a Terza na Elona Muska. Sreli smo se pre godinu dana u Londonu, pričali o svemu… ja sam prošao sve najvažnije faze njegovog života. I to zaljubljivanje u Cecu… sećam se da je svaki dan po tri puta išao u teretanu AK Beograd… ja ga pitam šta ćeš tamo, on kaže prija mu… tek sam kasnije shvatio da je išao zbog Cece. Ona je u to vreme bila pravi Dapčevićki dijamant. Veličanstvena, zračila je lepotom. A Terza je oduvek bio harizmatičan tip. Ja sam više sa njim vodio edukativne razgovore, nego sa Ilijom Petkovićem. Petko je dobar čovek, ali mu je falio karakter. Trener ne sme da bude prijatelj sa igračima. Ja sam već tada video dokle će Zvezdan da dogura u karijeri".
PARTIZAN 1993 – 1995
Golmani: Goran Pandurović, Saša Ilić, Nikola Damjanac
Odbrana: Nebojša Gudelj, Bratislav Mijalković, Petar Vasiljević, Zoran Mirković, Miroslav Čermelj, Gordan Petrić, Đorđe Svetličić, Dražen Bolić, Niša Saveljić, Igor Taševski
Vezni red: Branko Brnović, Dragan Ćirić, Albert Nađ, Darko Tešović, Đorđe Tomić, Ivan Tomić, Dalibor Škorić, Dejan Vukićević, Aleksandar Živković
Napad: Savo Milošević, Dejan Čurović, Nenad Bjeković jr, Ljubomir Vorkapić, Goce Hristov, Veljko Paunović
…
O Đaniju se zna sve i svašta. Osim toga da je pre Partizana bio na pragu Crvene zvezde.
"Bilo je logično da se posle prvog nastupa za reprezentaciju nađem na meti naših najtrofejnijih klubova. Džaja me je video na mestu Vlade Jugovića, bio sam taj tip igrača, možda još moderniji i veštiji sa loptom. Bio je zakazan sastanak na Karaburmi, pored Džajine kuće u jednom stanu njegovog bivšeg profesora. Ali na putu ka tom stanu, neko ga je pozvao telefonom i rekao mu da Đani ima problem u glavi i da nipošto ne kupuje novog Milka Đurovskog. To što sam ja imao harizmu i što nisam dao na sebe, ne znači da sam imao problem u glavi. U svakom slučaju, Džaja se nije pojavio na sastanku, ja sam ostao još dve godine u OFK Beogradu i posle potpisao za Partizan".
Dve sezone u Humskoj, mnogo lepih uspomena, urbanih legendi i predivnih anegdota. Plus Dupla kruna, kao vrhunac priče i jedna vrsta osvete Džaji i Večitom rivalu.
"Mene su doveli kao zamenu za Peđu Mijatovića, što je u startu bila greška. Kopija nikada ne može da bude bolja od originala. Peđa je imao svoje, ja svoje. Ali mi je imponovalo što sam postao deo jedne izuzetno harizmatične sredine. Živeli smo kao porodica. Ili sam ja to tako shvatao. Nikada nisam imao ženu i decu, mnogo sam vezan za svoje roditelje i zato sam sve svoje saigrače posmatrao kao članove familije. Pa ja sam više spavao kod Batice na Konjarniku i kod Ćire u Jakovu, nego u rođenoj kući. Uvek sam bio taj neki alternator pozitivne energije u ekipi. Nije mi bilo važno da li ću da ustanem na levu nogu, kako ću da odigram i koju ću ocenu da dobijem. Razmišljao sam isključivo o atmosferi u svlačionici i provodu sa drugarima iz tima posle utakmice".
Sve je slutilo da će provod posle 100. derbija biti lud i nezaboravan. Partizan je vodio golom Bjekovića i gospodario terenom. Sve dok Đani nije zatražio izmenu, a Tumba mu uslišio želju.
"Ma neću da se vraćam. Ne zanima me. U mojoj glavi nema uopšte podataka o toj utakmici. Kapiraš?"
Ne. U ovoj rubrici nije dozvoljeno potiskivanje negativnih uspomena.
"Ok, imao sam jedan neprijatan razgovor sa Žarkom Zečevićem u hotelu Radmilovac. Tamo smo bili u karantinu pre meča, a ja ne umem da funkcionišem kada mi se nešto nameće. Imperativ moranja mi stvara još veći pritisak. Pusti me da igram kako najbolje umem. Pusti me da živim i sve će biti u redu. A on došao pa mi nešto maše rukama 'ti mali, da odigraš danas kako treba ili si gotov'. Ja kažem 'daj bre Zeko, skini mi se'. I ja zaista odigram muški. Znao sam da je u loži Migel Anhel Hil, sin predsednika Atletiko Madrida. Ali mi je tih dana bio haos u porodici i sa roditeljima, nisam se psihički osećao najbolje. Izašao sam iz igre i posle je… Ma, šta posle… kažem ti, nemam pojma šta se posle desilo".
Najdraži gol u Partizanu…
"Prvenac protiv Radničkog iz Niša, poluvolej sa 20 metara. I onaj protiv Rada, u mom stilu, slalom od centra. Ali je bilo i mnogo promašaja. Ja sam imao Sadikov sindrom. Gledam ga sada i tačno znam šta je u pitanju – privatan život. On ima probleme i te svoje probleme donosi u šesnaesterac. Ja sam bio u istoj situaciji. Ne smeta mi da me jure MI5 ili MI6, ali zato zaljubljivanje… jednostavno, glava mi nije na utakmici. Sadiku pod hitno treba da srede glavu i počeće da trese mreže kao od šale".
TOP 11 – Savo MILOŠEVIĆ (napad)
"E, Savo je imao to što je nedostajalo meni i Sadiku. Hladna glava. Taj njegov bosanski lonac kome niko ne može ništa. Kad izađe oči u oči sa golmanom, nema pulsa. Možete da bacate bombe na njega, neće se osvrnuti. Vidim ga pre neki dan, igra tetris (?!). Hej, bre… gori, gruva sa svih strana, a čovek igra tetris. Je l kapiraš o čemu ti govorim? Dok smo bili u Aston Vili, krećemo na večernju utakmicu sa Arsenalom, a Jork me vuče za rukav i pokazuje mi Savu na zadnjem sedištu autobusa. Majstor spava (!?). Kao da smo pošli na pripreme. 'Monday night', osam uveče. Najviše sam mrzeo te termine. Ceo dan ne spavam, roka me adrenalin, u orbitu me šalje. Do polaska na stadion ja se već sto puta zaljubio i odljubio. Izađem na teren kao izduvan balon. A on spava!!! Fascinantno".
…
TOP 11 – Goran PANDUROVIĆ (golman)
"Ključni čovek u ovom sistemu 3-5-3. On je taj centralni bek sa višestrukom ulogom u timu. Bio je fascinantan. Iz mesta se ravnao sa prečkom, brz, okretan, tehnički potkovan. Mogao je da igra i špica. U onoj ševi pre treninga, nikada nije ušao u krug. Ja sam hteo da ga išamaram kada mi je rekao da je 12 godina bio rezerva Fahrudinu Omeroviću. Čoveče, da li si ti normalan. Pa ti si golman za Real i Barsu, a greješ klupu zbog nekoga ko ti nije ni do kolena. Imao sam u OFK Beogradu i Karavajeva, ali njega zaboravi. Taj dok digne jednu ruku, druga mu zaraste u korov".
…
TOP 11 – Albert NAĐ (vezni red)
"Moj 'motorino' na sredini terena. Preteča Ćavija i Inijeste. Ne preterujem. Ono što je Ćavi bio za Barsu, to je Adi bio kod nas u Partizanu. Pazi, vraški je teško čuvati leđa Ćiri, Savi, Ćurčiću… A on je bio čovek od poverenja. Neverovatan igrač. To je jedna mašina mekanog dodira, preciznog pasa, savršene tehnike, driblinga u trku… Fernandinjo pre Fernandinja. Nisko težište, perfektan pregled igre, sve vidi i sve stiže. Ja sam bio ubeđen da će da završi u Realu ili Barseloni. On mi je taj koji se spušta na centralnog beka, kada se Pandur povuče nazad. Ma ne brini, sve ću ja to sinhronizovati na treningu. Nisam ja indijanac, sedam sati treninga svaki dan i ovaj tim će biti najbolji na svetu".
…
BOLTON 1995 – 1996
Golmani: Kit Brenagan
Odbrana: Gufni Bergson, Džimi Filips, Kortni Ferklaf, Skot Grin, Alan Stabs, Simon Kolman, Džerald Tagart, Endrju Tod, Stiven Mekanespi, Brajan Smol, Gregori Strong, Niki Spuner, Mark Pauel
Vezni red: Alan Tomson, Skot Selars, Ričard Sniks, Mark Paterson, Dejvid Li, Džejson Mekatir, Vejn Barnet, Stjuart Vitaker
Napad: Džon Mekginli, Fabijan de Frejtas, Natan Blejk, Mika-Mati Patelainen, Oven Kojl, Skot Tejlor
…
Molio je Boga da ga Partizan ne proda u Seriju A i na obostrano zadovoljstvo obreo se u Premijer ligi.
"Bolton Vonderers! Umrli su brate, nema ih nigde i žao mi je zbog toga. Bolton je predgrađe Mančestera, kao Kaluđerica. Kad ti dovedeš Ivana Kampa, Jera, Anelku, Đorkaefa… pa Kevina Nolana na 100.000 nedeljno… normalno je da upadneš u dugove. Pazi, 900 miliona funti su oni bili u dubiozi. I onda je pokojni Edi Džons sve to regulisao. On je multi-milioner. Industrijalac. Čelik, metal, kobalt… Multi, multi-milka, ako me razumeš. Njegova ćerka je sada spasila Boltona. Žao mi je tih navijača, sve su to dobri ljudi, severnjaci. Ceo taj sever Engleske je mnogo pitomiji od drugih krajeva Ostrva. Stadion prima 25.000 ljudi, ali kad zagrme, kao da ih ima 125.000".
A kod gori i bukti, Đani je svoj na svome.
"Ja jedan dribling, oni u transu. Ja drugi, ono delirijum. Davao sam golove kao na traci i bio sam drugi strelac tima iza Džona Mekginlija. Zvao me Zeka, kaže 'alo bre, šta si se raspucao, ovde nisi mogao vola da ubodeš' (smeh). Ostavi me, bre. na miru (smeh). Bolje mi plati tih 300.000 funti što si mi ukrao (smeh). Kakav je to lik, eeee… Ja sam stigao u novembru umesto Mekatira koga su poslali u Liverpul. Debitovao sam protiv Arsenala. Rajt, Parlour, Bergkamp, Vinterburn, Dikson… ko na pisti… ja kažem nema šansi, izblamiraću se. Bolje da se vratim kući. Znaš koja je to struja u glavi. Narednih 'metar' dana, oni dva treninga, ja tri. Da se ne obrukam“.
Čelzi mu je bio omiljena mušterija.
"To je moj klub, moja inspiracija. Protiv njih sam pogađao i kod kuće i na strani. Molio sam boga da odem u Čelzi. Posle svakog gola, nadao sam se da će mi stići njihova ponuda. Hodl je hteo da me dovede, ali su ga smenili, došao je Gulit i dovukao 'svoje' Italijane… Zolu, Vijalija... Plakao sam od muke. Čelzi, pa Čelzi. Posle se pojavio Mančester junajted. Ja na odmoru na Barbadosu, zove me taj Škot koji me odveo u Englesku i kaže 'ideš na Old Traford'. Ludilo, gori Barbados. Bio sam na sedmom nebu. Čoveče, Mančester junajted".
I?
"Šta i? Došlo Evropsko prvenstvo u Engleskoj, Česi dogurali do finala, Poborski dao onaj gol Portugalcima i oni uzeli Poborskog. Kaže mi Škot 'neće tebe za šest miliona, uzeli njega za tri'. Bio sam u šoku. Kakav bre Poborski. Pa taj ne zna gde je London. Razočarao sam se u fudbal. Znaš ono moje, beogradski sindrom. Počele pripreme, ja ne dolazim na treninge. Ma ne zanima me. Takav sam bio i u Partizanu. Hoćeš – hoćeš, nećeš – ne moraš, Đani napušta fudbal i ide da uživa u životu. Kasnije sam došao sebi i odigrao još dve brutalne utakmice. Protiv Bredforda u FA Kupu, kada sam dobio nadimak 'srpski Džordž Best'. I protiv Liverpula, kada su mi dali ocenu 11 u novinama".
…
TOP 11 – Kevin NOLAN (vezni red)
"On je bio moj 'boot boy' u Boltonu. Englezi imaju tradiciju da svaki igrač prvog tima ima nekog klinca iz podmlatka koji mu čisti kopačke. Ja to nisam voleo, uvek mi je bilo draže da sam vodim računa o svojoj opremi. Bio sam opsednut 'mackanjem' krampona. Znaš li ko mi je bio ’boot boy’ u Aston Vili? Garet Beri. Njemu sam isto rekao 'opusti se'. Davao sam mu moje dresove i šortseve. Baš mi je drago što je napravio lepu karijeru".
…
ASTON VILA 1996 – 1998
Golmani: Mark Bosnić, Majkl Ouks
Odbrana: Stiv Staunton, Geret Sautgejt, Alan Rajt, Fernando Nelson, Ugo Ehiog, Rikardo Šimeka, Dejvid Hjuz, Geri Čarls, Geret Beri
Vezni red: Endi Tauzend, Jan Tejlor, Mark Drejper, Li Hendri, Geret Fareli, Skot Marej
Napad: Savo Milošević, Dvajk Jork, Džulijan Joakim, Darijus Vasel
…
Umesto na Stamfordu ili Old Trafordu, završio je na Vila Parku. Za klupski rekord od 4 miliona funti.
"To je bilo strašno. Nisam bio mentalno jak i uopšte ne znam šta mi je bilo u glavi kad sam prihvatio ponudu Aston Vile. Totalno pogrešan potez. Jednostavno, nisam našao sebe u toj sredini. Zato i savetujem današnje igrače, nije bitno da li je 5, 20 ili 50 miliona evra. Ako se fudbalski ne poklapaju sa filozofijom kluba, nema poente. Ja sam se u startu suočio sa zidom ćutanja, nisam našao zajednički jezik sa trenerom. On hladan, kao i svaki Englez. Mislio je ako me kazni sa 300.000 funti da je rešio problem. I što me je više kažnjavao, ja sam bivao sve gori. Nisam u to vreme bio namazan i promućuran. A na sve to, dovedu mi Kolimora koji je takođe lujka i kada se spoji par neozbiljnih igrača, tu nema priče".
…
TOP 11 – Dvajt JORK (napad)
"Haubica. Jorki moj dobri. Čujemo se često, ja sam mu idol. Upoznao sam ga sa najlepšim ženama Londona. Stalno me smarao 'kad ćemo, kad ćemo'. Daj mi ovu manekenku, daj mi onu. Tad su bile u modi one golobrade Engleskinje iz ruralnih krajeva Oksforda i Notingema. Dođu u veliki grad i odmah na treću stranu Sana. A dao bog, zaista su bile obdarene. Kao ove naše starlete. Pogotovo ta Džordan, koju je Hju Hefner izbacio i koja je bila vrlo popularna na trkama F1. Jork je sa njom zaglavio i nažalost sada imaju problem sa detetom. Ima tih igrača kojima je seks uoči utakmice ulivao dodatnu energiju. Meni nije. Ja sam se dovoljno trošio na terenu i nisu mi prijale dodatne 'akrobacije'. Najviše sam voleo celibat koji je ponekad umeo da potraje i godinu dana“.
…
TOP 11 – Geret SAUTGEJT (odbrana)
"Sve ovo što praktikuje sada kao selektor engleske reprezentacije, zasnovano je na čarolijama Save Miloševića, Đanija Ćurčića i Dvajta Jorka. Veruj mi. To je ta kohezija, igra kratkih pasova… taj orgazam o kome je pisao Žurnal posle 'šestice' na Karaburmi, samo na britanski način. Geret je baš to doživljavao gledajući naše poteze na treningu. Bio je surovi profesionalac, zato je i dogurao do mesta selektora. Taj nema nijednu jedinu mrlju u karijeri. Bukvalno sam ga izvlačio iz stana da bi otišao sa nama na jedno piće. Šteta što mu je onaj penal protiv Nemaca obeležio celu karijeru. Ali on je iz toga izašao još jači. Neko bi digao ruke od fudbala, a on je podigao nivo igre i postao heroj Aston Vile. Stalno smo se sprdali ko ima veći nos. Ja kažem ajmo zajedno na operaciju, možda dobijemo popust. A on predloži da povedemo i Endija Taunzenda, da na dva nosa, treći dobijemo džabe“.
TOP 11 – Stiv STAUNTON (vezni red)
"Stiv Staunton, jeeeee… Liverpul, Republika Irska… uh, uh, uh!!! Kakva je to pijandura, eeee… Irci, pa oni se ne trezne. Gledam ga na patosu u diskoteci, puzi, jedva se vuče… sutradan trening, on ko gerila 'hello guys, how are you'. Naspavan, čio, vedar. Kao da se ništa nije desilo. Imao sam još jednog sjajnog Irca u ekipi, Savo ga je baš gotivio. Pol Mekgrat, ouuuuu… takođe reprezentativac, legenda Mančester junajteda. Ali ću staviti Stauntona, on mi je pouzdaniji za tu poziciju uz aut liniju. Gde je danas i šta radi? Pojma nemam, verovatno sedi u nekom pabu i loče Ginis".
…
KRISTAL PALAS 1998 – 1999
Golmani: Kevin Miler, Frejzer Digbi, Geret Ormšou
Odbrana: Din Ostin, Sagi Barton, Džejson Krou, Mark Edvorti, Endi Fremton, Endi Linigan, Džejmi Smit, Dejv Tutl, Pol Vorhrst, Dejvid Vuzli, Gordan Petrić, Herman Hrejdarson, Dejvid Amsalem, Sun Đihai, Fan Žiju, Krejg Mur
Vezni red: Hejden Malins, Simon Rodžer, Džejmi Fularton, Stiven Evans, Stiven Tomson, Vejn Karlajsl, Geret Grejem, Endi Tarner, Atilio Lombardo, Valter del Rio, Krejg Foster
Napad: Markus Bent, Li Bradbari, Brus Dajer, Ričard Heris, Met Jansen, Leon Mekenzi, Klinton Morison, Nil Šiperli, Endi Martin, Mikele Padovano, Matijas Svenson, Nik Rico
…
Đani ne bi bio Đani kada od debija za novi klub ne bi napravio prvorazrednu feštu.
"Dao sam gol Boltonu i izazvao haos na tribinama. Gađali su me svim i svačim, vređali, psovali… Oni mi nikad nisu oprostili odlazak u Aston Vilu. Tog dana kada sam kretao za Birmingem, organizovali su demonstracije ispred stadiona, cepali sezonske karte, pretili upravi kluba… Nisam ih provocirao posle gola, napravio sam 'helikopter' i to je to. Džaba ti gol, ako ne umeš da ga proslaviš. Ja sam bio taj 'hemičar' u ekipi. Englezi kažu 'kraudplizer', onaj koji igra za publiku. Što se tiče Palasa, najdraža su mi dva pobedonosna gola. Onaj protiv Šefilda u 92. minutu i protiv Vulverhemptona za 3:2 kada sam skinuo dres i odlepio od radosti".
Najluđa proslava gola?
"U dresu Boltona protiv Čelzija. Preskočio sam reklame, pa prvi red tribina i stigao skoro do lože. Onaj redar, afro-karibi frizura, 200 kila, trči i viče 'come back'. Krenuo da me hapsi. Sutradan stiže dopis 'recite onom Srbinu da se ovde golovi slave na terenu, a ne u publici'".
…
TOP 11 – Atilio LOMBARDO (vezni red)
"Ideeee… ćelavi Popaj! Faca neviđena, gospodin. Navijači ga obožavaju. Lombardo… brate, taj može da trči koliko hoćeš. Imali smo i Tomasa Brolina, zvali smo ga 'chef' (kuvar), jer je imao 200 kila… više je bio u kuhinji nego na terenu. I onda on, Lombardo, Padovano, Di Mateo… svi kod mene u penthaus na Čelziju, jer samo ja imam mečeve Serije A i Serije B (smeh). Zola otvorio 'La Tratoriju', doveo pica majstora iz Italije, a Italijani dolaze kod Srbina da gledaju italijansko prvenstvo (smeh). Pa spektakl. Ja da ih malo nasmejem, uzmem mikrofon i počnem da čitam rezultate: Breša uno, Padova zero… Đenova due, Katanija kvatro… Oni pod sto… šou sam pravio".
…
NJUJORK METROSTARS 1999
Golman: Tim Hauard
Odbrana: Ramiro Korales, Tom Duli, Danijel Hernandez, Stiv Džoli, Mohamed Kakpur, Lotar Mateus, Dahir Mohamed, Orlando Perez, Majk Petke, Mark Semioli
Vezni red: Mark Čung, Klint Matis, Roj Majers, Tab Ramos, Stiv Šak, Bili Volš
Napad: Aleks Komas, Nino Da Silva, Hulijan Gomez, Adolfo Valensija, Peter Vilegas
Jedan fudbalski šoumen, iz Londona ne može da ode u Kosjerić. Već isključivo u Njujork.
"Imao sam Iraklis za dva miliona, ali šta ću u Grčku. Rekoh sebi, daj da vidim tu Ameriku. Zvao sam Boru Milutinovića i pitao ga može li da se živi tamo sa par somića. On kaže 'sine, nema ovde para'. Ja razmišljam nešto, pa šta ćeš ti tamo kad nema para. Trebalo je da budem deo trejda i da potpišem za Kanzas Siti. Ali, zvoni mi telefon, zove me Lotar i kaže 'gde si ti, samo tebe čekamo'. I ja odem u Metrostars, ali nisam stigao da odigram nijednu utakmicu sa Mateusom. Nažalost. Više hot-dogova u životu nisam pojeo. Dosadan fudbal, katastrofa. Oni me odvedu na bejzbol, tamo još dosadnije. Idi bre".
U Njujorku je nastavio da diše punim plućima…
"Stigao sam preko mnogo jake linije. Goti, Gambino… ljudi oko njih. Ta jevrejsko-italijanska veza. Imao sam na tacni sve što poželim. Hoću Rodmana, evo ga. Hoću Madonu, eto je. Ceo džet-set, bilo je dovoljno da uperim prstom. Bora kad me je video, rekao je 'oh my God'. Bio je bog u Americi, ispred svog vremena. Imao je tu crtu da priđe igraču na šmekerski način. Samo tako možeš da pripitomiš određene karaktere. Misliš da je Hodžson diktator u Kristal Palasu? Pa kako ćeš Zahi koji zarađuje 200.000 funti nešto da narediš. Ili Mamadu Sakou. Spojiš Balotelija, Ćurčića i Kolimora i dobiješ Sakoa. Pa ti vidi kakav je to karakter. Ali kad mu nađeš žicu, on te posluša i reši ti utakmicu. Tako je i Bora Milutinović radio sa svojim vedetama. Zato ga u Kini vole više od Bate Živojinovića".
…
TOP 11 – Tab RAMOS (vezni red)
"Imao sam u Njujorku i Adolfa Valensiju… ajoooj tebra, ala je spor… ovaj frižider je brži od njega. Ovi moji Englezi kažu 'slow like hot chocolate'. Staviću Taba Ramosa, ovde u ovom kvintetu na sredini terena. On je poznat po onom velikom incidentu na Svetskom prvenstvu 1994. godine, kada je bio žrtva brutalnog starta Brazilca Leonarda. Sećate se verovatno onog jezivog kadra, dobio je lakat u slepoočnicu, bio je sav krvav, klinički mrtav. Niko u tom trenutku nije očekivao da će jedan prefinjeni fudbaler poput Leonarda tako krvnički i namerno nasrnuti na svog protivnika. Užas".
…
REPREZENTACIJA SRBIJE 1991 – 1998
Golmani: Fahrudin Omerović, Goran Pandurović, Zvonko Milojević, Aleksandar Kocić
Odbrana: Džoni Novak, Darko Milanič, Budimir Vujačić, Ilija Najdoski, Siniša Mihajlović, Zoran Mirković, Goran Đorović, Goran Šaula, Niša Saveljić, Dejan Stefanović, Slobodan Komljenović, Miroslav Đukić, Risto Vidaković
Vezni red: Slaviša Jokanović, Vladimir Jugović, Dejan Savićević, Albert Nađ, Dejan Govedarica, Dejan Petković, Branko Brnović, Dragan Stojković, Milinko Pantić
Napad: Vladan Lukić, Predrag Mijatović, Savo Milošević, Darko Kovačević
...
Samo je njemu moglo da se desi da prvu i poslednju utakmicu za reprezentaciju odigra protiv istog rivala. Ni manje ni više, nego protiv Brazila.
"Odigrao sam utakmicu života protiv Budućnosti u Titogradu i sedeli smo na peronu čekajući voz za Beograd, kada mi je Terza prišao i obavestio me da sam dobio poziv za reprezentaciju. Igrali smo u Varžinji protiv Brazila… Bebeto, Renato, Miler, Rai, Kafu… jaka ekipa. Meni Osim kaže u poluvremenu 'Ćure, ulaziš umesto Mihe i igraj ba kao na Karaburmi'. Nisam bio loš. Sećam se da je Vladan Lukić odigrao maestralan meč. On i Dejo su se igrali sa Brazilcima. Da nije bilo one nesrećne povrede na Prateru, Luka bi bio najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala".
Jedini gol u dresu državnog tima, Ćurčić je postigao protiv Grka u Solunu.
"Tu sam se i prodao, ali na uštrb drugog igrača. Govedarica se povredio i Sani je poslao Deju kod mene u sobu da me zamoli da igram beka. Rekao je 'molim te Đani, nemamo drugo rešenje, odigraj za mene'. A u meni proradio inat. Bio sam na ledu u Partizanu i znao sam da mi ta utakmica može okrenuti karijeru. U reprezentaciji sam uvek igrao srcem, imao sam neku posebnu inspiraciju, bez obzira što to nije bila ona država koju sam želeo. Ja sam pripadnik te tužne generacije koja nikada nije dobila priliku da obuče srpski dres i da zapeva himnu Bože pravde. Ali Čiča Miljanić je stalno govorio 'Ćure, ti si stvoren za reprezentaciju'. I to mi je ulivalo ogroman motiv. Sticajem okolnosti, protiv Grka je skaut Boltona došao da gleda Govedaricu. Video je mene i odveo me u Englesku“.
TOP 11 – Dejan SAVIĆEVIĆ (napad)
"Vidi, najbolji igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala. Za deset klasa bolji od Piksija. U ovom modernom fudbalu, Dejo bi i dalje bio gazda na terenu, Piksi ne. Kakav je to mozak, kakav karakter. Moj idol. Dosađujem mu stalno kad se sretnemo u Budvi. Zaletim se i dreknem 'gde si Genije, ja te obožavam'. Mi levonogi imamo taj poseban impuls. Taj dribbling iz pleksusa. Ono u Atini je samo njemu moglo da padne na pamet. To je gol za grčku mitologiju. Prvo se poput Herakla izborio za loptu. A onda prelepa Afrodita, lob iz snova. Remek-delo fudbalskog Zevsa. Kao da je sa Akropolja zahvatio loptu i poslao je u mrežu. Da nije imao jugoslovenski pasoš, uzeo bi sigurno 'Zlatnu loptu'. Mali Modrić je prošle godine osvojio trofej sa igrama koje ne mogu da se porede sa čarolijama Deje Savićevića".
…
Kandidati za trenera:
Milan Živadinović, Ilija Petković, Ljubiša Tumbaković, Roj Mekfarlan, Brajan Litl, Teri Venejbls, Stiv Kopel, Bora Milutinović, Oktavio Zambrano, Slobodan Santrač, Ivica Osim
TOP 11 – Ljubiša TUMBAKOVIĆ (trener)
"Rođeni Dorćolac i zato ga gotivim. Volim mangupe i drago mi je kad vidim da je neko pozitivnom uličnom ideologijom napravio nešto u životu. On je upravo na taj način od petlića Partizana dogurao do pozicije selektora svoje zemlje. Ima u sebi sve odlike lidera, da ne kažem komandanta fudbalske brigade. Ja takođe imam nameru da se posvetim trenerskom poslu i znam kako stvari funkcionišu. U mom stručnom štabu, pomoćni trener će na tehničko-taktičkom planu uvek znati više od mene. Zadatak šefa struke je da napravi atmosferu u svlačionici i da svoje bogato fudbalsko i životno iskustvo prenese na momke koji se nalaze u njegovoj ekipi. Tumba i ja smo se često svađali tokom karijere, ali smo se brzo i mirili, da bi se na kraju između nas izgradio jedan fenomenalan odnos. Obojica smo sa beogradske kaldrme, prošli smo sve i svašta i sjajno se razumemo. Pored tog iskustva, krasi ga ogromno fudbalsko znanje i ja sam se uvek pitao zašto i ranije nije dobio šansu da bude selektor Srbije".
Mojih TOP 11 – Saša Đani Ćurčić: Pandurović – Sautgejt, Terzić – Staunton, Nolan, Nađ, Ramos, Lombardo – Jork, Milošević, Savićević. Trener: Ljubiša Tumbaković.
…
"Vidi sad ovo, Terza uđe i suzi, Pandur se vrati na gol, a Atilio dobije prostor da šprinta po boku. Opaaaa… imamo kontru, capa-capa, GOL. Ovo je tim za totalnu ofanzivu".
…
KRAJ