Rusija očekuje da će pregovori o statusu samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR, LNR) početi brzo, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dodajući i da se prekid vatre na istoku Ukrajine poštuje.
"Te odredbe umnogome su okvirne, i po dogovoru učesnika tog procesa one će biti konkretizovane", kazao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Moskva se nada da će narednih dana režim prekida vatre biti učvršćen, preneo je Itar-Tass.
U Minsku je potpisan protokol posle konsultacija o potezima usmerenim na sprovođenje mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina, koji između ostalog predviđa da Ukrajina prizna specijalan status za Donjecku i Lugansku oblast i da održi prevremene lokalne izbore u skladu sa Zakonom o specijalnom statusu.
"Prekid vatre generalno se poštuje, mada ima incidenata i strane optužuju jedna drugu", rekao je Lavrov i dodao da je Rusija, kao i ustanici u Ukrajini, ozbiljno zabrinuta zbog jučerašnjih informacija da je izvršena koncentracija teškog naoružanja ukrajinskih snaga u oblasti Debaljceva, 70-ak kilometara udaljenog od Donjecka.
"Prema svim naznakama, moguće je zaključiti da se priprema neka udarna formacija", kazao je on, dodajući da je ta zabrinutost izražena kijevskim vlastima, koje su saopštile da "ne postoje planovi za rušenje primirja".
"Pratićemo najpažljivije situaciju. Nismo zainteresovani da bilo ko ili bilo šta ometa sprovođenje dogovora iz Minska", dodao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije, kako je prenela RIA Novosti, rekao je i da će Moskva insistirati da Kijev ispuni obećanje o sprovođenju ustavne reforme.
Diplomate su optimistične a na terenu se ponegde nastavlja i malo tvrđi "razgovor". Artiljerijsko gađanje na istoku Ukrajine se nastavilo i prošle noći uprkos prekidu vatre, i tom prilikom je jedna žena ranjena, saopštile su danas lokalne vlasti Donjecka, najvećeg grada pod kontrolom proruskih pobunjenika.
Po navodima gradskog veća, granate su pogodile jednu školu i nekoliko stambenih blokova, dovodeći u opasnost ionako klimavo primirje između pobunjenika i ukrajinskih trupa.
Direktor saniteta pri ukrajinskom Ministarstvu odbrane, Vitalij Andromati rekao je, kako prenosi agencija Interfaks-Ukrajina, da su za četiri dana primirja četiri vojnika poginula, a 29 je ranjeno.
Pobunjenici i ukrajinske snage se međusobno optužuju za novo kršenje primirja u konfliktu koji je, prema podacima Ujedinjenih nacija, odneo najmanje 3.000 ljudskih života.
ZAMRZAVANJE SUKOBA ILI "PUŠTANJE" DONBASA
U ukrajinskoj javnosti postoje dve opcije rešenja problema u Donbasu - jedni su za "zamrzavanje" sukoba, kako Ukrajina ne bi bila zaustavljena na evropskom putu, a ima i onih koji smatraju da bi toj regiji trebalo dozvoliti da ode.
Ukrajinci se nalaze pred bolnom raspravom o budućnosti Donbasa, ali ta rasprava traje već niz godina. Još 2010. godine ukrajinski pisac Jurij Ihorovič Andruhovič izazvao je veliki spor kada je rekao da bi, u slučaju da na vlast nakon Janukoviča opet dođu prozapadne strane, Krimu i Donbasu trebalo dati priliku za odcjepljenje. Ljudi na Krimu i u Donbasu deo su "ruske političke nacije", Ukrajina im je "strana i nezanimljiva", objasnio je je Andruhovič. Nakon poslednjih dešavanja Andruhovič se iznova izjasnio za odbacivanje istočnoukrajinskog regiona - navodi Dojče vele. On smatra da se Donbas može zadržati kao dio Ukrajine samo na račun "fatalnog ustupka za ukrajinsku evropsku budućnost", odnosno da ostanak tih regiona može biti plaćen jedino odustajanjem Kijeva od EU.
Stav Kijeva za sada glasi: više autonomije - da, nezavisnost - ne. Nakon ruskog pripajanja poluostrva Krima Donbas bi bio novi gubitak teritorije.
Sa više od 3.000 mrtvih (na obe strane) Ukrajina je platila visoku cenu da bi zadržala Donbas. Ustupanje ovih oblasti izgledalo bi kao da su ljudi uzalud poginuli.
Donbas ima i ekonomski značaj, jer je sa svojim bogatim zalihama uglja i gasa važna regija za opskrbljivanje Ukrajine energijom. Zemlja je zavisna i od donjecke teške ndustrije.
Ipak, mnogi su svesni da Ukrajina ove regije ne može vratiti vojnim putem - barem toliko dugo dok pobunjenici imaju podršku iz Rusije u teškom naoružanju i ljudstvu.
Još uvijek nema anketa o tome koje rešenje bi podržala većina Ukrajinaca. U medijima je sve više glasova koji pokazuju razumijevanje za "zamrzavanje sukoba".
