Kristofer Hil, nekadašnji američki pregovarač za Srbiju i diplomata u administraciji Džorža W. Buša, kaže da bi Donald Tramp mogao da brzo i jednostrano odobri vojne udare na Severnu Koreju.
Hil navodi da bi cilj takve akcije bio preuzimanje kontrole nad svernokorejskim interkontinentalnim balističkim raketama sa nuklearnim glavama.
Ambasador Hil, koji je pre 10 godina bio američki pregovarač sa Severnom Korejom u razgovorima o nuklearnom naoružanju, ističe da "Severna Koreja mora da shvati da je u Vašington stigao novi šerif", javlja američki državni medij "Glas Amerike".
Hil, koji je trenutno zaposlen na Univerzitetu u Denveru, danas je u Seulu govorio na konferenciji o mogućnostima za ujedinjenje Korejskog poluostrva.
On je istakao Trampovu spremnost da deluje protiv severnokorejske pretnje.
Hil je uveravao američke prijatelje u istočnoj Aziji da će SAD ostati posvećena tom regionu i tokom mandata Donalda Trampa.
Geret Evans, bivši šef diplomatije Australije, izrazio je, međutim, bojazan da bi Tramp mogao da deluje impulsivno protiv agresivnog ali racionalnog protivnika koji shvata da bi nuklearni napad na Ameriku bio samoubistvo, bez obzira na mogućnost da bi to moglo da izazove konflikt širih razmera.
"Gde bi nas odveli preventivni vojni udari? Ako pretpostavimo da Severna Koreja ima nuklearno oružje, onda su Amerika i svi ostali u velikoj opasnosti. Ali, šta bi moglo da navede Severnu Koreju da upotrebe takvu raketu u toj situaciji", upitao je Evans.
Severna Koreja je ove godine ubrzala sprovođenje planova za razvoj nuklearnog oružja izvođenjem dve nuklearne probe i mnogobrojnih lansiranja projektila.
Stručnjaci veruju da će Pjongjang za pet godina razviti interkontinentalnu raketu sa minijaturnom nuklearnom bojevom glavom.
SAVEZNICI
Tramp je tokom izborne kampanje pretio da će povući američke trupe iz savezničkih država i umesto toga im dozvoliti da se naoružaju nuklearnim bombama, ako ne budu pristali da više plaćaju američkoj vojsci stacioniranoj u tim državama.
U Južnoj Koreji ima 28.000 američkih vojnika, a u Japanu oko 50.000.
"Niko ne zna na koju će stranu Tramp skočiti, uključujući i samog Trampa, jer očigledno nikada nije ni razmišljao o tome", rekao je Evans.
KONTINUITET
Hil navodi da Trampovi umereni republikanski savetnici za spoljnu politiku, poput Majka Rodžersa, bivšeg kongresmena iz Mičigena i predsednika obaveštajnog komiteta, prioritet daju stabilnosti i kontinuitetu američke politike prema Severnoj Koreji.
Tramp je u poslednjoj televizijskoj debati sa kanditatkinjom demokrata Hilari Klinton negirao da se zalagao da američki saveznici sami nabave nuklearno oružje, što je u suprotnosti sa izjavama koje je davao početkom godine.
Tramp je posle izbora rekao čelnicima Južne Koreje i Japana rekao da je posvećen odbrani regiona.
Njegove izjave posle izbora pokazuju rastući interes za američko vojno prisustvo u Aziji i važnost čvrstog savezništva sa Japanom i Južnom Korejom radi suprotstavljanja Severnoj Koreji i rastućoj vojnoj moći Kine, navodi Hil.
"Ne sumnjam da će nova američka administracija, Trampova administracija, biti sposobna da nastavi razvijanje jednog od naših najboljih odnosa sa drugim državama", kaže je Hil.
Hil se usprotivio predlogu da SAD ponude bezuslovne pregovore i ustupke Severnoj Koreji dok Kim Džong Un ne ispuni ranija obećanja da će zaustaviti razvoj nuklearnog programa.
On ocenjuje da bi tokom Trampovog mandata odnosi SAD i Kine mogli da se pogoršaju zbog trgovine i da bi održavanje režima međunarodnih sankcija protiv Severne Koreje moglo da bude otežano.