Da li i vi ponekad jedete iz dosade?

Samo dva do pet odsto ljudi uspe da zadrži težinu kojom su zadovoljni i nakon što pretanu da drže dijetu. Glavni razlog zbog kojeg nam dijete uglavnom ne pomažu, bar ne dugoročno gledano, je to što ne rešavaju koren problema, emocionalne i psihološke "okidače" koji nas teraju da jedemo čak i kad nismo gladni.

Većina ljudi uspeće da se pridržava dijete tokom nekoliko nedelja, ili onoliko dugo koliko bude bilo potrebno da se "uvuku" u omiljene farmerke ili prošlogodišnju haljinu, ali čim se taj kratkoročni cilj postigne, dijeta odlazi u zaborav i stare navike u ishrani se vraćaju. Istraživanja kažu da u najvećem broju slučajeva ne samo da ne uspevamo da održimo tu teško postignutu željenu kilažu, nego često nabacimo i više kilograma nego što smo imali pre dijete, piše "Dejli mejl".

Problem je u tome što sve dijete koje podrazumevaju smanjenje kalorijskog unosa ljudi doživljavaju kao "kaznu" i zbog toga se, čim postignu cilj, vraćaju starim navikama. Sve dok ne shvatimo zašto se prejedamo, ne možemo suštinski da promenimo ni životni stil ni navike u ishrani.

Psiholog dr Meg Arol ima nekoliko trikova koji vam mogu pomoći da promenite svoj odnos prema hrani.

Za početak, evo kako da utvrdite da li ste STVARNO gladni ili imate potrebu za hranom iz nekog drugog razloga.

Većina ljudi više i ne ume da prepozna pravi osećaj gladi. Rađamo se sa potrebom za hranom, i u najranijem detinjstvu, glad je jedino što tu potrebu budi, ali tokom života stvari se menjaju i signali koje nam telo i mozak šalju se mešaju. U odraslom dobu, iza želje za hranom više se ne krije samo glad, već i mnogi drugi razlozi.

Taj osećaj često može biti izazvan recimo reklamama kojima nas bombarduju danonoćno.

A tu postoji i još jedan problem. Roditelji deci često, dok su sasvim mala, daju čokoladicu ili bombonu kad padnu i udare se, ili kad su kod lekara, da bi ih malo utešili i oraspoložili. I tako u detinjstvu mi počinjemo hranu, slatkiše pre svega, da povezujemo sa utehom i ohrabrenjem.
Kasnije, u odraslom dobu, kad smo neraspoloženi, sopstveni mozak će nas, nesvesno, prevariti i poslati poruku da su kolač ili kafa sa gomilom šlaga ono što nam je potrebno da bismo se osećali bolje.

Osim toga, ljudi često jedu i da bi skrenuli sebi misli, kada im je dosadno ili kada su pod stresom.

Pa, ako se i vama to dešava, evo korisnog saveta. Sledeći put kad budete gladni (ili "gladni"), probajte da izvedete ovu brzinsku mentalnu vežbu - "brokoli test".

Kad poželite kutiju keksa ili čokoladu, zamislite da je umesto slatkiša na tanjiru gomila brokolija.

A onda se zapitajte, da li i dalje želite da slistite tu hranu?

Ako biste pojeli i brokoli, gladni ste, i ok je da jedete. Ali, ako vas pomisao na tanjir brokolija iznenada "zasiti", zapitajte se šta je to što vas muči, pošto je izvesno da nije glad u pitanju.

Ipak, imajte u vidu da usvajanje novih, zdravijih navika u ishrani, kao i građenje zdravog odnosa prema hrani generalno, zahtevaju vreme.

Šta možete da uradite?

Kad osetite glad, uradite gore opisani "brokoli test".

Ako shvatite da niste stvarno gladni, ali i dalje žudite za hranom, pokušajte sebi da skrenete misli. Dobra taktika je da recimo pokušate da pročitate jedan pausus teksta unatraške, to zahteva priličnu koncentraciju i skrenuće vam misli sa hrane.

Ako ni to ne pomaže, stavite gumicu za tegle oko ručnog zgloba, i kad osetite potrebu za hranom koja nije posledica gladi, zategnite gumicu i pustite je, tako da vas dobro zaboli. Ovo će vam takođe zaokupiti čula i preusmeriti fokus.

Obavestite članove porodice i prijatelje da želite da izgradite novi, zdraviji stil života. Podrška ljudi koji su nam bliski je jako važna kad pokušavamo da se promenimo i oslobodimo loših navika.

Budite dosledni, i imajte u vidu da nam je za usvajanje novih navika potrebno u proseku 66 dana.