Da li ste ikada bili na racija-partiju? Ja sam bio jedno veče.
Na vratima kluba/kafića/bircuza/kafančuge pojavi se par desetina likova prerušenih u policajce, često pod fantomkama (što je sada vrlo popularno) i stalno pričaju jedno te isto. Te DiDžej ugasi muziku, te konobar naplati piće da ne bi bilo poslije „mi krivi za gubitak“, te ti tamo nemoj da se smiješ, te ajmo svi pripremi lične na gotovs... Atmosfera na takvim partijima donekle je slična onim klasičnim rejv-haus-tuc-tuc hepeninzima, jer ni na jednima ni na drugima ne svira muzika.
Sve drugo je različito. Na racija-partiju pojedincima je dozvoljeno da nose pumparice, da se unose u lice drugim gostima, bez rizika da dobiju po sopstvenoj labrnji, te su im omogućene još neke demokratske metode. Ostatku ekipe oduzeta su ta prava, pa se uglavnom smara, dok tek poneki gledaju kako da se otarase pokoje kesice sa materijom koja asocira na određeni prašak. Konačan rezultat racija-partija tek je u tome da ga nekoliko ezgibicionista napuste sapeto lisicama, a gazda kluba/kafića/bircuza/kafančuge noć završi u minusu. Finansijskom.
U izuzetnim slučajevima, kad atmosfera bude baš vatrena i provod odličan, neko od posjetilaca zaradi lakše, ponekad i teške tjelesne povrede. Tek toliko da sutra, uz jak mamurluk, ima šta da prepričava drugarima i medijima. Jer, kakva je to luda noć ako se sutra ne hvališ.
U hvalisanju ne valja pretjerati, jer to može da izazove reakciju Gojka Vasića. „Kada učestvujete u racija-partiju, ima da šutite i izvršavate naređenja“, suština je te reakcije koja sada daje novu sliku stanja. Dakle, oni bez fantomki i pumparica ima da ćute i izvršavaju naređenja koja daju oni pod fantomkama i s pumparicama. Fantomka u srpskom nacionalnom biću daje bezgranična prava onom ko je nosi. Pod njom možete da rušite objekte po Savamali, pljačkate prevoznike para po autoputu, a nemate obavezu ni da persirate sagovornika. Tačnije, nemate obavezu da mu bilo šta o sebi govorite, naročito ne ime, prezime i broj značke. Vjerovatno vođeni mišlju o tome, ni fantomi-pljačkaši na autoputu takođe se nisu predstavili, a one iz Savamale ne može da provali ni Aleksandar Vučić, čovjek koji inače zna na čemu zemlja stoji. Ometanje racija-partija, po Vasiću, ne toleriše se ni na zapadu, što je ozbiljna izjava, jer izgleda da mi težimo da se ugledamo na zapad, dok će nam specijalce obučavati ruski instruktori.
Ako ćemo ozbiljno, po rejting naše policije više su kobne situacije poput one od prije nekoliko večeri u Gradišci nego pljačka na autoputu. U svakom žitu ima kukolja, u svakoj policiji kriminala, ali veličina jedne bezbjednosne organizacije na kojoj počiva Republika Srpska i u koju se njena vlast kune i bezgranično je brani, ogleda se i u sposobnosti da priznaš grešku na „malim“ stvarima, a ne da mlatiš ljude bez razloga i onda pokušavaš da se opravdaš nebuloznim izjavama.
I zaista - u čemu je toliki problem da se policajac, pa makar bio i fantom, uljudno predstavi prije nego što zatraži ličnu kartu? Ili da persira metu za legitimaciju, kao što to divno rade saobraćajni policajci, toliko pristojno da mu automatski odgovorite persirajući sam sebi?
- Dobro veče, gospodine.
- Dobro veče.
- Da li ste konzumirali nešto od alkohola?
- Naravno da nismo.