Postoje znaci koji ukazuju na to da li ste spremni da "stanete na ludi kamen" ili ne.
Završili ste fakultet, našli posao, imate partnera, ali prsten se i dalje ne sija na vašoj ruci? Dok se roditelji pitaju šta čekate, ističući da su u vašim godinama već i dete imali, vama se diže kosa na glavi...
Bezbroj je razloga zbog kojih se mladi sve kasnije i teže odlučuju da se zavetuju na večnu ljubav. Želja za finansijskom sigurnošću, napredovanjem u karijeri, ugađanjem sebi - neki su od njih.
Preterano čekanje, ipak, nije dobro, upozorava studija Univerziteta u Juti ističući da je pravo doba za brak od 27. do 29. godine. Ako na ludi kamen stanete u četvrtoj deceniji, imate veću šansu da se rastanete sa partnerom, jer od 32. godine rizik od razvoda raste po pet odsto godišnje. Više je teorija za to, od jedne koja tvrdi da što su stariji, ljudi su manje spremni na kompromise, do druge da se u tom dobu venčavaju samo zato što više nemaju alternativu.
Psiholog Milena Vujović, ipak, ne misli da se treba opterećivati odrednicama prerano i prekasno. Pa tako, neko i sa 20 godina može biti spreman za brak, pod uslovom da je emocionalno i racionalno zreo. Drugi, pak, mogu imati želju za singl životom jako dugo, jer im je spremnost na kompromis skupa cena u odnosu na ono što bi dobili u zajednici.
"Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje šta bi trebalo postići u životu pre braka. Singl život ima svoje čari jer imate potpunu slobodu, a energiju usmeravate isključivo na ispunjavanje individualnih želja i ciljeva. A lista želja može biti beskrajno duga. Život u zajednici, pak, donosi odgovornost za nešto više od individualne koristi, ali i posvećenost i pažnju druge osobe. To je takođe prijatno na svoj način. Najbitnija je stabilnost identiteta, da osećamo da smo svoji, da znamo ko smo i šta želimo, zatim finansijska samostalnost i odgovornost za svoje postupke. Ako smo to postigli, moći ćemo slobodno da funkcionišemo u zajednici", kaže Milena Vujović za "Život plus".
Kad upoznamo sebe, vreme je da pod lupu stavimo partnera. Na spisku poželjnih osobina partnera za brak često se nalaze pouzdanost i spremnost za kompromise. Ali, i tu se ljudi razlikuju...
"Nekom će se više svideti nepouzdan, a uzbudljiv partner. Neko je, opet, vrlo prilagodljiv, pa mu nespremnost na kompromis neće smetati ako partner ima druge dopadljive osobine. Ono što jeste važno je osećanje sklada u funkcionisanju partnera, poput plesa. Dvoje mogu plesati glatko, lako, kao po oblacima, ali i trapavo, gazeći i gurajući jedno drugo. Naravno, postoje obe situacije kod istog para, ali je bitno da se faze sklada češće javljaju", kaže Vujovićeva.
Pre nego što krenete put oltara, važno je da ozbiljno razgovarate sa partnerom kako ne biste završili kao Džulija Roberts u romantičnoj komediji "Odbegla mlada". Psiholog preporučuje da se na meniju iscrpnog razgovora nađu vaše navike, osobine, životne vrednosti, planovi i očekivanja od budućnosti, komunikacija, teme najčešćih konflikata i načini rešavanja istih, finansijski status, stambeno pitanje, potreba za privatnošću i drugi faktori koji značajno utiču na životno zadovoljstvo.
"Ukoliko posle tog razgovora, oboje prepoznajete mogućnost za srećan, ali ne i idealan zajednički život, osećate obostrano razumevanje, kao i želju za posvećenošću i kompromisima, reklo bi se da ste spremni. Ako želite još kvalitetniji pokazatelj, nakon razgovora provedite još malo vremena razmišljajući, kako biste bili sigurni da odluka nije plod trenutka. Potpunu spremnost ćete prepoznati ako ste svesni da je odluka važna, da ste odgovorni za nju, a istovremeno osećate mir", ističe Vujovićeva.
Dakle, brakovi zaključeni naprečac, posle početne zaljubljenosti ne obećavaju. Ali, ni predugo preispitivanje nije dobar znak.
"Preispitivanje je poželjno u nekom periodu. Ako se oduži previše, to može značiti da ili partner nije za nas ili smo osoba koja sve preispituje beskrajno dugo i ima strah od greške pri donošenju bilo koje odluke. Umerena količina straha i treme je normalna. Ipak je reč o velikoj odluci.
Ali, preveliki strah ukazuje opet da partner nije za nas ili još nismo sazreli za čin. U oba slučaja, ne treba ići protiv sebe. Ako išta pomaže, mislim da greška ne postoji. Mogućnosti je bezbroj i postoje samo izbori koji nam više ili manje prijaju", kaže psiholog.