Kao najčešći razlozi za okončanje braka u Srbiji navode se konfliktna partnerska komunikacija ili potpuni prestanak iste, preljuba, fizičko i seksualno zlostavljanje, emocionalno zanemarivanje...
Razvod braka, bilo koji razlozi da su u pitanju, svakako predstavlja značajan gubitak za oba parnera. Bilo da ste vi ti koji ste ga inicirali ili ste pak zatečeni odlukom partnera da stavi tačku na vašu vezu, ne postoji pobednik u razvodu. Obe strane trpe, ali taj osećaj gubitka muškarci i žene "obrađuju" na potpuno različite načine.
I mada je nezahvalno generalizovati muške i ženske reakcije, psiholozi kažu da ipak postoje dva modela ponašanja, tipična za jedan i drugi pol, kada je reč o okončanju braka.
Najčešći uzroci razvoda
Kao najčešći razlozi za okončanje braka navode se konfliktna partnerska komunikacija ili potpuni prestanak iste, preljuba, fizičko i seksualno zlostavljanje, emocionalno zanemarivanje, problemi sa porodicom (tastovi, svekrve, tašte, rodbina...), ljubomora, alkoholizam, nepoštovanje partnera, seksualni problemi, sukobi oko finansija.
Brojne svetske studije pokazale su da su žene te koje u najvećem broju slučajeva iniciraju razvod. Razlog je manje-više isti kao u Srbiji, s tim što je na zapadu naglašeno i nezadovoljstvo žena u braku, a koje je izazvano odricanjem od karijere zarad porodice.
Ko više uživa u braku?
Članak u časopisu "The Psychology Today" otkrio je da muškarci žude za vezama i brakom isto koliko i žene. Muškarci su često srećniji u braku od žena, imućniji su, boljeg zdravstvenog stanja... Ove statistike padaju u vodu kad je reč o razvodu. Ispostavilo se je razvod povezan sa lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem muškaraca. Zanimljiv podatak je da kada se od stabilnih bračnih parova traži da spavaju odvojeno, kvalitet ženskog sna se poboljšava, dok se kvalitet muškog sna smanjuje.
Razlike u suočavanju s krahom braka
Prilagođavanje na gubitak supružnika i ponovni ulazak u "singl" zonu na različite načine utiče na muškarce i žene. Statistike su pokazale da se razvedeni muškarci češće odlučuju da ponovo stupe u brak u odnosu na razvedene žene.
Jedan od razloga, kako se pretpostavlja, jeste patrijarhalno vaspitanje žena koje ih sputava da ponovo kažu "da" iz straha od osude okoline. Drugi, veoma važan faktor koji takođe ima veze sa patrijarhatom, jeste kako okolina doživljava razvedene muškarce u odnosu na žene.
Razvedeni muškarac uglavnom izaziva simpatije okoline koja "saoseća" sa njegovom novonastalom situacijom, dok se žene obično tretiraju kao one koje su same izabrale da "rasture porodicu", pa samim tim "treba i da snose posledice".
Ova studija sugeriše i da muškarci teže podnose razvod, jer su razvili emotivnu zavisnost od supružnika. S druge strane, žene imaju tendenciju da održavaju mrežu emocionalne podrške koja im služi da lakše prođu kroz bolan razvod, a kasnije se i brže uključe u normalne životne tokove.
U slučajevima kada je žena inicijator razvoda, prva reakcija muškaraca je neverica, zatim sledi bes i želja za osvetom (tada obično traže starateljstvo nad decom - ukoliko ih imaju), a sve kako bi povredili bivšu suprugu. Nakon toga sledi spoznaja samačkog života, a koji različito prihvataju – neki uživaju u "momačkom" životu, dok drugi vrlo brzo traže novu "sigurnu luku".
Žene daleko pripremljenije ulaze u razvod, obično su već isplanirale nekoliko koraka unapred kojim tokom će se njihov život odvijati, pokazala je studija.
U slučaju kada muškarac inicira razvod, što je statistički daleko ređe, žene najčešće iskazuju dve vrste osećanja – veliku tugu (u toj meri da se ne libe da mole za drugu šansu) i intenzivan bes i želju za osvetom. Ono što ih razlikuje od muškaraca jeste što se brže mire sa novonastalom situacijom, brže "staju na noge" i otpočinju nov život.