Glumica Mirka Vasiljević otvoreno je govorila za MONDO o materinstvu: da li je stroga mama, da li sluša tuđe savete, šta misli o dojenju u javnosti, gde i kako će se poroditi treći put, zašto nema ženu koja joj pomaže u čuvanju dece...
Trogodišnji Andrej i osmomesečna Adrijana bi početkom naredne godine trebalo da dobiju brata ili sestru. Mirka Vasiljević do sada u javnosti nije mnogo pričala o svojoj trećoj trudnoći, ali je za MONDO rado pristala da govori o materinstvu.
Nedavno ste bili u Budvi. Kako je izgledalo letovanje sa dvoje male dece i trećim na putu?
"Ne mogu baš da kažem da sam se odmorila, jer nema više dremanja na plaži, čitanja knjiga, već morate maksimalnu pažnju da posvetite tome gde su vam deca. Bilo je zahtevno u smislu da nisu oni odmori koje sam imala pre tri, četiri godine da samo ležim, već svaki dan gledam da bude njima posvećen: kada možemo da budemo na plaži, kada idemo u šetnje ili da radimo neke stvari koje su njima zanimljive i koje će ih dovoljno izmoriti da oko devet, deset sati idu na spavanje."
Kako reagujete na komentare "Ma, Mirki je lako, ona je žena fudbalera, može da ima tri dadilje"?
"A nemam nijednu. Možda mogu da ih imam, a nemam ni jednu, ni dve, ni tri. Prvenstveno zato što u mojoj porodici nisu stvari tako postavljene da žene imaju pomoć oko svega, već samo oko onoga što je neophodno. Moje majka i tetka, sa kojima sam jako vezana i bliska i dan danas, su same odgajale i mene i mog brata. Naravno, uskakale su bake, deke, ponekad neka žena, ako je baš to problem.
Mirka Vasiljević će na svoj 24. rođendan (27. septembar) u Akademiji 28 igrati premijeru predstave "Pazi s kim spavaš", u kojoj glumi i njen kum Nemanja Jančić. Buduća mama kaže da nema poseban tretman na probama, a i nema potrebe za tim. "Ne preterane, jer ekipu s kojom radim poznajem od svoje 17. godine i onda znaju da mi ništa nije ni teško, niti problem. Naravno, ako treba nešto da se ponese, podigne, spusti, onda to oni odrade, ali na samoj predstavi ja sam zadužena za svoju ulogu i tu nema povlastica."
Moje vaspitanje nije takvo da dopustim da mi druge žene vode kuću, da sam ja tu više onako padobranac, da uđem, presvučem se, malo budem i idem. Kada sam dobila prvo dete nije mi bilo normalno da tražim ženu. Naravno, sa jednim detetom mi je bilo mnogo lakše, jer i ako ga ostavljam kod bake i deke, znam da će se sa njim dvoje, troje ljudi nekako izboriti. Od kada je došla i Adrijana gledam da tu bude više ljudi, mada se moja majka ne buni kada ostane sama sa njih dvoje, jer je prosto baka i ispunjava je to.
Ako sa mojom trećom trudnoćom sve bude u redu videćemo da li će tada biti potrebe za nekom ženom. Ne bežim od toga, nisam sušti protivnik. Andrej je već stasao za vrtić, tako da će to biti olakšavajuća okolnost. Ubrzo će zatim i ona, jer pred kraj godine puni godinu dana."
Da li to znači da ćete biti stacionirani u Beogradu?
"Ja sam u Beogradu onog momenta kada imam posla, kao što je sada sllučaj. Ima i u inostranstvu vrtića, tako da mogu i tamo."
Pre nekoliko dana pojavila se u jednim dnevnim novinama informacija da je već isplanirano da ćete se poroditi u Beogradu i to u kadi.
"Za početak: još ne znam gde ću se poroditi. Prethodna dva puta sam se porodila u Bordou, zato što mi je suprug tamo igrao fudbal, a on pored srpskog ima i francuski pasoš, pa je bilo mnogo lakše da ja budem tamo gde je i on. Tako nema problema da uzme slobodan dan, da beba od prvog trenutka bude sa njim. Sada je promenio klub, tako da ćemo videti šta će biti do početka sledeće godine kada bi trebalo da se porodim, ukoliko sve ostane uredu. Sve zavisi od toga da li ću imati mogućnost da se porodim u zemlji u kojoj je i on, a oboma bi nam značilo da deca što manje budu odvojena od oca.
Opet, Beograd mi je uvek baza gde sam prijavljena, rođena i gde sam većinu života provela. To je sigurna luka, gde mogu da se porodim. Što se tiče kade, ja o tome nisam ni posebno informisana, jer sam se oba puta prirodno porodila i ne vidim zašto tako ne bi bilo i sada. Naravno, ukoliko može. Ako ne - učiniću onako kako jedino može."
Mnoge trudnice imaju običaj da pričaju, čitaju ili pevaju bebi dok je u stomaku. Da li i Vi to praktikujete?
"Moj glas nije najsjajniji, pa ne bih da traumiram dete od najranijeg doba. Ništa preterano ne pričam. Da se obraćam stomaku - ne baš, ali nisam bila neko ko se zatvarao u kuću i bio u strahu da ode i na muziku i kod prijatelja, i na rođendane. Tu je beba i upija glasove drugih ljudi i priče koje smo pričali. A ja sam po prirodi dosta brbljiva osoba, tako da je konstantno imala neki razgovor i nešto da čuje od mene."
Da li razmišljate kakva ćete biti majka kada Vaša deca malo odrastu: da li ćete im čitati poruke na telefonu, kontrolisati sa kim se druže?
"Imam još vremena dok ne dođe taj period. Ja sam možda imala tu sreću od Boga da moju decu ne interesuje tehnika, televizor, kompjuter, iPad, igrice... Moj Andrej je po ceo dan napolju, ako vreme dozvoljava igra fudbal. On obožava fudbal, tako da svih 90 minuta skače, navija i bodri svog oca.
Generalno ću se truditi da imamo iskren odnos i da takve stvari od prvog zaljubljivanja, pa na dalje, moja deca nemaju strah da mi kažu. Onog momenta kada sam imala prvog momka to sam došla i rekla majci i tetki. Nisam imala vremena za nestašluke jer sam od svoje 13. godine radila, ali kada bih i napravila neku glupost ne bih imala strah da im kažem jer sam znala da su one prve koje mi mogu pomoći da se sve reši. Takav odnos bih i ja volela da imam sa svojom decom, da nemaju problem da mi bilo šta kažu."
Kako uspevate sve da postignete: imate dvoje male dece, zahtevan posao i uvek ste doterani u javnosti?
"Sebe smatram majkom koja se trudi da svojoj deci pruži najbolje. Možda bih kroz dve, tri godine bolje to uradila, ali moja sudbina ije takva da decu rađam sada. Trudim se da saslušam svaki savet, da o njemu razmislim i ukoliko smatram da je dobar sprovedem ga u delo. Kako osluškujem svoj organizam, tako radim i sa decom. Drugačija sam prema Andreju, nego prema Adrijani, jer ono što odgovara njemu, ne odgovara njoj. Adrijana je ranije počela da stoji, tako da smo joj već kupili hodajuće cipelice.
Imam sreću da mi oba deteta od trećeg meseca spavaju celu noć, pa zahvaljujući Pampers pelenama mogu ujutru da obavim male rituale koje sam do sada ustalila.
Ne smatram da sam super, fenomenalna i najbolja mama, ali se trudim da njima budem najbolja i da mogu da mi kažu kada im nešto smeta kod mene. Kada nesvesno povisim ton ili me nešto iznervira, Andrej kaže "Nemoj da vičeš, smeta mi to". I onda nas dvoje popričamo o tome. Sa Adrijanom je drugačije, jer je ona još mala i ne pravi neke nestašluke, ali eto dozvoljavam im da mi kažu šta im ne odgovara kod mene, da bismo to ispravili. Jednostavno, mogu i ja da pogrešim i da uradim nešto što nije ok u tom momentu."
Dojenje na javnim mestima mnogima je tabu i mišljenja su oprečna. Kakva je Vaš stav?
"Nisam za to da dete presvlačimo i dojimo gde stignemo, iz prostog razloga što to narušava i vaš odnos i intimu sa bebom. S druge strane, postoje i ešarpe i raznorazna pomagala i bebi opremama, gde možete da prekrijete taj deo grudi dok dojite bebu i uopšte samu bebu, da ona može u svom miru da jede. Polazim od sebe – ni meni ne prija da na ulici cupkam i da pojedem nešto s nogu, nego da sednem i lepo pojedem u miru. Tako isto i bebi, koja je takođe živa osoba, individua, sa svojim potrebama."
Koji je najbolji savet koji ste dobili u vezi sa materinstvom, a šta biste iz Vašeg iskustva poručili mladim mamama?
"Imam sreće što mi se ljudi iz moje najbliže okoline preterano ne mešaju i ne nameću svoj stav, što mi daje slobodu. Moj savet je da svako osluškuje sebe i radi prema svom nahođenju i da nema problem da pita, pa neka to bude i dečiji psiholog ukoliko vidite da ne možete sami da izađete na kraj sa tim. I to je lekar koji može da mu pomogne."