Šta god vi mislili, ne postoji ženski mozak!

Svi su već navikli na ideju da muškarci imaju muški, a žene ženski mozak, i da u skladu sa tim naš mozak ispoljava ženstvena ili muževna ponašanja, preferencije i karakteristike.

Sigurno ste već čuli: žene su zbog ženskog mozga emotivne, ne umeju da čitaju mape, ali savršeno rade više stvari istovremeno, ljudi su im draži od stvari i one ne traže unapređenja. Zbog muškog mozga, muškarci ne umeju da prepoznaju emocije kod drugih i slično.

Neuronaučnica dr Sara Mekej tvrdi da je to potpuno netačno!

"Pogrešno je mišljenje da su rodne razlike unutrašnje i da ih je moguće popraviti jer se naš mozak menja tokom celog života. Zapravo, ne postoje muški i ženski mozak - mozak muškaraca i žena je mnogo više sličan nego što je različit", kaže ona.

Tačnije, svaki mozak je jedinstveni mozaik različtih karakteristika, nekih kojima su skloniji muškarci i nekih kojima su sklonije žene, ali najveći broj tih karakteristika se mogu opisati kao androgene.

Ako bismo mozak posmatrali kao organ sastavljen od stotina malih delova obojenih u roze (delovi mozga koji imaju ženske osobine) i plavo (delovi koji imaju muške osobine), gledajući iz daljine, neke žene bi imale gotovo ceo pink mozak, neki muškarci bi imali skroz plavi, ali većina nas bi imala mozak koji je mešavina ovih boja, tj. delova.

Njena tvrdnja potkrepljena je i dokazima istraživanja sprovedenog u Tel Avivu, gde je neurobiolog Dafna Džoel analizirala takozvane muške i ženske karakteristike.

Istraživači su skenirali mozak više od 1.400 odsralih i otkrili da su neke karakteristike češće kod muškaraca, odnosno kod žena, Ali, više od polovine tih 1.400 skeniranih mozgova ima mešavinu karakteristika.

Prenatalni hormoni mogu mozak fetusa da „usmere“ na određenu stranu - na primer, izloženost testosteronu u ranoj trudnoći može da „maskulinizuje“ određene regije u mozgu.

I dečaci i devojčice se malo razlikuju u najranijem uzrastu. Prosečna novorođena devojčica je malo manje, manje je izbirljiva, lakše ju je umiriti i socijalno je svesnija nego prosečan dečak. Njen jezik, pamćenje i motorne veštine takođe su nešto naprednije u prvoj godini života.

Ipak, taj mali uticaj hormona kasnije može da bude potpuno potisnut načinom na koji su dečaci i devojčice ogajani. Kao primer za to, dr Mekej navodi da je pre 60 godina bilo daleko manje žena koje su se bavile politikom, pravom ili medicinom. Od tada se situacija promenila, ali nivo prenatalnih hormona nije, što znači da oni ne utiču toliko na mozak, već vaspitanje.

Zašto neki muškarci misle da su pametniji?

Širom sveta, mnogi muškarci i dalje veruju da su pametniji od žena. Neuronaučnica tvrdi da se ovaj destruktivni rodni stereotip razvija u detinjstvu.

Studija objavljena 2017. godine je pokazala da su šestogodišnje devojčice već naučene rodnim uverenjima o inteligenciji, uprkos tome što nemaju baš nikakve razlike u akademskim sposobnostima u odnosu na dečake.

Devojčice veruju da su muškarci "nadareniji, geniji, briljantni", pokazala je studija koju su vodili psiholozi sa Univerziteta u Ilinoisu.

One su takođe bile manje zainteresovane za igre koje doživljavaju kao igre za "veoma, veoma pametnu decu".

Entuzijazam da se igraju sa „pametnom decom“ ih napušta već u četvrtoj ili petoj godini, a u šestoj već kažu: "To nije za mene". Dečacima nisu usađena ista uverenja.

To nije najgore: šestogodišnje devojčice dečake svrstavaju u grupu "dece koja su veoma pametna", ali u tu istu grupu ne svrstavaju devojčice.