Pročitajte odlomak iz knjige Ave Karabatić - o fudbaleru koji bi bio savršen kada bi zaćutao i opasnom momku koji joj je slao pisma...
Učesnica rijalitija Survivor, Veliki Brat i Parovi, profesorka latinskog jezika, pevačica i spisateljica Ava Karabatić, promoviše svoju prvu knjigu, autobiografiju "Ja, nomad" u većini gradova bivše Jugoslavije.
Održala je već promocije u Osijeku, Vukovaru, Podgorici, Budvi, Dubrovniku i Zadru, kojima su pristustvovali fanovi, ali i njeni profesori s fakulteta, a uskoro ćemo je videti i u Sarajevu, Banjaluci, Skoplju i Beogradu
"Knjiga izlazi na Dan zaljubljenih, 14. februara. Ovo je ostvarenje mog sna, ono što najbolje radim, u čemu mi pomaže moje profesorsko znanje i zvanje. Autobiografija će imati 230 stranica i trenutno pregovaram s jednom izdavačkom kućom u Srbiji i nadam se da će uskoro naći u prodaji", rekla nam je Ava i dozvolila da zavirimo u roman pre drugih.
"Samo za čitaoce MONDA", rekla je Ava.
Čitajte o jednom žestokom momku koji ju je gledao na TV-u... iz zatvora! Avi je jednog dana, uz gomilu pošte, stiglo i pismo iz zatvora.
"Naučila sam nakon rijalitija da dobijam pisma fanova, dragih ljudi, poneki dar.. uvek sam ih pažljivo čitala, jer onaj ko se odluči da neko piše, mora imati dušu. Gledam ono pismo i razmišljam da li da ga čitam.. Dobijala sam i grozna pisma, uglavnom vezana za nečije seksualne frustracije, dobijala sam pisma histeričnih dama koje su tvrdile da sam im otela momke, muževe i šta već,,, Ovo mi je po osećaju, ipak bilo drugačije. Otvorim ga...
'Nakon tolikih nevolja, nebrojano žena, mangupiranja, lutanja po svetu, a onda duge usamljenosti, napokon ugledam oči koje se ne zaboravljaju, glas koji se pamti i dušu koja pripada čoveku, a biti čovek je velika stvar. Ja odavde neću još dugo izaći i nemoj ničega da se plašiš, možda jesam bio zao, ali samo prema onima koji su to hteli biti prema meni... nikada nisam povredio ženu ili dete...'
Ava dalje piše da se nije nadao odgovoru, ali da je ona ipak rešila da mu piše. Mesecima kasnije, pisma su postajala nežnija...
'Ava, ne znamo se, ali moj spas je u tvojim rukama, posle toliko svega sada imam samo jednu želju - tebe da čujem, posle mogu i na stolicu".
A ja sam postajala sve napaljenija..."
Ava je potom rekla da traži od upravnika da ga poseti devojka.
"Nakon gotovo tri meseca odobrili su mu. Spakovala sam kofere i otišla njemu. To je bilo najluđe vođenje ljubavi u mom životu. Ta soba, zatvor, adrenalin je rastao do besvesti...
Kad smo završili, znala sam da ga više neću videti. Znao je i on... Na izlasku iz zatvora setila sam se rečenice nekog pesnika koju sam pročitala u srednjoj.
'Nema veće sreće nego biti voljen od nepoznatog'.
Tad sam shvatila šta ta rečenica znači!"