Srpske fudbalerke Nevena Damjanović i Tijana janković zajedno u Moskvi jurišaju sa CSKA na titulu, a kapiten selekcije Srbije poručuje – Možemo na Evropsko prvenstvo!
Među klubovima koji se nalaze na pripremama u Antaliji su i brojne ženske ekipe, a jedna od njih je i ženska ekipa moskovskog CSKA, za koju nastupaju i dvije srpske fudbalerke, Nevena Damjanović i Tijana Janković.
Defanzivni tandem ženske selekcije "armejaca" u kratkom razgovoru u Antaliji govorio je o rivalstvu sa Zenitom, ženskom fudbalu u Rusiji i Srbiji, te o šansama da se srpska selekcija nađe na Evropskom prvenstvu.
Nakon osvajanja Kupa Rusije završena je sezona u Rusiji, ali se djevojke iz CSKA već pripremaju za narednu u kojoj žele se domognu se šampionske titule i tako poslije tri godine vrate pehar u klupske vitrine.
"Dobili smo nekoliko pojačanja i naš cilj je da budemo prvi. Prošlu sezonu smo nažalost završili na drugom mjestu sa tri boda manje od Zenita. Osvojili smo kup, ali CSKA je veliki klub i želimo šampionsku titulu", kaže Nevena Damjanović, koja je kapiten moskovskog tima.
"Uvijek kada imate tako velike klubove u muškom fudbalu to se samo prenese na ženski tako da je naš najveći rival Zenit iz Sank Peterburga, ali tu je i Lokomotiva, sada i Dinamo Moskva i sigurno će biti zanimljiva sezona", dodaje ona.
Damjanovićeva je nakon dresa subotičkog Spartaka, danske Fortune i lisabonskog Sportinga 2021. godine došla u Moskvu i zadužila crveno-plavi dres CSKA.
"Provela sam tri godine u Sportingu, tri nezaboravne godine u mom životu. Živjeti u Lisabonu i igrati za veliki klub kao što je Sporting je bilo nestvarno. Volim novi izazov, a mislim da fudbalska karijera ne traje tako dugo kao što ljudi misle. Drago mi je što sada predstavljam još jedan veliki klub, imam čast da budem kapiten. Sve je super, a Moskva je prelijep grad", ističe Damjanovićeva.
U Moskvi ju je dočekala Tijana Janković koja je nešto ranije stigla iz zemunske Sloge, kada je postala prva Srpkinja koja je obukla dres moskovskog kluba, za čiju mušku ekipu su nastupali Miloš Krasić i Zoran Tošić.
Njen transfer koji je tada odjeknuo u srpskoj javnosti dogovoren je upravo u Turskoj.
"Bila sam sa reprezentacijom Srbije ovdje na turniru gdje smo igrali protiv Rusije i Ukrajine. Mislim da je to čak bio moja prva utakmica u početnih 11 u reprezentaciji, sve je bilo odlično, trener CSKA me upratio klub je odmah poslao predstavnike sa ugovorom", kaže Jankovićeva i dodaje da je to bila prekretnica u njenoj karijeri.
"Čak sam pomišljala i da odustanem od fudbala, jer nije sve išlo idealno za mene u tom periodu, ni u klubu ni u reprezentaciji, ali je ispalo najbolje“.
Priznaje da joj nije bilo lako ispočetka da se navikne na život u Moskvi, međutim, u međuvremenu se adaptirala, a od Neveninog dolaska u klub sve je lakše.
"Bilo je teško ispočetka, a iako su ruski i srpski naizgled slični postojala je ta mala jezična barijera. Možda je i do toga što sam malo povučenija, Nevena je mnogo otvorenija i komunikativnija, otkako je došla družimo se, zajedno radimo mnoge stvari, tako da mi je to pomoglo i sada nam je odlično u CSKA. Posvećene smo fudbalu i želimo da sa CSKA osvajamo trofeje, a svakog dana radimo na tome da budemo korak bliže tom cilju", kaže Jankovićeva, koja je nakon osvajanja Kupa Rusije ponosno istakla srpsku zastavu.
Uspjeh selekcije Srbije je nešto čemu se nadaju djevojke iz CSKA, a Nevena Damjanović osim u CSKA, nosi i kapitensku traku u reprzentaciji. Srpkinje nisu uspjele da se kvalifikuju na Svjetsko prvenstvo, ali uvjerene su da mogu da izbore plasman na naredno Evropsko prvenstvo koje će biti održano 2025.
"Mislim da možemo da napravimo dobar rezultat, imamo sjajnu grupu djevojaka. Jako mi je drago što djevojke igraju u velikim klubovima poput Bajerna iz Minhena, Čelsija, u Španiji, u Rusiji. Imamo sjajnu generaciju koja može da napravi veliki iskorak i da se plasira na Evropsko prvenstvo. To nam je glavni cilj. Time bismo pokazali da male države poput nas zaslužuju svojim radom i talentom da se nađu na velikoj sceni", ističe Damjanovićeva.
Bio bi to njihov premijerni nastup na Evropskom prvenstvu, a gotovo isto se može reći i za mušku reprezentaciju Srbije koja je posljedji put igrala na EURU još od 2000. godine kada je nacinalna selekcija nastupala pod zastavom Jugoslavije.
"Našu mušku reprezentaciju podržavamo apsolutno, kao što oni i podržavaju nas i hajde da ih ne nadmašimo, da se ne takmičimo ko će prvu, nego da idemo zajedno na Evropsko i oni i mi“, poručuje Damjanovićeva.
Ona se osvrnula i na stanje u ruskom i srpskom ženskom fudbalu.
"CSKA je poptuno profesionalan klub i možemo u potpunosti da se posvetimo samo fudbalu. Kada bih upoređivala sa klubovima u Srbiji razlika je ogromna, pogotovo finansijski. Sada se mnogo više ulaže u ženski fudbal i u Rusiji, mi smo eto igrali finale Kupa Rusije na stadionu Zenita pred 19.000 ljudi, što je ogroman napredak za ženski fudbal u Rusiji. Ali ta razlika u odnosu na srpski fudbal je ogromna".
Ipak zadovoljna je napretkom ženskog fudbala generalno.
"Nevjerovatno koliko je ženski fudbal napredovao. Ja sam imala san da igram na velikom stadionu, to je bilo nezaimislivo da vad gleda toliko publike, da ste profesionalna fudbalerka. Mnogo mi je drago što se ulaže u ženski fudbal, posebno jer sam igrala tada kada se nije ulagalo".
Kapiten CSKa i Srbije priznaje da joj pomalo smeta što su žene i dalje u sjeni muškaraca, kada je fudbal u pitanju, ali se to polako mijenja.
"Razlika između nas i muškaraca je što fudbalerke nisu u medijima i što nemamo višemilionske ugovore. Naravno da nas to boli. Cijeli život sam podredila fudbalu i na kraju možda neko osporava naš rad, ali moram da kažem da smo mi profesionalci isto kao naše kolege muškarci. Pomalo se sve mijenja, možda neće ova ganeracija, ali nadam se da će za deset godina djevojčice iz Srbije moći da žive od fudbala i da uživaju u tome što su profesionalne fudbalerke. Mi smo imali projekat 'Fudbal je za devojčice'. Ja nisam tad htjela nešto da se eksponiram u medijima, ali sam prihvatila ipak jer sam i ja bila ta djevojčica koja je sanjala da igra fudbal. Htjela sam da igram na velikom stadionu pred 20.000 ljudi, ispunila sam taj san i ako mogu da motivišem neku malu djevojčicu da sanja, da slijedi taj san i da se suoči sa predrasudama onda sam ispunila svoj cilj u sportu definitivno", zaključila je Damjanovićeva.