Miloš Bursać je ostao samo jednu sezonu u Crvenoj zvezdi, ali uspio je da na jednom meču zaigra sa Dejanom Savićevićem. Taj meč pamte svi!
Crvena zvezda čeka meč sa Milanom u srijedu od 21 čas, a ovih dana svi se sjećaju čuvenog dvomeča iz 1988. godine u kome je beogradska magla spasila tim koji će kasnije zagospodariti Evropom. Jedan od igrača koji su bili na terenu "Marakane" kada je magla spasila "rosonere" bio je i Miloš Bursać.
Inače specijalista da postiže golove protiv klubova koji bi ga kasnije kupili to je objasnio za MONDO jednom prilikom jednostavnom rečenicom: "Valjda im je bilo lakše da me kupe, nego da mi nađu adekvatne čuvare". Zvezdi je davao golove kao igrač Galenike, Hajduka, Sutjeske, gdje god da je stigao, a 1988. godine konačno je stigao među crveno-bijele.
"Imao sam sjajne ponude iz Španije… Atletiko je nudio basnoslavnih 600.000 dolara, interesovala se i Barselona koja je poslala menadžere da me gledaju na utakmici sa Partizanom kada sam postigao oba gola za Hajduk. Nažalost, Miljan je bio tvrdoglav i nije mi dozvolio prije 28. godine da odem u inostranstvo. Krivo mi je jer nisu bili isti aršini za sve fudbalere, Radmilu Mihajloviću i Katanecu se izašlo u susret. Angažovao sam i advokata Vujina, ali ništa nije pomoglo. Potpisao sam za Zvezdu i ispunio dječački san, mada sam znao da ću na Marakani ostati samo jednu sezoni i posle otići van Jugoslavije", rekao je Bursać koji je poslije Zvezde potpisao za Tulon, pa Lion, a najveći trag je ostavio u Selti i Marbelji.
Maza Vasilijević ga je zadirkivao da je Partizanovac, pa čak u intervjuu u "Tempu" rekao da "se nada da će zajedno igrati u tom velikom klubu. "Haahahahaha… laže Maza, nisam sigurno! Ja sam Zvezdaš od malih nogu. Nego smo se družili često sa čuvenom braćom Banjac iz Zemuna, Željom i Veljom… Oni su zakleti Partizanovci i stalno su navaljivali da potpišemo za crno-bijele. Čim se približi prelazni rok ’ajde u Partizan, ajde u Partizan’. Sjećam se tog intervjua, Maza je takođe pričao o Mercedesu koji je vozio u Radničkom iz Niša… Da mu je to poklon od oca i brata koji drže plastičarsku radnju i da ’merdža’ na može da se zaradi od fudbalske plate. U pravu je, ja sam u Splitu vozio peglicu, a u Zvezdi golfa. Tek sam u Marbelji sjeo u Ferarija", rekao je on.
Ipak u Zvezdi je bilo nekih problema, rotacija, nepredviđenih stvari. Ubijeđen je, da je imao reputaciju kao Darko Pančev da ne bi bio ništa lošiji! "Početak je bio dobar, igrao sam standardno u prvih 5-6 kola, dao prvenac protiv Rijeke u pobjedi od 5:1… tu utakmicu sam počeo na klupi i u poluvremenu sam stao na gol da branim šuteve rezervnih igrača, što je publika ispratila ovacijama. Uslijedili su neki neočekivani porazi i Stanković je počeo da kombinuje sa sastavom. Musemić i ja smo dijelili minutažu, Pančev je bio u vojsci, Lukić je tek kasnije izbio u prvi plan kada je Šeki preuzeo trenersku palicu. Stalno pominjem Pančeva, da su me gađali loptama kao njega, bio bih ponovo najbolji strijelac jugoslovenskog prvenstva."
A onda je došao taj Milan! To je zapravo jedino po čemu se pamti sezona u kojoj je Partizan uzeo kup, a Vojvodina titulu. "Izbacili smo Dandalk sa dvije lake pobjede na startu takmičenja i onda naletjeli na šampiona Italije koji je u tom periodu stvarao ekipu koja će narednih godina dominirati Evropom i svijetom. A znate i sami da je sve počelo od beogradske magle. Odigrali smo fantastičnu utakmicu na San Siru, meni je prvi put u karijeri pripao zadatak da motrim na protivničkog beka i odradio sam to veoma dobro, Tasoti nije imao opasne izlete ka našem golu. Imao sam i šansu u finišu meča, Barezi me je oborio i nisam uspio da uputim šut ka golu Galija".
Došao je revanš i tada je zaigrao sa Dejanom Savićevićem. Prvi i jedini put, pošto je "Genije" u to doba bio u vojsci. "Dejin gol, publika u transu, Milan sa igračem manje, Zvezda na korak od raja i onda ta nesrećna magla… Opet je Diter Pauli bio u glavnoj ulozi, kao na utakmici Hajduk-Marsej… Samo što je sada morao da prekine i da sutradan ponovo izvede ekipe na teren. Hvala mu do neba što nije vidio onu loptu koja je pola metra bila u golu, doduše, niko na terenu to nije primijetio… Samo Maza Vasilijević i još 100.000 ljudi na tribinama. Zamijenjen sam u drugom poluvremenu i nisam šutirao penal. Možda i bolje. Oni su bili perfektni sa bijele tačke, kao i ovi Škoti nedavno na istom stadionu. Šteta… Velika šteta", prisjetio se tada za MONDO te velike utakmice Miloš Bursać.