Upoznajte Engleza koji je za MONDO prićao o svojoj ideji da za samo godinu dana gleda utakmice u svih 55 UEFA članica.
Met Voker je 40-godišnji statističar koji živi u Londonu i radi u Ministarstvu pravde. Zapravo, radio je do nedavno, kada ja uzeo godinu i po dana neplaćenog odsustva da bi putovao Evropom i gledao fudbal u svih 55 država članica UEFA.
Svoj projekat nazvao je "55 fudbalskih nacija", a cilj je da od juna 2017. do maja 2018. obiđe sve zemlje članice Evropske fudbalske unije i u njima uživo gleda najmanje jednu prvoligašku utakmicu. Do sada je upisao 19 recki, od kojih je poslednja u nizu bila Srbija.
Zanimljivo, Met nije poput mnogih drugih stranaca izabrao "večiti derbi", već duel Napretka i Crvene zvezde, igran nedavno u Kruševcu.
O svojoj ideji i iskustvima sa putovanja, koja se nada da će jednog dana opisati u knjizi, govorio je za MONDO...
Kako si došao na ideju da u roku od godinu dana gledaš fudbal u svih 55 UEFA članica?
"Oko Božića 2015. čitao sam knjigu "Stamping Grounds" (najbliži prevod na srpski bio bi "Poznati tereni"), autora Čarlija Konelija, u kojoj je na veoma zanimljiv način opisan neuspeli pokušaj Lihtenštajna da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. Čitajuči je, dobio sam ideju da stvorim sopstvenu fudbalsku avanturu i napišem kjigu o njoj. Na pamet mi je palo da li je moguće za godinu dana obići svih 55 UEFA članica i gledati utakmice najboljih liga. Stavio sam utakmice na papir i delovalo mi je ostvarljivo. Počeo sam da štedim novac i maštam...", objasnio nam je Met za početak.
Kada i gde je bilo prvo putovanje?
"Prva utakmica je bila Dila Gori - Lokomotiva Tbilisi, u junu. Gruzijci su promenili kalendar takmičenja sa zimskog na letnji period, pa sam morao da ih 'uguram' na početak rasporeda. I utakmica je bila pomerena iz Gorija u Tbilisi, a nažalost, samo 200 ljudi je došlo na stadion iako je ulaz bio slobodan. Što se mene tiče, osećao sam se sjajno jer sam konačno započeo svoj prokejat posle višemesečnog planiranja".
Kako si napravio raspored, čime si se vodio?
"Trudio sam se da jedno putovanje obuhvati više zemalja ako je moguće. Tokom leta obišao sam 12 država, uglavnom iz Skandinavije i bivšeg Sovjetskog Saveza, uz Republiku Irsku. Sledeći su na redu Ukrajina, Moldavija i Rumunija".
Nije jeftino putovati Evropom godinu dana, da li imaš posao i odakle ti slobodno vreme?
"Zaposlen sam u Ministarstvu pravde u Londonu, ali sam uzeo 18 meseci neplaćenog odsustva. Nadam se da će knjiga koju napišem biti dobro prodavana u Srbiji, pa ću pokriti troškove celog projekta", našalio se Met.
Koliko država si obišao do sada i koja je planirana za kraj?
"Srbija je bila 19. na spisku, a nadam se da ću ponovo doći na Balkan u aprilu. Želja mi je da poslednja utakmica bude u sunčanoj Crnoj Gori".
U Srbiji si gledao utakmicu Napredak - Crvena zvezda. Kakvi su utisci?
Vidi opis
"Lepo sam se proveo u Kruševcu. Grad je bio miran, u uspavanom nedeljnom raspoloženju sve do utakmice. Ljudi iz Napretka su bili veoma gostoprimivi, pokazali su mi stadion i pričali o istoriji kluba. Utakmica je bila zanimljiva, a drago mi je zbog pobede Napretka jer uglavnom navijam za timove koji nisu favoriti. Za Zvezdu ću navijati protiv Arsenala u Ligi Evrope... Posle utakmice sam probao nešto od domaće kuhinje - jeo sam sarmu, ćufte i srpsku salatu u lokalnom restoranu, a jedan od prisutnih momaka me je častio pivom. Živeli, čoveče!".
Zašto si izabrao baš tu utakmicu, a ne neku u glavnom gradu - Beogradu?
"Ahhh, Beograd! Zaista bih voleo da ga posetim, jer sam čuo da je dinamičan grad. Putovao sam iz Plovdiva u Bugarskoj, pa mi je bilo lakše da gledam utakmicu u Kruševcu. Trudim se, takođe, da izbegavam velike gradove, jer je u manjim lakše upoznavati ljude, opuštenije je, a i jeftinije. Tako sam gledao fudbal u Begrenu (Norveška), Geteborgu (Švedska), Ufi i Tuli (Rusija), Trabzonu (Turska), Kruševcu (Srbija) radije nego u prestonicama".
Da li uvek biraš na "manje popularne" utakmice ili su i derbiji u opticaju?
"U decembru ću gledati poljski derbi Krakovija - Visla Krakov. Utakmica će biti na radni dan, što mi odgovara zbog daljeg planiranja putovanja. Često biram klub i po zanimljivoj priči koja ga prati, pa sam tako izabrao da gledam IFK Mariehamn, koji je prošle sezone iznenađujuće postao šampion Finske ili Krotone, koji je na čudestan način uspeo da izbegne ispadanje iz Serije A. Nekada mi je cilj da vidim određenog igrča, kao što je bivši član Fulama, Lase Vigen Kristensen, koji sada igra za danski Brondbi... Klubovi kao što su Bajern Minhen, Juventus, Real Madrid i slični nemaju više emociju koju navijači mogu da osete dok ih gledaju... Nekada, doduše, moram i da se prilagodime onome što se nudi u vreme kada sam tu. Tako sam u Kazahstanu morao da putujem osam sati vozom iz Almatija da bih gledao Taraz - Aktobe, pošto je Kairat igrao u gostima, ali mnogo dalje, kao i Astana".
Koji je tvoj omiljeni klub?
"Ja sam od rođenja navijač Fulama. Pratio sam klub redovno kroz četiri divizije u kojima je igrao, kao i na gostovanjima po Evropi protiv CSKA iz Sofije, Rome, Bazela, Juventusa i Volfsburga, na putu do fonala Lige Evrope 2010, kada smo izgubili od Atletiko Madrida. Zbog projekta '55 fudbalskih nacija' morao sam da odustanem od godišnje ulaznice, tako da će mi prva utakmica na domaćem terenu ove sezone biti 28. oktobra protiv Boltona. Baš na moj 41. rođendan".
Trener Fulama je Srbin, Slaviša Jokanović.
"Igramo stvarno dobro pod njegovim vođstvom. Mnogo mi se sviđa njegov miran stil igre i način na koji razmišlja. Prošle sezone je zamenio Stefana Johansona, veliko pojačanje iz Seltika, posle samo pola sata u njegovom debitantskom nastupu, a Johanson je kasnije postao jedan od najvažnijih igrača tima. Bila je to hrabra, a ispostavilo se i odlična odluka Slaviše Jokanovića".
Da li se pre Evrope već proputovao celu Englesku i Veliku Britaniju zbog fudbala?
"Ne baš. Više mi se dopadaju inostrana putovanja. Volim da učim strane jezike i upoznajem razne kulture. Već postoji knjiga o čoveku koji je gledao utakmice i jeo pite na sva 92 fudbalska stadiona u Engleskoj tokom jedne sezone (računajući samo profesionalne lige). To nije moj fazon, Ima mnogo dosadnih gradova u Engleskoj, a i loših pita".
Da li si do sada imao neprijatnosti tokom putovanja i da li te je neko savetovao da izbegavaš određenu zemlju ili grad zbog mogućih problema?
"Uh, jesam imao neprijatnosti, ali srećom, ništa strašno... Dva puta sam morao da menjam planove zbog promena termina utakmica. Prvo u Litvaniji (Trakai), pa Azerbejdžanu (Karabag), dok je letonski Babite koji sam planirao da gledam izbačen iz lige zbog nameštanja utakmica. Svaki put usepo sam da se snađem i gledam neki drugi tim, ali pitanje je hoću li uvek imati sreće.
U Srbiji sam imao manju neprijatnost, jer sam u autobus Niš - Kruševac ušao samo sa bugarskim leima, britanskim funtama i kreditnom karticom, pošto sam dolazio iz Plovdiva. Srećom, u autobusu su bili neki momci koji govore engleski, pa su objasnili kondukteru moju situaciju i rekli mi da na stanici u Kruševcu ima bankomat na kojem mogu podići srpske dinare.
Pošto sam strastveni fotograf, nošenje profesionalnog foto-aparata mi je stvorilo određene probleme u Rusiji i Turskoj. U Rusiji i Belorusiji sam imao velike probleme da nađem nekoga ko priča engleski... U principu, nije mi problem da putujem bilo gde, osim u ratnu zonu".
Da li uvek putuješ sam i na koje načine?
"Uglavnom putujem sam, ali sam tri puta imao i društvo. Shvatio sam da je mnogo lakše steći poznanstva kada si sam nego kada si u grupi. Veoma često putujem autobusom, pa bi moja druga knjiga mogla da bude 55 Istočnoevropskih autobuskih stanica! Omiljeno putovanje do sada mi je brodićem od Stokholma do Alandskih ostrva u Finskoj. Bilo je to jednog julskog jutra, uživao sam u predivnom pogledu sa palube... Tokom putovanja koristio sam i vozove, avione, taksi".
Možeš li da nam ispričaš neku anegdotu sa svojih putovanja?
"To je definiticno događaj sa utakmice u Vitebsku, u Belorusiji! Golman Krumkačija, Jevgenij Kostjukevič, postigao je gol preko celog terena, iz svog peterca, a onda je 20 minuta kasnije isključen zbog faula. Mislim da tako nešto neću ponovo videti!".
Da li je ovo što ti radiš "groundhoppin" (graundhoping - cilj da se obiđe što više fudbalskih stadiona širom zemlje i inostranstva) ili nešto drugo?
"Ja bih sebe opisao kao ljubitelja fudbala i putovanja".
Konačan cilj ti je da napišeš knjigu?
"Da, tokom putovanja intervjuišem navijače, zaposlene u klubovima, konobare... Mislim da je zaista sjajno upoznati toliko novih ljudih za samo godinu dana i sve njihove priče će mi pomoći da sklopim jednu celinu od stečenih iskustava. Fotografišem, takođe, veoma mnogo - utakmice, spomenike i mačke, pa će biti i zanimljivih slika".
Imaš li već spremne planove kada "55 fudbalskih nacija" bude gotovo? Možda put oko sveta?
"Već sam bio na Afričkom kupu nacija u Gani (2008) i Svetskom prvenstvu u Brazilu (2014), a u iskušenju sam da idem na AKN 2019. u Kamerunu, pošto mi je propao plan iz 2015, jer je turnir iz Maroka prebačen u Ekvatorijalnu Gvineju zbog ebole.
Posle ovog projekta, logičan sled bi bio da obilazim utakmice na nekom drugom kontinentu, ali mislim da će mi prvo biti potreban odmor".
Svoj projekat nazvao je "55 fudbalskih nacija", a cilj je da od juna 2017. do maja 2018. obiđe sve zemlje članice Evropske fudbalske unije i u njima uživo gleda najmanje jednu prvoligašku utakmicu. Do sada je upisao 19 recki, od kojih je poslednja u nizu bila Srbija.
Zanimljivo, Met nije poput mnogih drugih stranaca izabrao "večiti derbi", već duel Napretka i Crvene zvezde, igran nedavno u Kruševcu.
O svojoj ideji i iskustvima sa putovanja, koja se nada da će jednog dana opisati u knjizi, govorio je za MONDO...
Kako si došao na ideju da u roku od godinu dana gledaš fudbal u svih 55 UEFA članica?
"Oko Božića 2015. čitao sam knjigu "Stamping Grounds" (najbliži prevod na srpski bio bi "Poznati tereni"), autora Čarlija Konelija, u kojoj je na veoma zanimljiv način opisan neuspeli pokušaj Lihtenštajna da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. Čitajuči je, dobio sam ideju da stvorim sopstvenu fudbalsku avanturu i napišem kjigu o njoj. Na pamet mi je palo da li je moguće za godinu dana obići svih 55 UEFA članica i gledati utakmice najboljih liga. Stavio sam utakmice na papir i delovalo mi je ostvarljivo. Počeo sam da štedim novac i maštam...", objasnio nam je Met za početak.
Kada i gde je bilo prvo putovanje?
"Prva utakmica je bila Dila Gori - Lokomotiva Tbilisi, u junu. Gruzijci su promenili kalendar takmičenja sa zimskog na letnji period, pa sam morao da ih 'uguram' na početak rasporeda. I utakmica je bila pomerena iz Gorija u Tbilisi, a nažalost, samo 200 ljudi je došlo na stadion iako je ulaz bio slobodan. Što se mene tiče, osećao sam se sjajno jer sam konačno započeo svoj prokejat posle višemesečnog planiranja".
Kako si napravio raspored, čime si se vodio?
"Trudio sam se da jedno putovanje obuhvati više zemalja ako je moguće. Tokom leta obišao sam 12 država, uglavnom iz Skandinavije i bivšeg Sovjetskog Saveza, uz Republiku Irsku. Sledeći su na redu Ukrajina, Moldavija i Rumunija".
Nije jeftino putovati Evropom godinu dana, da li imaš posao i odakle ti slobodno vreme?
"Zaposlen sam u Ministarstvu pravde u Londonu, ali sam uzeo 18 meseci neplaćenog odsustva. Nadam se da će knjiga koju napišem biti dobro prodavana u Srbiji, pa ću pokriti troškove celog projekta", našalio se Met.
Koliko država si obišao do sada i koja je planirana za kraj?
"Srbija je bila 19. na spisku, a nadam se da ću ponovo doći na Balkan u aprilu. Želja mi je da poslednja utakmica bude u sunčanoj Crnoj Gori".
U Srbiji si gledao utakmicu Napredak - Crvena zvezda. Kakvi su utisci?
"Lepo sam se proveo u Kruševcu. Grad je bio miran, u uspavanom nedeljnom raspoloženju sve do utakmice. Ljudi iz Napretka su bili veoma gostoprimivi, pokazali su mi stadion i pričali o istoriji kluba. Utakmica je bila zanimljiva, a drago mi je zbog pobede Napretka jer uglavnom navijam za timove koji nisu favoriti. Za Zvezdu ću navijati protiv Arsenala u Ligi Evrope... Posle utakmice sam probao nešto od domaće kuhinje - jeo sam sarmu, ćufte i srpsku salatu u lokalnom restoranu, a jedan od prisutnih momaka me je častio pivom. Živeli, čoveče!".
Zašto si izabrao baš tu utakmicu, a ne neku u glavnom gradu - Beogradu?
"Ahhh, Beograd! Zaista bih voleo da ga posetim, jer sam čuo da je dinamičan grad. Putovao sam iz Plovdiva u Bugarskoj, pa mi je bilo lakše da gledam utakmicu u Kruševcu. Trudim se, takođe, da izbegavam velike gradove, jer je u manjim lakše upoznavati ljude, opuštenije je, a i jeftinije. Tako sam gledao fudbal u Begrenu (Norveška), Geteborgu (Švedska), Ufi i Tuli (Rusija), Trabzonu (Turska), Kruševcu (Srbija) radije nego u prestonicama".
Da li uvek biraš na "manje popularne" utakmice ili su i derbiji u opticaju?
"U decembru ću gledati poljski derbi Krakovija - Visla Krakov. Utakmica će biti na radni dan, što mi odgovara zbog daljeg planiranja putovanja. Često biram klub i po zanimljivoj priči koja ga prati, pa sam tako izabrao da gledam IFK Mariehamn, koji je prošle sezone iznenađujuće postao šampion Finske ili Krotone, koji je na čudestan način uspeo da izbegne ispadanje iz Serije A. Nekada mi je cilj da vidim određenog igrča, kao što je bivši član Fulama, Lase Vigen Kristensen, koji sada igra za danski Brondbi... Klubovi kao što su Bajern Minhen, Juventus, Real Madrid i slični nemaju više emociju koju navijači mogu da osete dok ih gledaju... Nekada, doduše, moram i da se prilagodime onome što se nudi u vreme kada sam tu. Tako sam u Kazahstanu morao da putujem osam sati vozom iz Almatija da bih gledao Taraz - Aktobe, pošto je Kairat igrao u gostima, ali mnogo dalje, kao i Astana".
Koji je tvoj omiljeni klub?
"Ja sam od rođenja navijač Fulama. Pratio sam klub redovno kroz četiri divizije u kojima je igrao, kao i na gostovanjima po Evropi protiv CSKA iz Sofije, Rome, Bazela, Juventusa i Volfsburga, na putu do fonala Lige Evrope 2010, kada smo izgubili od Atletiko Madrida. Zbog projekta '55 fudbalskih nacija' morao sam da odustanem od godišnje ulaznice, tako da će mi prva utakmica na domaćem terenu ove sezone biti 28. oktobra protiv Boltona. Baš na moj 41. rođendan".
Trener Fulama je Srbin, Slaviša Jokanović.
"Igramo stvarno dobro pod njegovim vođstvom. Mnogo mi se sviđa njegov miran stil igre i način na koji razmišlja. Prošle sezone je zamenio Stefana Johansona, veliko pojačanje iz Seltika, posle samo pola sata u njegovom debitantskom nastupu, a Johanson je kasnije postao jedan od najvažnijih igrača tima. Bila je to hrabra, a ispostavilo se i odlična odluka Slaviše Jokanovića".
Da li se pre Evrope već proputovao celu Englesku i Veliku Britaniju zbog fudbala?
"Ne baš. Više mi se dopadaju inostrana putovanja. Volim da učim strane jezike i upoznajem razne kulture. Već postoji knjiga o čoveku koji je gledao utakmice i jeo pite na sva 92 fudbalska stadiona u Engleskoj tokom jedne sezone (računajući samo profesionalne lige). To nije moj fazon, Ima mnogo dosadnih gradova u Engleskoj, a i loših pita".
Da li si do sada imao neprijatnosti tokom putovanja i da li te je neko savetovao da izbegavaš određenu zemlju ili grad zbog mogućih problema?
"Uh, jesam imao neprijatnosti, ali srećom, ništa strašno... Dva puta sam morao da menjam planove zbog promena termina utakmica. Prvo u Litvaniji (Trakai), pa Azerbejdžanu (Karabag), dok je letonski Babite koji sam planirao da gledam izbačen iz lige zbog nameštanja utakmica. Svaki put usepo sam da se snađem i gledam neki drugi tim, ali pitanje je hoću li uvek imati sreće.
U Srbiji sam imao manju neprijatnost, jer sam u autobus Niš - Kruševac ušao samo sa bugarskim leima, britanskim funtama i kreditnom karticom, pošto sam dolazio iz Plovdiva. Srećom, u autobusu su bili neki momci koji govore engleski, pa su objasnili kondukteru moju situaciju i rekli mi da na stanici u Kruševcu ima bankomat na kojem mogu podići srpske dinare.
Pošto sam strastveni fotograf, nošenje profesionalnog foto-aparata mi je stvorilo određene probleme u Rusiji i Turskoj. U Rusiji i Belorusiji sam imao velike probleme da nađem nekoga ko priča engleski... U principu, nije mi problem da putujem bilo gde, osim u ratnu zonu".
Da li uvek putuješ sam i na koje načine?
"Uglavnom putujem sam, ali sam tri puta imao i društvo. Shvatio sam da je mnogo lakše steći poznanstva kada si sam nego kada si u grupi. Veoma često putujem autobusom, pa bi moja druga knjiga mogla da bude 55 Istočnoevropskih autobuskih stanica! Omiljeno putovanje do sada mi je brodićem od Stokholma do Alandskih ostrva u Finskoj. Bilo je to jednog julskog jutra, uživao sam u predivnom pogledu sa palube... Tokom putovanja koristio sam i vozove, avione, taksi".
Možeš li da nam ispričaš neku anegdotu sa svojih putovanja?
"To je definiticno događaj sa utakmice u Vitebsku, u Belorusiji! Golman Krumkačija, Jevgenij Kostjukevič, postigao je gol preko celog terena, iz svog peterca, a onda je 20 minuta kasnije isključen zbog faula. Mislim da tako nešto neću ponovo videti!".
Da li je ovo što ti radiš "groundhoppin" (graundhoping - cilj da se obiđe što više fudbalskih stadiona širom zemlje i inostranstva) ili nešto drugo?
"Ja bih sebe opisao kao ljubitelja fudbala i putovanja".
Konačan cilj ti je da napišeš knjigu?
"Da, tokom putovanja intervjuišem navijače, zaposlene u klubovima, konobare... Mislim da je zaista sjajno upoznati toliko novih ljudih za samo godinu dana i sve njihove priče će mi pomoći da sklopim jednu celinu od stečenih iskustava. Fotografišem, takođe, veoma mnogo - utakmice, spomenike i mačke, pa će biti i zanimljivih slika".
Imaš li već spremne planove kada "55 fudbalskih nacija" bude gotovo? Možda put oko sveta?
"Već sam bio na Afričkom kupu nacija u Gani (2008) i Svetskom prvenstvu u Brazilu (2014), a u iskušenju sam da idem na AKN 2019. u Kamerunu, pošto mi je propao plan iz 2015, jer je turnir iz Maroka prebačen u Ekvatorijalnu Gvineju zbog ebole.
Posle ovog projekta, logičan sled bi bio da obilazim utakmice na nekom drugom kontinentu, ali mislim da će mi prvo biti potreban odmor".
Za kraj, kako zainteresovani mogu pratiti napredak tvojih putovanja?
"Pa, na MONDU, ha-ha-ha! Sve novosti redovno kačim na svoj sajt, a aktivan sam i na Tviteru, Fejsbuku i Instagramu".