"To je najlepša i najvažnija stvar koju sam uradio u životu", rekao je Siniša Mihajlović u sjajnom intervjuu za "L Equipe". I ne samo to...
Siniša Mihajlović 28
Andrea Pirlo 28
Alesandro Del Pjero 22
Roberto Bađo 21
Frančesko Toti 21
Đanfranko Zola 20
Dijego Maradona 14
Enriko Kijeza 13
Mišel Platini 13
Alvaro Rekoba 13
Samo pojavljivanje na ovoj listi, uz ova imena, znači da ste u fudbalu veliki i izuzetni, a biti na vrhu - znači da ste nešto u životu radili najbolje na planeti!
Mihajlović ne samo da je zvanično najbolji izvođač slobodnih udaraca u istoriji tada najjače fudbalske lige sveta, a Mihi je za 28 pogodaka bilo potrebno 195 utakmica manje od Pirla, već je i jedini fudbaler koji je uspeo da postigne het-trik iz slobodnjaka.
Kako vreme prolazi, njegova dostignuća samo dobijaju na značaju, jer od desetorice navedenih velikana nijedan više ne igra fudbal, a novih nema ni na vidiku.
POČELO JE KRAJ VUKOVARA
Utoliko, opišran intervju koji je aktuelni trener Torina i jedan od najtemperamentnijih naših fudbalera svih vremena dao prestižnom francuskom listu "L'Equipe", nije mogao da počne nekom drugom temom.
"Izvodio sam slobodne udarce od dečačkih dana. Otac mi je poklonio prvu fudbalsku loptu. Bila je ta metalna kapija ispred stare porodične kuće u Vukovaru i sećam se da sam ustajao u 7 ujutru samo da bih što pre šutirao u nju i da sam to radio ceo dan", ispričao je Mihajlović, koji je rođen 1969. u Borovu kraj Vukovara, i dodao:
"Kada bih pogodio kapiju tamo gde sam želeo, sve je odzvanjalo a ja bih proslavljao gol. Tako su prolazili dani, a ja sam šutirao i šutirao iznova, ceo dan. Posle dva-tri meseca otac je morao da zameni kapiju, jer je bila kompletno razvaljena, a i komšije su bile besne jer nisu imale mira od mene".
"DEO MENE JE UMRO"
Potom je zaključio…
"Ja sam se bavio fudbalom zbog slobodnih udaraca".
Autor intervjua je zatražio od bivšeg fudbalera Vojvodine, Crvene zvezde, Rome, Sampdorije, Lacija i Intera da pojasni ovu poslednju rečenicu.
"Fudbal mi se nije sviđao toliko, ali kada je trebalo da se izvede slobodan udarac za mene je to bilo sjajno. To je bilo kao kada perete zube. Odlazio bih na trening manje zainteresovan za glavni deo, više da bih šutirao slobodnjake posle toga", otkrio je i zaključio:
"Za mene, slobodan udarac je bio suština fudbala. Da iz nekog razloga nisu postojali slobodnjaci, ne verujem da bih se time bavio u životu".
Nedavno, snimak na kom Mihajlović gađa samo i isključivo gornji desni ugao mladog golmana Torina, Vanje Milinkovića-Savića, dok ovaj - iako mu je trener svaki put pokazao gde će šutirati - ne stiže ni da se makne, obišao je planetu nedavno i bio hit na društvenim mrežama.
I danas se premotava…
"Sada, kada više ne mogu da igram fudbal, kada ne mogu da izvodim slobodne udarce i postižem golove, kao da je deo mene umro... Niste svesni šta bih dao da mogu da uđem i izvedem slobodnjak umesto mojih igrača", bio je Mihajlović iskren "do koske".
Vremenom, on je savladao sve tehnike udarca, a lopte koje je slao čuvenom levom nogom bile su potpuno nepredvidive - delom i zbog toga što je imao nesrazmerno malo stopalo shodno visini od 185 centimetara.
KAO ORGAZAM
Na levoj nozi nosio je broj 42, na desnoj 43.
"Koristio sam sve moguće udarce. Preko zida, ispod zida…"
Potom je bio malo konkretniji.
"Kada sam šutirao preko zida, udarao sam loptu sa donje strane i ona je 'propadala' posle. Kada sam šutirao pored zida, udarao sam loptu unutrašnjim delom stopala, kako bih je zafelširao. Onda je udarac bio još snažniji…"
Trenutak kada bi lopta nategla mrežu, Mihajlović je uporedio sa…
"Osećaj je bio divan, kao orgazam".
A, FERON MU JE VEROVAO...
Potom je ispričao jednu anegdotu.
"Fizičari sa Beogradskog univerziteta došli su jednom kod mene na trening i objasnili mi da ne mogu da razumeju zbog čega bi lopta krenula tako naglo visoko, a onda neočekivano 'propala' i na sve to išla čas ulevo, čas udesno... Pitali su da li mogu da izvedu neka merenja i sve što su uspeli je da izmere kojom brzinom je lopta išla. Najbrža je išla 165 kilometara na sat", rekao je Mihajlović i potom zaključio:
"To je bilo sve. Ostalo nisu mogli da objasne…"
Pomenuli smo da od nastanka Serije A do danas niko nije postigao tri gola iz slobodnog udarca na jednoj utakmici, osim Mihajlovića, kojem je to uspelo u utakmici sa klubom za koji je nastupao, odnosno protiv golmana sa kojim je bio saigrač.
"To je bio meč protiv Sampdorije, pobedili smo 5:2 ili 5:3... Tri puta sam izveo slobodan udarac, tri gola sam dao. Na golu je bio Feron, s kojim sam igrao zajedno u Sampdoriji. Pre meča sam mu rekao: 'Fero, nemoj da se praviš pametan i pokušaš da čitaš moje slobodnjake, znaš da ću te videti i promeniti stranu'. Rekao sam mu to, jer sam bio siguran da očekuje da ću šutirati preko živog zida", prisećao se Mihajlović, koji je očito blefirao pred meč 13. kola u sezoni 1998/99 između Lacija i Sampdorije.
"Rekao mi je: 'Ne brini se ništa, znaš da ti neće proći'".
Međutim…
"Koncentrisao sam se samo da prebacim živi zid, jer sam ga poznavao i znao sam da se neće mrdnuti. Pogodio sam tri od tri. Na kraju sam čak pokušavao da pogodim, ali uz prečku, dok je on stajao u mestu. Da je bilo pet slobodnjaka, dao bih svih pet. Odigrao sam malu psihološku igru s njim i uspelo mi je".
"GOL BAJERNU NAJVAŽNIJA STVAR"
Potom je otkrio i veštinu koje se Feron očigledno i pribojavao.
"Mogao sam da ih izvedem na različite načine, ali sam se uvek zaletao isto. Ka golmanu bih pogledao samo jednom i to pre poslednjeg koraka. Ako je ostao u mestu pred moj poslednji korak, tada bih šutirao preko živog zida. Ako bih primetio da je napravio makar mali korak u tu stranu, šutirao bih pored zida, u njegov ugao".
I to nije bilo sve…
"Taj poslednji korak nisam izvodio istom brzinom, ako bih šutirao preko zida usporio bih, dok sam za šut u golmanov ugao ubrzavao korak. Za mene to nije bilo komplikovano", ispričao je Mihajlović, na čijem se primeru potvrđuje krilatica "ne plaši se čoveka koji je hiljadu stvari uradio jednom u životu, već čoveka koji je jednu stvar uradio hiljadu puta".
JEDNO, IPAK, NIJE ZNAO
Neizbežna tema bio je i ONAJ gol iz slobodnog udarca.
"Kada sam nameštao loptu bio sam potpuno fokusiran. Izolovao sam se od svega, atmosfere, stadiona, saigrača, važnosti utakmice, rezultata... Kada sam pogodio nastala je histerija, nama ništa nije bilo jasno. Ali, jedna stvar mi je prošla kroz glavu. Pomislio sam na to koliko taj gol znači za Jugoslaviju koja je prolazila kroz teška vremena", rekao je.
"Taj slobodan udarac je najlepša i najvažnija stvar koju sam uradio u životu".
Naravno, reč je o golu koji je, posle minhenskih 1:2 u polufinalu Kupa šampiona 1990/91, Mihajlović postigao u Beogradu za vođstvo od 1:0 protiv Bajerna. Crvena zvezda je tada, uz dozu sreće na kraju kada je Klaus Augentaler postigao retko viđen autogol za 2:2, izborila finale i kasnije osvojila titulu prvaka Evrope - do danas poslednju koju je osvojio klub iz grada istočno od Minhena.
Mihajlović je rekao da jednu stvar, kada su slobodnjaci u pitanju, ipak nije znao.
"Postoji taj jedan slobodan udarac koji nikad nisam probao, a to je Pirlova 'maldetta'. Generalno, ni danas ne mogu da razumem taj slobodnjak - gde je lopta?! Ide gore, pa 'propada' usled tog specifičnog šuta koji nikad nisam probao, jer sam već završio igračku karijeru kada je on počeo to da radi", rekao je Mihajlović i dodao:
"Voleo bih da me nauči kako to da radim".
Ako vas neko jednog dana bude pitao za to kakav je igrač bio Siniša Mihajlović...