Gostovanje "orlova" Portugalu može se tretirati kao uspeh na startu kvalifikacija za EURO 2020, ali i kao JOŠ JEDNA propuštena prilika da se savlada veliki protivnik, koji 70 minuta nije imao Kristijana Ronalda...
Naša fudbalska reprezentacija nalazi se u 12. ciklusu nakon raspada SFR Jugoslavije i potom ukidanja sportskih sankcija polovinom 90-ih.
Kvalifikacije za prethodnih 11 takmičenja "orlovi" i njihovi prethodnici (Srbija i Crna Gora, SR Jugoslavija) su okončali uspešno pet puta, plasmanom na Mundijale 1998, 2006, 2010. i 2018, kao i na EURO 2000, a šest puta su bili primorani da najvažnije turnire prate kao obični gledaoci.
Ono što je, pak, zajedničko za sve te pokušaje jeste potpuno odsustvo pobeda nad velikim imenima evropskog i svetskog fudbala.
Dešavalo se da reprezentacija savlada u tom trenutku bolje rangiranog rivala, koji je u žrebu kvalifikacija bio u višem šeširu (Austriju u prethodnom ciklusu, ili tadašnjeg vicešampiona Evrope, Češku, u kvalifikacijama za SP 1998), ali na pobedu koja bi imala jačeg odjeka, ulila veću dozu samopouzdanja i poslala poruku da je stvorena zaista jaka ekipa, kadra da zakorači na viši nivo i postane ravnopravna pretendentima na titule, čekamo više od dve decenije.
"Plafon" srpskih (u nekim slučajevima i crnogorskih) fudbalera bili su remiji, koji su par puta bili vredni prvog mesta u grupi i direktnog plasmana na veliko takmičenje, nekada su davali nadu i održavali nas "u igri", a nekada su, zbog ranijih kikseva, bili manje-više beznačajni...
Osim za podizanje morala pred naredni ciklus, pričama kako smo "pokazali da možemo", pa samo treba izvući pouke i primeniti ih u novoj priči.
Nekako "omiljeni" rezultat u tim mečevima bio nam je 1:1, a upravo tako završila se u ponedeljak u Lisabonu utakmica kojom su "orlovi" počeli nastup u kvalifikacijama za EURO 2020, protiv aktuelnog prvaka Evrope, Portugala.
U top listi koja sledi, podsećamo na još neke "1:1" mečeve, u nadi da će 7. septembra na stadionu Crvene zvezde Portugalci konačno pasti i da će to biti najava plasmana na šampionat "starog kontinenta" posle 20 godina.
Ovog puta baš u velikom stilu!
1. JUGOSLAVIJA - ŠPANIJA 1:1 (0:1)
30. april 1997, kvalifikacije za SP, stadion Crvene zvezde.
0:1 Jero (penal) u 18, 1:1 Mijatović (penal) u 85. minutu.
JUGOSLAVIJA: Kralj, Mirković, Đorović, Đukić, Vidaković (Ž. Petrović), Govedarica, Mihajlović (Ćirić), Stojković, Drulović, Savićević (Milošević), Mijatović. Selektor: Slobodan Santrač.
ŠPANIJA: Zubizareta, Abelardo, Alkorta, Nadal, Serđi, Jero, Rios (Lopez), Gvardiola, Raul, Alfonso (Amor), Kiko (Luis Enrike). Selektor: Havijer Klemente.
U to vreme imali smo, bar po imenima, jednu od najkvalitetnijih reprezentacija u Evropi, koja je posle ukidanja sankcija bila željna da se dokaže i nadoknadi propušteno, jer su se mnogi igrači individualno afirmisali još krajem 80-ih i početkom 90-ih.
Glatki poraz u prvom susretu sa Špancima u Valensiji (2:0) pokazao je da kao ekipa nismo baš toliko jaki, ali je pobeda nad Česima u Pragu donela šansu da protiv "crvene furije" na svom stadionu uzmemo tri boda za preuzimanje prvog mesta u grupi i najavu direktnog plasmana na Mundijal.
Primili smo gol posle nepotrebnog prekršaja u kaznenom prostoru, onda "zapeli" iz petnih žila i u finišu stigli do izjednačenja, takođe sa 11 metara.
Selekcija pod vođstvom Slobodana Santrača na kraju je zauzela drugo mesto u grupi, ispred Češke i Slovačke, pa u baražu zbrisala Mađarsku i otišla na Svetsko prvenstvo u Francuskoj.
Mlađim ljubiteljima fudbala ponudićemo i kuriozitet - Migel Anhel Nadal, koji je na ovom meču igrao štopera za "crvenu furiju", rođeni je stric jednog od najboljih tenisera sveta, Rafaela Nadala.
2. SRBIJA I CRNA GORA - ITALIJA 1:1 (0:1)
10. septembar 2003, kvalifikacije za EP, stadion Crvene zvezde.
0:1 Inzagi u 22, 1:1 Ilić u 82. minutu.
SRBIJA: Jevrić, Ćirković, Krstajić, Stefanović, Gavrančić, Dragutinović (Bošković), Mladenović, S. Ilić, P. Đorđević, Milošević, Kežman (Ljuboja). Selektor: Ilija Petković.
ITALIJA: Bufon, Panući, Kanavaro, Nesta, Zambrota, Takinardi, Perota, Kamoranezi (Gatuzo), Del Pjero, Vijeri (Koradi), Inzagi (Fjore). Selektor: Đovani Trapatoni.
Prvo u nizu prvenstava Evrope na koja nećemo otići, izgubljeno je porazima u Finskoj i Azerbejdžanu pod selektorom Dejanom Savićevićem. Pre toga "Azeri" nisu pobeđeni ni u Podgorici, pa je obećavajući početak kvalifikacija (1:1 u Napulju protiv Italije) brzo obesmišljen.
Novi selektor Petković debitovao je pobedom nad Velsom i pred pretposlednji meč u grupi postojala je kakva-takva mogućnost da se domognemo baraža. "Kostur" reprezentacije Italije činili su igrači Juventusa i Milana, nekoliko meseci ranije finalista Lige šampiona, ali "azuri" pod Trapatonijem nisu blistali i u tome je tražena šansa za iznenađenje.
Nažalost, uprkos odličnoj igri, terenskoj inicijativi i brojnim šansama naših, poveli su gosti, kada je Inzagi u kaznenom prostoru prihvatio dugu loptu i lako je sproveo u mrežu.
To je uticalo da napadi selekcije SCG splasnu, da bi u nastavku, uz prave izmene Petkovića, usledila nova ofanziva koja je krunisana izjednačenjem osam minuta pre kraja. Ilić je matirao Bufona posle zaustavljenog udarca aktuelnog selektora Srbije, Mladena Krstajića.
Tom prilikom reprezentacija je osvetlala obraz, napravila podlogu za uspešne kvalifikacije za SP 2006, ali renomiranom rivalu "skalp" nije skinut.
3. ŠPANIJA - SRBIJA I CRNA GORA 1:1 (1:0)
7. septembar 2005, kvalifikacije za SP, stadion "Visente Kalderon" u Madridu.
1:0 Raul u 19, 1:1 Kežman u 68. minutu.
ŠPANIJA: Kasiljas, Salgado, Marćena, Pujol, Del Orno, Ćavi, Ćabi Alonso, Hoakin (Luis Garsija), Visente (Luke), Raul, Tores (Tamudo). Selektor: Luis Aragones.
SCG: Jevrić, Gavrančić, Vidić, Krstajić, Dragutinović, Duljaj, Stanković, Ilić (Žigić, N. Kovačević), Koroman (Marić), P. Đorđević, Kežman. Selektor: Ilija Petković.
Sigurne igre naše reprezentacije, uz dva remija Španaca protiv Bosne i Hercegovine, donele su nam dva boda prednosti pred ključno gostovanje na "Kalderonu".
U toj utakmici nam je nerešen ishod apsolutno bio po meri, ali Jevrićeva mreža brzo se zatresla i to je bio prvi, ujedno i jedini pogodak, koji je SCG primila u 10 mečeva tih kvalifikacija.
Selektor Petković na poluvremenu se okrenuo Žigiću, koji je uveden kao "meta" dugih lopti i centaršuteva. Upravo iz jedne takve situacije, nakon greške golmana Kasiljasa, stvorio se prostor za šut Stankovića i snalažljivi Kežman doneo nam je bod koji će se posle pobeda nad Litvanijom i BiH pokazati vrednim direktnog plasmana na SP.
4. SRBIJA - FRANCUSKA 1:1 (1:1)
9. septembar 2009, kvalifikacije za SP, stadion Crvene zvezde.
1:0 Milijaš (penal) u 13, 1:1 Anri u 31. minutu.
SRBIJA: Stojković, Ivanović, Luković, Vidić, Obradović, Milijaš (Kuzmanović), Stanković, Kačar (Ninković), Krasić, Jovanović (Lazović), Žigić. Selektor: Radomir Antić.
FRANCUSKA: Loris, Sanja, Abidal, Galas, Evra, Tulalan, L. Dijara, Gurkuf (A. Dijara), Žinjak (Mandanda), Anri (Riberi), Anelka. Selektor: Rajmon Domenek.
Prvi meč protiv Francuske u Sen Deniju "orlovi" su izgubili (2:1), ali su posle toga rušili sve redom, dok su "trikolori" do revanša u Beogradu dva puta remizirali sa Rumunijom, a još u prvom kolu izgubili su u gostima od Austrije.
To je Srbiju pred meč na "Marakani" stavilo u superioran položaj. Tri kola pre kraja imali smo četiri boda više i mogli sve da rešimo već te septembarske večeri.
Počelo je kako se samo moglo poželeti, jer je Milijaš golom iz penala doveo "orlove" u vođstvo, a uz to su Francuzi ostali sa igračem manje, jer je Loris isključen zbog prekršaja nad Žigićem. Međutim, Stojković je nesigurnom intervencijom posle udarca Anelke omogućio Anriju da izjednači.
Iako brojčano nadmoćna, Srbija u nastavku nije pokazala preveliku želju za istorijskom pobedom, niti da ima recept kako do nje da dođe. Na semaforu je ostalo zapisano famoznih 1:1, a prilika za "overu" plasmana na Mundijal iskorišćena je u sledećem meču protiv Rumunije - 5:0.
5. SRBIJA - HRVATSKA 1:1 (0:0)
6. septembar 2013, kvalifikacije za SP, stadion Crvene zvezde.
0:1 Mandžukić u 53, 1:1 Mitrović u 66. minutu.
SRBIJA: Stojković, Ivanović, Subotić, Nastasić, Kolarov, Fejsa, Matić, Đuričić (Tadić), Marković (R. Petrović), Tošić (Sulejmani), Mitrović. Selektor: Siniša Mihajlović.
HRVATSKA: Pletikosa, Srna, Šimunić, Lovren, Ćorluka, Vukojević, Modrić, Rakitić (Jelavić), Olić (Perišić), Eduardo (Kovačić), Mandžukić. Selektor: Igor Štimac.
"Orlovi" su već na polovini ovih kvalifikacija pretrpeli debakl. Uzastopnim porazima od Belgije u Beogradu, pa od Makedonije i Hrvatske u gostima, šanse za plasman u baraž ostale su svedene na teoriju.
Hrvati su nam potom minimalno odškrinuli vrata izgubivši kod kuće od Škotske, ali situacija na tabeli (Belgija 19 bodova, Hrvatska 16, Srbija 7) ipak je govorila da se ne treba zanositi borbom za drugo mesto i osnovni motiv bio je revanširati se komšijama za poraz na Maksimiru.
Atmosfera u ekipi bila je pozitivnija nego godinu dana ranije, Mihajlović se pomirio sa Matićem, "gurnuo u vatru" golobradog Mitrovića i Hrvatska, kao mnogo uspešnija reprezentacija u prethodnom periodu, bila je zrela da izgubi.
Međutim, nedosuđen penal nad Markovićem i propuštene šanse u prvom poluvremenu, omogućile su gostima da iz kontre u dva poteza matiraju Stojkovića. Usledio je Mitrovićev prvenac u dresu nacionalnog tima, pa ubrzo i drugi žuti karton Matića.
Brojčano stanje je ponovo uravnoteženo nakon direktnog isključenja Šimunića koji je u kontri "pokosio" Sulejmanija, ali golova više nije bilo.
Još utakmica iz ove kategorije...
Rusija - Jugoslavija 1:1 (1:0), kvalifikacije za SP 2002.
/Kovtun 25 - Mijatović 32/
Italija - Srbija i Crna Gora 1:1 (1:1), kvalifikacije za EP 2004.
/Del Pjero 38 - Mijatović 27/
Srbija - Portugal 1:1 (1:1), kvalifikacije za EP 2008.
/Janković 37 - Tijago 5/
Portugal - Srbija 1:1 (1:0), kvalifikacije za EP 2008.
/Simao 11 - Ivanović 88/
Srbija - Italija 1:1 (1:1), kvalifikacije za EP 2012.
/Ivanović 26 - Markizio 1/