Novi trener Crvene zvezde na dobrom je putu da rehabilituje dvojicu igrača, baš kao što je učinio njegov prethodnik.
/Od novinara MONDA iz Beleka/
Kada je leta 2017. došao u Crvenu zvezdu, Vladan Milojević je zatekao demoralisan tim zbog propuštene odlične prilike za titulu i poraza u finalu kupa od "večitog rivala".
Crveno-beli su u sezoni pre njegovog dolaska, pod komandom Miodraga Božovića, ispustili prvo mesto na tabeli samo četiri kola pre kraja, a onda ih je Partizan dotukao pobedom u borbi za pehar Kupa Srbije (1:0).
Poput razbijene armije delovala je Zvezdina ekipa u to vreme, ali je Milojević uspeo da trgne igrače i od njih napravi mašineriju čiji je sjajan rezultatski učinak i dalje na snazi - plasman u Ligu Evrope i šesnaestina finala, dva plasmana u Ligu šampiona, dve titule u Superligi, a treća je na dohvat ruke.
Malo ko je tog leta 2017. verovao da će pojedini igrači uspeti da podignu nivo, međutim, upravo to se dogodilo.
Možda najveće iznenađenje bilo je buđenje dvojice stranaca - Mičela Donalda i Damijena Le Taleka, koji su brzo dobili važne uloge u Milojevićevim zamislima.
I sjajnim igrama iz utakmice u utakmicu opravdavali njegovo poverenje.
Slična situacija mogla bi da se ponovi dolaskom Dejana Stankovića na mesto trenera, a sa Srđanom Babićem i Dušanom Jovančićem u glavnim ulogama.
Babić je stigao u Zvezdu isto kad i Milojević, dobijao je šansu uglavnom u Superligi, ali je ove sezone, posle angažovanja Radovana Pankova, postao tek četvrta opcija za poziciju štopera.
Očigledno je levonogi štoper rešio to da promeni, pošto se već na prvi pogled jasno vidi da je vredno trenirao tokom zimske pauze. Skinuo je nekoliko kilograma i kao zapeta puška započeo pripreme.
Deluje da ga Stanković vidi u prvoj postavi, zajedno sa Milošem Degenekom, sa kojim je počinjao provere protiv Ludogoreca (1:0) i Dunajske Strede (4:0).
Imao je u sredu protiv Slovaka jedan kiks pri vođstu crveno-belih 1:0, kada je naivno izgubio loptu pred kaznenim prostorom i omogućio rivalu dobru šansu, ali je ukupan utisak zadovoljavajuć. Bio je siguran u skoku i dobro se postavljao, sprečavavši time protivničke igrače da ozbiljno zaprete Milanu Borjanu.
Promena trenera prodrmala je i Dušana Jovančića, koji u Turskoj deluje mnogo svežije nego u prvom delu sezone.
Bivši kapiten Vojvodine prošle sezone je borbenošću i pouzdanim partijama na mestu jednog od dvojice zadnjih veznih postao miljenik navijača, ali je bledim izdanjima tokom leta i jeseni došao čak dotle da se sa zapadne tribine čuju zvižduci prilikom zamene u susretu sa Totenhemom.
Uspeo je, međutim, Stanković i njega da probudi, pa je protiv Dunajske Strede odigrao gotovo bez greške, omogućavajući time mladom Njegošu Petroviću da često ide napred i učestvuje u akcijama pred protivničkim golom.
/Jovančićev gol protiv Dunajske Strede/
Dobra forma Babića i Jovančića sigurno bi u drugom delu sezone bila od velikog značaja za crveno-bele, koji bi tako dobili dva pojačanja bez utrošenog dinara na transfere.
Na njima je da nastave u istom ritmu...